Pogledaj

интервју
Piter Bruk koji, za razliku od
ovoga {to ja vrlo fino i ne`no
pri~am, ka`e: Ma ba{ me briga,
sad }u da uzmem i da napravim
moju ideju. Profesor Klajn je
ugradio u mene analiti~nost
u istra`ivawu teksta, a onda
je stigao Dimitrije \urkovi} i
rekao: “Literarno pozori{te
je mrtvo, `ivelo pozori{no
pozori{te!” To je bio preokret i
u na{em teatru, koji se posle i
afirmisao, ali i izrodio.
• Vidite li kontinuitet
u pedago{kom pristupu re`iji
na FDU-u
- To vam je, kako ka`u, Cica
sa dva lica. Veoma je te{ko aktivno
predavati na fakultetu
i biti aktivan rediteq, ali
ako niste aktivan rediteq
ne mo`ete da predajete na
fakultetu, odnosno ne mo`ete
dobro da predajete. To hirurzi
znaju najboqe da objasne: ako
ne pratite modernizaciju reza,
vi ne znate novu tehnologiju. Ja
obavezno, sa velikim naporom,
ali i sa velikim zadovoqstvom,
re`iram kad god mogu i gde
mogu da bih studentima prenosio
najmoderniji rez. Istovremeno,
od nove generacije u~ite.
Wihova monta`a vremena i
prostora, odnos prema vremenu
i prostoru kod mladih rediteqa
i studenata je apsolutno
urnebesna inovacija. Mi smo
pre snimali, na primer, ~ovek
ustane, pa se istu{ira, pa si|e
niz stepeni{te, pa u|e u kola,
pa upali kola, pa pre|e Brankov
most, a kod wih otvori se oko i
ve} je taj junak kod devojke na
Novom Beogradu. Ho}u da vam
ka`em da itekako ose}am kontinuitet
u tehnolo{kom razvoju,
ali imam dva usa|ena pravca, od
oba profesora, kojih se dr`im, a
neke sam ja dodao. Uvek ostajem
u sferi pisca, u piscu na|em
sebe. Druga stvar je da stra{no
obra}am pa`wu na doma}i
tekst. Izuzetno sam ponosan na
podatak da sam oko trideset
puta praizvo|ewe doma}eg teksta
uradio. To me ~ini sre}nim.
Ako rediteq uop{te ima misiju,
sem {to mora da pravi dobre
predstave, to je da mora da radi
tekstove doma}ih pisaca. Isto
tako, va`an je rad u takozvanom
geografskom izme{tawu, da ne
ka`em rad u provinciji, jer ja
sam dete provincije, moj vare{ko
– viso~ki kofer je raspakovan
u Beogradu. To bi moralo biti
organizovanije od strane nekog
ko treba da nas organizuje, ali
niko nas ne organizuje ve} odavno
ni u ~emu. Rediteq, pedagog,
rediteq koji ozbiqno pristupa
poslu kad do|e u pozori{te
izme{teno iz centra ne samo
da podu~i nekim stvarima, nego
probudi jednu stvarala~ku energiju
tako da taj talas traje,
oni prepoznaju kako se radi,
onda wima ne mogu da se prodaju
stvari, jer su uspostavqeni
odre|eni kriterijumi rada.
Dobar, stru~an i pedagogi~an
autor scenskog pokreta, koreograf,
kompozitor, muzi~ar, scenograf,
kostimograf koji do|e u
malu sredinu donosi jednu auru
ili se sretnete, kao {to sam ja
imao ogromno zadovoqstvo da
ovde sretnem sjajan ansambl i
Sne`anu Kova~evi}. Tako da
sam potpuno obodren ~iwenicom
da oni tako nadrealno, tako otvoreno,
tako hrabro razmi{qaju.
Oni me hrabre da odem do kraja
u re`iji.
• S druge strane, gledaoci,
pa i glumci, ~esto su
Rediteqi su opasne
biqke, pogotovo ako
pozori{te nema
~vrstu strukturu u
gajewu repertoarskog
pravca.
suo~eni sa tiranijom narcizma
velikih rediteqa. Kako se
vi borite sa vlastitim narcizmom
- Mogu}e da terori{em
svojim prisutnim smehom, ukoliko
nisam u pravu, a bojim se
da jesam. Rediteqi su opasne
biqke, pogotovo ako pozori{te
nema ~vrstu strukturu u gajewu
i odbiru programskog, repertoarskog
pravca. Ako date
reditequ da izabere tekst,
podelu, saradnike, on }e stalno
raditi istu predstavu. I tu je
glavna rediteqska tiranija. Ne
mogu ja da radim u U`icu isto
kao u Zaje~aru, ne mogu da radim
“Mu{icu” isto kao “San letwe
no}i” zato {to Saletovi} ima
svoj stil. Moram da prilagodim
sredstva, da na|em put i na~in
da otvorim pisca. Naravno, ja
`elim da ta u`i~ka predstva
iza|e na sve festivale, da pobedi
na svim festivalima, ali
da ima tu autohtonost. Ja u to
verujem u `ivotu – u autohtonost
li~nosti i umetni~kog dela.
Morate biti “vi” da biste ne{to
uradili, ako se to prepozna, vi
ste ~ovek koji ima pravilan
pristup, a ako radite neprestano
jednu predstavu zato {to ste
napravili jedan rediteqski
pronalazak, vi maltretiratre i
publiku i pozori{te.
• To se onda zove rediteqska
poetika….
- Uz vekliko ime idu i neki
dru{tveni mehanizmi o kojima
najmawe volim da govorim. U
Ateqeu, kad ih pitam kakva je
nova premijera znaju da ka`u:
Sjajna, ima veliku izlaznost.
