RaÄunarski oblak BIM Održivi razvoj doslovce ... - BUILD magazin
RaÄunarski oblak BIM Održivi razvoj doslovce ... - BUILD magazin
RaÄunarski oblak BIM Održivi razvoj doslovce ... - BUILD magazin
- No tags were found...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
info<br />
Građevinski i ekonomski<br />
bum univerziteta<br />
Masačusets u Bostonu<br />
Masačusets poslednjih godina predstavlja,<br />
ne više samo poznati naučno-istraživački<br />
centar, već i veliko gradilište i jednu<br />
od retkih država SAD-a u kojoj se neprekidno,<br />
bez obzira na okolnu krizu, odvija<br />
izgradnja objekata vrednih po nekoliko<br />
desetina, pa i stotina miliona dolara.<br />
UMass, zgrada<br />
medicinskog fakulteta<br />
investicija: 400 miliona dolara<br />
Više puta smo pisali o naučnim dostignućima<br />
čuvenog Instituta za tehnologiju Masačusetsa<br />
– MIT-u, a sada vam predstavljamo<br />
više projekata i veliki poslovni uspeh Univerziteta<br />
Masačusets u Bostonu (UMass).<br />
U Worcester-u, jednom od pet velikih kampusa<br />
ovog univerziteta, ovog leta sagrađen je<br />
novi centar za medicinske nauke vredan 400<br />
miliona dolara (na fotografiji iznad).<br />
Čelnici univerziteta kažu da su primenili preduzetnički<br />
pristup kako bi maksimalno iskoristili<br />
potencijale ustanove. Jedino tako je i<br />
bilo moguće doći na nivo da sve investicije u<br />
ogromnoj meri zavise od samog univerziteta.<br />
Na primer, pomenuti centar u Worcester-u,<br />
dobiće od države manje od četvrtine svoje<br />
ukupne cene dok će ostatak obezbediti sam<br />
Univerzitet. Taj ostatak će biti fi nansiran vrednosnim<br />
papirima koje izdaje Odeljenje za<br />
zgrade univerziteta (UMass Building Authority),<br />
Ovo je jedan od najvećih projekata u tom<br />
delu Sjedinjenih Država, ali to je tek početak<br />
za UMass. Samo u 2009. godini za<br />
kampus Lowell kupio je hotel u centru grada,<br />
preuzeo gradsku sportsku arenu i počeo<br />
gradnju centra za napredne tehnologije vrednog<br />
70 miliona evra.<br />
Univerzitet je nedavno kupio i sajamski<br />
prostor Bayside Exposition Center u Bostonu<br />
i uskoro počinje gradnju dve zgrade<br />
u kampusu Dorchester Bay. U svom najprestižnijem<br />
kampusu Amherst, samo u toku<br />
prethodne dve godine završeni su projekti<br />
ukupne vrednosti 300 miliona dolara a još<br />
nekoliko projekata je u različitim fazama<br />
izgradnje, ukupne vrednosti 375 miliona<br />
dolara.<br />
Rast samog univerziteta jeste ono što sve<br />
ove projekte čini mogućim. Državni udeo,<br />
u ovogodišnjem budžetu koji iznosi 2,8 milijardi<br />
dolara, zapravo je samo 14% - duplo<br />
manje od 28% koliko je država davala univerzitetu<br />
pre samo deset godina. Od 2003.<br />
godine broj studenata ovog univerziteta<br />
povećao se za skoro 15% i sada se kreće<br />
oko 66.000, dok su se prihodi od honorara<br />
i tantijema za usluge, patente i proizvode<br />
nastale na ovom univerzitetu skoro duplirale<br />
za to vreme – na 2,3 milijarde dolara.<br />
Ulaganje vlade i korporacija u istraživanja<br />
na univerzitetu povećalo se za skoro 50% i<br />
prošle godine je dostiglo skoro 500 miliona.<br />
Naknade od izdatih licenci za tehnologije<br />
nastale u laboratorijama univerziteta<br />
skoro da su se učetvorostručile na preko<br />
70 miliona dolara.<br />
i koji će biti isplaćeni novcem prikupljenim za<br />
istraživanja koja sprovode naučnici zaposleni<br />
u ovoj obrazovnoj ustanovi i naknadama<br />
za licence na otkrića kojima će biti zaštićena<br />
njihova intelektualna svojina.<br />
– Nekada je stav bio da država treba da fi -<br />
nansira – kaže predsednik upravnog odbora<br />
univerziteta Jack M. Wilson – Sada pričamo<br />
o poslovnom pristupu i tražimo ljude sa preduzetničkim<br />
sposobnostima koji ne pripadaju<br />
toj kulturi traženja svojih prava ■<br />
Termoplastika<br />
od drvenog kompozita<br />
Tecnaro je nemački proizvođač visokokvalitetne<br />
termoplastike iz obnovljivih<br />
izvora. Kao sirovina koristi se lignin,<br />
necelulozni deo drveta koji je odmah iza<br />
celuloze najrasprostranjeniji prirodni polimer.<br />
Lignin je nus-produkt proizvodnje<br />
plute i svake godine na planeti proizvedemo<br />
oko 50 miliona tona ovog materijala.<br />
Tecnaro Arbofill<br />
Mešanjem lignina sa prirodnim vlaknima<br />
(lan, konoplja i druge vlaknaste biljke) i nekim<br />
prirodnim aditivima dobija se vlaknasti<br />
kompozit koji može biti obrađivan na visokim<br />
temperaturama, i baš kao termoplastika,<br />
može biti odlivan u kalupe na uobičajenim<br />
mašinama za proizvodnju plastičnih<br />
proizvoda. To znači da od ovog kompozita<br />
mogu da se prave računari, televizori i tela<br />
za mobilne telefone koji su praktično od<br />
drveta.<br />
Proizvođač Tecnaro je ovim granulama<br />
od organskih obnovljivih materijala dao<br />
komercijalno ime – Arboform (arbor, lat.<br />
- drvo), međutim, ovo je samo jedna od<br />
njegovih posebnih linija proizvoda na bazi<br />
drveta.<br />
12
Change language