Pogledaj

More documents

Recommendations

Info

lavu i popularnost slikara qudi i Sobi~aja na Balkanu Pavle Paja Jovanovi} je stekao vrlo rano, ne navr{iv{i ni tridesetu godinu ìvota. Do pojave mladog i darovitog Jovanovi}a, u srpskom slikarstvu novijeg doba takvim uspehom su se mogli pohvaliti samo pojedinci. Zapravo, uspeh i ugled koji je velikim i istrajnim radom vremenom stekao na me|unarodnom i na doma}em planu, prevazilazio je sve do tada poznate ovda{we primere. Dovoqno je pomenuti da je bio me|u retkim srpskim slikarima koji je rano, sa svega dvadeset i devet godina postao ~lan Srpske kraqevske akademije (SANU), da je me|unarodna priznawa sticao u umetni~kim metropolama poput Be~a, Londona, Minhena i Pariza, kao i ~iwenicu da se danas, kada je proteklo stole}e i po od wegovog ro|ewa, wegova dela sa nesmawenim uspehom se izlaù i predstavqaju kako u svetu, tako i kod nas. Kao najstarije dete u brojnoj porodici uglednog vr{a~kog fotografa Stevana, Paja Jovanovi} }e u poodmaklim godinama ìvota u svojim „Memoarima“ (koje je potpisao pseudonimom „Pera O’Radovan“), opisati sve zgode i nezgode detiwstva i rane mladosti provedenih u porodi~noj ku}i u Sterijinoj ulici br.13 u Vr{cu, ali i pomenuti kada su se javili prvi znaci sklonosti ka umetnosti. Tako }e na jednom mestu doslovno re}i i na koji na~in se to desilo: „Neka nejasna èqa da postanem slikar i da izradim ìve slike, rodila se u meni pre nego {to sam nau~io pisati i ~itati. A ta èqa rasla je sa mnom dok, najposle, nisam uvideo da moram po~eti sa crtawe. To je bio po~etak moje umetni~ke karijere, a crkva je bila moj prvi u~iteq“. Uporedo sa u~ewem u {koli podu~avao se i fotografskom zanatu u radwi svog oca, ali je fotografski aparat i svu prate}u opremu ostavio darovitom mla|em bratu Milanu, dok je sebi namenio slikarski poziv sa èqom da od svog rada ìvi i pomaè roditeqe i ~lanove svoje familije. U {esnaestoj godini ìvota Paja Jovanovi} se upisao na Akademiju likovnih umetnosti u Be~u. Iako je otac imao pristojnu zaradu od svog fotografskog rada, to ipak nije ni pribli`no bilo dovoqno za nastavak ili zavr{etak Jovanovi}evih zapo~etih studija. Posle godinu dana te{kog ìvota u austrougarskoj prestonici, mladi Jovanovi} sre}om uspeva da dobije stipendiju Matice srpske iz fonda Gavre Romanovi}a u iznosu od 35 forinti mese~no, tj. 200 foriniti godi{we. Jo{ zna~ajnija je prva nagrada Akademije koju je dobio 1882. za najuspe{niji studentski rad, nagrada koja se svake godine najboqem |aku Akademije ispa}ivala iz li~nog fonda cara Frawe Josifa. Nagra|ena slika „Raweni Crnogorac“ mladom Mati~inom stipendisti otvorila je {irom vrata slave i uspeha kao retko kom srpskom slikaru pre. îni se da je sre}a mladog Srbina tek po~ela da vodi na putu jo{ ve}eg uspeha. Me|u prvima koji je u Jovanovi}u video ambicioznog mladog ~oveka bio je vlasnik londonske galerije French Valis. Jovanovi}a je preporu~io niko drugi nego upravo wegov profesor sa be~ke Akademije Leopold Karl Miler (1834-1982), slikar orijentalista koga su zvali „Egip}anin“. Ono {to je ostareli i tada skoro slepi profesor rekao Jovanovi}u o wegovoj danas poznatoj slici „Ma~evawe“, ostalo je zabeleèno u wegovom se}awu: “Kad budete svr{ili {kolu, otidite u Crnu Goru, da tamo, na licu mesta, po~nete ovu sliku iznova. Predmet je... predmet moè, a kompozicija nije r|ava. Ovo platno ponesite kao studiju i tek kada se slika bude ra|ala u sredini naroda kojeg ima da predstavqa, po~e}e u woj ìvotna krv da struji... Pa onda, ali tek onda, moè, rekao sam moè to da postane i neka vrsta umetni~kog dela”. Sa putovawa se Jovanovi} vratio u Be~ култура potkraj 1882. i odmah iznajmio skroman kvartir blizu likovne Akademije. Imao je veliku èqu da pokaè svom profesoru koliko je ozbiqno shvatio wegove re~i. Prionuo je na posao rade}i dve slike, jednu sa temom ma~evawa, ili u~ewa