Posle ta predstava dobije sjajnu
kritiku, pobedi na svim festivalima.
Ja sam ~ovek iz profesije,
znam o ~emu se radi, pa mogu
da se distanciram, ali publika
misli da je luda. Qudi sede,
wima se to ne dopada, a novine
i festivali odijum prave oko
toga, ka`u to je pravilno, to je
Evropa, to je svet, ti to ne razume{,
ti si glup. To nije ta~no.
To je inverzija. To je rediteqski
terorizam.
• Da li su ti odnosi na
relaciji publika – rediteq
danas drasti~niji nego pre
- Do{li su do kulminacije.
Kad do|ete kod dobrog doktora
on polagano i sa puno simpatija
pristupa va{em problemu,
lagano po~iwe da odgurkuje to:
ti si bez predznawa, ti nisi
video, ne zna{, ja }u ti pokazati,
jer to je agresija. Znate ono
kad na Likovnoj akademiji dobri
profesori ka`u: Nacrtaj ti
meni {aku, pa posle radi svoje
apstrakcije, budi Pikaso. Mnogi
qudi ne zwau da nacrtaju {aku,
a ho}e da budu Pikaso.
• [ta vam je kao reditequ
najva`nije u nekom dramskom
tekstu
- Pri~a. Ona ne mora da
bude uzro~no – posledi~no povezana,
ali mora biti va`na i meni
i onom ko gleda predstavu. Imam
jednu sliku kada razmi{qam o
nastanku pozori{ta. Taj neki
na{ predak do{ao je iz nekog
lova u pe}inu i umalo ga neki
mamut nije zgazio. Po{to ima
problema sa jezikom, on je skupio
onu svoju ~upavu de~icu i `ene i
odigravao im tu celu stvar, a oni
su patili, smejali se, plakali i
radovali se sre}nom ishodu. On
je poku{avao da jednu pri~u i
vizuelizuje, i ozvu~i, u stvari,
da je dramatizuje. Dakle, pri~a
je va`na. Zabluda je da postoje
velike i male teme. Mi uvek
pri~amo o ne~emu, ali na~in na
koji pri~amo celoj stvari daje
univerzalni zna~aj.
• Kad se veliki pisac pojavi
u nekoj sredini onda je to
praznik. Kakve dramske pisce
mi imamo
- Redosled stvari u teatru
je autor, glumac, pa rediteq.
To }ete retko ~uti, a to je notorna
~iwenica. Mi imamo dobrih
pisaca. Kada je komedija
u pitawu, imamo jednu zlatnu
nit: Joakim Vuji}, Nu{i}, Aca
Popovi}, Du{ko Kova~evi},
Sini{a Kova~evi}, Neboj{a
Rom~evi} i daqe… Pogledajte
evropske dramaturgije, tako
~vrste komediografske niti
koja se bavi svojom sredinom,
od realisti~nog pristupa, pa
sve nadrealisti~nijeg, pa sve
zao{ijanijeg i kontroverznijeg u
razvoju stila i `anra su retke.
Svake godine se pojavi neki
[ajtinac, neka Markovi}ka, a
o Biqani Srbqanovi} da ne
govorim. Stalno izviru, zaista
imamo sjajne pisce.
• A rediteqe
- Re`ija je do`ivela multiplikaciju.
Trenutno imamo
oko sedam rediteqskih
{kola,isuvi{e za ovu jadnu,
malu, napa}enu zemqu. Neka
iza|u po tri diplomirana
rediteqa godi{we sa jedne
{kole, to je 21 rediteq, a toliko
imamo i pozori{ta. Malo je
mnogo svega toga. To je ve} hiperprodukcija.
Onda dolazi do
konfuzije, nedostatka posla,
manipulacije qudi koji anga`uju
rediteqe, a sve to se odra`ava
na kvaliet predstava. Nismo mi
kao dr`avna {kola bogom dani,
ali mislim da smo sasvim dovoqni
za proizvodwu rediteqa.
Da ne uzimam moju klasu, ali na
klasi ispred moje bilo je dvanaest
rediteqa. Na woj je bio Unkovski,
bio je Qubi{a Risti},
dok ostalih deset imena ne
postoje kao rediteqi.
• Kada dolaze kod
vas novi studenti re`ije
prime}ujete li razliku u motivaciji
u odnosu na vreme
va{eg studirawa
- To je pitawe za dug
razgovor, ali da pojednostavim
stvar. Postoje qudi koje prosto
privla~i ta oblast i koji ba{ i
ne znaju o ~emu se tu radi, pa budu
zaprepa{}eni kad im objasnimo
{ta zapravo rediteq radi. Oni
su u mawini. Postoje zapravo
dve grupe pristupa: oni pomalo
arhai~ni, kao da su iz generacije
mog polagawa prijemnog ispita,
ali koji ta~no pristupaju, jer
`ele da prave pri~e, prizore,
`ele da se kroz to ispoqe. Oni
su vrlo studiozni i obrazovani.
Pona{aju se kao ovi klinci {to
prate sport, znaju tre}eg golmana
rezervne ekipe Rada, jer ulaze u
tu oblast. Obi~no su sjajni studenti,
a posle i dobri rediteqi.
Pojavquju se i, dodu{e vrlo
retko, Jago{ Markovi}, Darijan
Mihailovi}, Alisa Stojanovi},
autohtoni qudi koji do|u sa
svojim opredeqem, pa ~ak i nekim
tehnolo{kim predlozima s
kojima posle imamo problema da
ih nau~imo potpuno zanatu. Oni
imaju svoju rediteqsku orijentaciju
koja se neretko izrodi u
pravqewe jedne predstave, {to
ih skupo ko{ta.
Zoran Jeremi}
15. oktobar 2010.