ma~evawu, dok je druga bila sloènija i po wegovoj ideji trebala je da prikaè postanak narodne epske pesme, alegorijsku kompoziciju sa mnogo figura od ~ega je Jovanovi} na kraju odabrao samo motiv slepog guslara okruènog ratnicima koji slu{aju pesmu o juna~kim podvizima predaka . Na posletku, odlu~io se da Mileru pokaè sliku „Ma~evawa“ i nije pogre{io. Upravo sa tom slikom koja ga je i odvela u London, Paja Jovanovi} }e otvoriti novo poglavqe u svom ìvotu koje }e za wega biti od presudnog zna~aja. Iz Jovanovi}evih memoarskih zapisa saznajemo da je preduzimqivi galerista Valis odmah po dolasku u London mladom slikaru otvorio bankovni ra~un, obezbedio mu prostran i udoban ateqe sa ba{tom, poslugu i sve uslove za nesmetan rad . Trebalo je samo da slika i gotova dela dostavi galeriji. Pored toga, jezi~ku barijeru je vremenom potpuno otklonio, tako da se i u poznijim godinama engleskim jezikom savr{eno sluìo, kako u govoru tako i u pisawu. Londonska {tampa je nastupe srpskog slikara iz Austro-ugarske u galeriji „French“ ispratila pohvalama i sa neskrivenim simpatijama. Tako se me|u prvima javio kriti~ar lista Morning Post, isti~u}i u broju od 31. marta 1884. da se pojavio jedan mladi umetnik, novo ime „koje }e sigurno uskoro biti ~uveno“. Za wim }e se javqati i drugi hroni~ari u listovima poput The Pictoral World, The Academy i Bell’s Weekly Messenger. Tako pozitivan prijem u engleskoj javnosti ni sam Jovanovi} nije mogao da sluti. Veza sa galerijom “French“ nije re{ila samo ve~itno pitawe materijalnih problema, nego ne{to mo`da jo{ bitnije – pridruìla ga je jednoj velikoj porodici slikara orijentalista koji su ostavili vidnog traga u evropskoj umetnost druge polovine XIX veka. Posle dobrog prijema na koji je nai{ao sa „Ma~evawem“ ili „Prvi ~as ma~evawa“ (Fencing Lesson) i „Guslarom“ (The Song of Skenderbeg), Paja Jovanovi} nastavqa da niè uspehe narednim delima od kojih su pojedina zauzela istaknuto mesto ne samo u wegovom, nego i u evropskom slikarstvu tog vremena. Motive za wih je nalazio u svakodnevnom ìvotu obi~nih qudi koje je stretao na putovawima po TAKOVSKI USTANAK, 1898, uqe na platnu IZLO@BA PAJE JOVANOVI]A U GRADSKOJ GALERIJI Слике Izlo`ba dela Paje Jovanovi}a u Gradskoj galeriji Uìce nastavak je projekta „Slike Balkana“ koncipiranog pro{logodi{wim jubilejem koji je otpo~eo istoimenom izlo`bom u umetnikovom rodnom Vr{cu. Ona govore o istoriji, obi~ajima i qudima jednog doba na Balkanu. Balakanu - kod Ku~a u Crnoj Gori, me|u Srbima i Arbanasima u okolini Skadra, na Kosovu i Metohiji, severnoj Albaniji, itd. Skoro svako wegovo putovawe je bilo ispra}eno novinskim napisima tog vremena . Tako se zna da je pored celog Balkana, gde je stizao ~ak i do pojedinih gr~kih ostrva, obi{ao i Dalmaciju, Bosfor i Malu Aziju, da bi se posebno zadrào u Egiptu i Maroku, i potom stigao ~ak do Kavkaza. Kada bi zavr{io jednu ili nekoliko slika, ve} je razmi{qao o novom putu i drugoj temi, a kada je prikupio dovoqno gra|e sa putovawa po Balkanu, vra}ao se u svoj ateqe u London, potom Minhen, Pariz i na posletku u Be~, da detaqno i prema svim pravilima akademske ve{tine naslika scene, doga|aje i qude sa Balkana i prikaè ih preko svojih galerista tada{woj publici. @a-nr-scene i kompozicije kao {to su „Izdajica“ (ili kako su engleski listovi nazvali Traitor tracked), zatim „Igra trik-trak“ (Trick-Track Players), „Igra hangarima“ (The Sword Dance) „Arnautin na straì“, (Arnaut Warrior), „Ki}ewe neveste“ (Decoration of bride), „Povratak ~ete Crnogoraca iz boja „ (After a Raid), “Pri~a o boju“ (Old, Old Story), „Kr~marica Jana“ (The Friendly Waitress), ili one koje su nastale u Maroku i Egiptu a imale uobi~ajene i u to vreme popularne teme kakva je ona sa ukrotiteqem zmija (The Snake Charmer). Slikaju}i ànr-scene iz ìvota qudi Balkana i Orijenta, Paja Jovanovi} je koliko 20 15. oktobar 2010.
култура AUTOPORTRET, 1948/49, olovka Балкана Izlo`ba koju ~ini osamnaest dela Paje Jovanovi}a pod nazivom „Slike Balkana“ otvorena je u utorak u okviru proslave 9. oktobra - Dana grada Uìca. Autor ove izlo`be, koju je organizovao Narodni muzej u Beogradu u saradwi sa uì~kom Gradskom galerijom, je Petar Petrovi}, vi{i kustos Narodnog muzeja. Produkciju prete}eg kataloga sa uvodnim tekstom autora (koji prenosimo u celosti), popisom i reprodukcijama nekoliko izloènih dela, uradila je Gradska galerija (dizajn i priprema Miroslav Vergovi}). Prisutne Uì~ane pozdravili su Ilija Mi}evi}, ~lan Gradskog ve}a za kulturu i sport i Zoran Cveti}, direktor Gradske galerije, a izlo`bu je otvorio Petar Petrovi} (na slici). Izlo`ba je otvorena do 3. novembra. zahvaquju}i nesumwivom daru i velikom radu, toliko i probu|enom interesovawu Evrope za Orijentom u XIX veku (a uè posmatrano i za romanti~nu oslobodila~ku borbu balkanskih naroda od Turaka), brzo stekao mnogo poklonika {irom sveta. Kada se kao umetnik potvrdio u Evropi, bio je primqen i kod nas. Tako je u povodu progla{ewa za stalnog ~lana Srpske kraqevske akademije i odlikovawa Svetog Save II reda u jesen 1893, Jovanovi} priredio i prvu izlo`bu svojih radova u Beogradu, u skup{tinskoj sali Velike {kole u Kapetan Mi{inom zdawu. U to vreme dolazi i do susreta umetnika sa srpskim suverenom Aleksandrom Obrenovi}em, koji je rezultovao poruxbinom i izradom istorijske kompozicije „Takovski ustanak“, povodom obeleàvawa osamdesetogodi{wice Takovskog ustanka . Sa wom je Jovanovi} okrenuo novu stranicu u svom slikarstvu, daju}i neizmeran doprinos punoj afirmaciji istorijskog slikarstva u srpskoj umetnosti krajem XIX i po~etkom XX veka. Nizao je jednu za drugom svoje istorijske kompozicije u jednom nevi|eno kratkom vremenskom razmaku. Kada je zavr{io rad na slici „Takovski ustanak“ prihvatio je i na vreme isporu~io poruxbinu srpskog patrijarha Georgija Brankovi}a, kompoziciju „Seobe“ pod Arsenijem III ârnojevi}em za Milenijumsku izlo`bu u Budimpe{ti 1896. Uporedo je naslikao „Vr{a~ki Triptihon“, svojevrsnu trodelnu pri~u o suìvotu mnogonacionalne i bogate vr{a~ke sredine, kao i ikonostas crkve Prenosa mo{tinu Svetog Nikole u Dolovu. Stigao je da zavr{i drugu verziju „Takovskog ustanka“ i da za veliku intrnacionalnu izlo`bu u Be~u naslika monumentalno platno Furor Teutonicus ili „Bitka u Teutobor{koj {umi“, i na kraju, ali ne i na posledwem mestu, zapo~eo je studijsko putovawe najpre u Veneciju, preko Beograda i ju`ne Srbije na Kosovo i Metohiju, da bi zavr{iio u Skopqu, a sve to u ciqu pripupqawa gra|e za istorijsku kompoziciju koja je po poruxbini vlade Kraqevine Srbije za svetsku izlo`bu u Parizu 1900. trebalo da prikaè trenutak krunisawa cara Du{ana u Skopqu. Uprkos tome {to je kompozicija „Krunisawe cara Du{ana“ vremenom dobila i svoj drugi naziv, po svemu do danas je ostala jedno od najzna~ajnijih ostvarewa u celokupnom srpskom slikarstvu novijeg doba. @anr-scenama iz ìvota balkanskih naroda i posebno sa istorijskim kompozicijama „Takovski ustanak“, „Seoba Srba“, „Krunisawe cara Du{ana“ i „@enidba cara Du{ana“, Paja MAÊVAWE, oko 1900, uqe na platnu Jovanovi} je u~ino sve {to jedan umetnik moè da u~ini na poqu vaspitavawa i podizawa nacionalne svesti u godinama pre balkanskih i Prvog svetskog rata. U trenutku kada je bio na vrhuncu slave iznenada je odlu~io da otputuje za Ameriku 1902, {to }e se ispostaviti da je bio preloman trenutak u wegovom ìvotu i radu. Boravak od nepunih godinu dana na novom kontinentu }e Jovanovi}a u potpunosti okrenuti portretskom slikarstvu i on }e od tada i sve do kraja ìvota sa uspehom izvesti jednu nepreglednu galeriju portreta zna~ajnih li~nosti iz „ulep{anog sveta buròaskog realizma“, vladara, plemi}kih porodica, gospode i dame iz otmenih be~kih krugova, industrijalaca, bankara, nau~nika, i drugih javnih li~nosti kojima je Jovanovi}eva virtuozna slikarska tehnika laskala i godila oku i duhu. Po potrebi i prema li~nom ose}aju, Jovanovi} }e povremeno,~ak do svojih poznih godina ìvota, replicirati svoje popularne ànrove i poznate istorijske kompozicije, unose}i ovla{ poneku izmenu koja su{tinski nije promenila poetiku akademskog relaizma kojoj je umetnik ostao veran. Delo Paje Jovanovi}a je u svakom pogledu ogromno. Na wegovim poznatim ànr-scenama iz ìvota balkanskih naroda i istorijskim kompozicijama vaspitavale su se generacije u pro{losti. One su najsna`nije odjeknuli u narodu i probudile nacionalna ose}awa u godinama pred Prvi i Drugi Balkanski rat. U tom pogledu Paja Jovanovi} je bio ~ovek vremena u kojem je ìveo i stvarao. Svestan da je tada pripadao jednom skromnom broju me|unarodno priznatih srpskih slikara, prihvatio je ulogu umetnika koji je trebao da, ravnopravno sa umetnicima drugih nacionalnosti unutar Austro-Ugarske monarhije, opravda nacionalnu samosvojnost Srba u Habsbur{koj monarhiji. Izlo`ba dela Paje Jovanovi}a u Gradskoj galeriji Uìce nastavak je projekta „Slike Balkana“ koncipiranog pro{logodi{wim jubilejem koji je otpo~eo istoimenom izlo`bom u umetnikovom rodnom Vr{cu. Ona govore o istoriji, obi~ajima i qudima jednog doba na Balkanu. Nastala su u vremenu kada je u evropskoj umetnosti dominirala estetika orijentalizma, pravca koji }e preko dela Jovanovi}evog profesora Milera presudno uticati na umetni~ko formirawe mladog Vr{~anina i odrediti ga kao srpskog slikara koji }e evropski orijentalizam obogatiti qudima i obi~ajima Balkana. Petar Petrovi} 15. oktobar 2010. 21
Page 3 and 4: U OVOM BROJU Dragan Suboti] Otvaraw
Page 5 and 6: U@ICE - GRADSKO VE]E Завршет
Page 7 and 8: интервју Piter Bruk koji, z
Page 9 and 10: актуелно ali i daqem invest
Page 11 and 12: привреда MINISTAR ODBRANE D
Page 13 and 14: привреда jer se {aqe jedna
Page 15 and 16: OKTOBAR - MESEC STARIH хроник
Page 17 and 18: обраѕовање ME\UNARODNA KO
Page 19: zlo`bom „Akvizivije 1990 - 2010.
Page 23 and 24: DUHOVNA MANIFESTACIJA Дани Ра
Page 25 and 26: погледи RUDNO BOGATSTVO ZLAT
Page 27 and 28: фељтон Pi{e: Radivoje Papi} o
Page 29 and 30: спорт VINER [TEDI[E SUPERLIGE
Page 31 and 32: OSMA ATLETSKA ULI^NA TRKA TROFEJ U@
Page 33 and 34: М А Л И О Г Л А С И Tel:
Page 35 and 36: хроника OBJAVQENI DOBITNICI
Page 37 and 38: S E ] A W E Ч И Т У Љ Е - О

Pogledaj

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?