RaÄunarski oblak BIM Održivi razvoj doslovce ... - BUILD magazin
RaÄunarski oblak BIM Održivi razvoj doslovce ... - BUILD magazin
RaÄunarski oblak BIM Održivi razvoj doslovce ... - BUILD magazin
- No tags were found...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
• audio-vizuelni sistemi – razvod ozvučenja<br />
kroz ceo objekat koji može služiti za<br />
ugodan ambijent ispunjen muzikom od<br />
spavaće sobe do kupatila, od kuhinje do<br />
terase, ali i kao razglas za prenos informacija<br />
ili upozorenja u javnim, poslovnim<br />
i stambenim zgradama, pa i u privatnim<br />
kućama<br />
• kontrola uređaja i kućnih aparata – zaista<br />
je moguće povezati aparat za kafu sa<br />
otključavanjem vrata ili punjenje kade na<br />
određenu temperaturu u određeno vreme;<br />
ovo je deo sistema centralnog upravljanja<br />
i automatizacije koji daje najviše slobode<br />
korisniku ali predstavlja i najluksuzniju<br />
aplikaciju koja može biti instalirana u<br />
objektu<br />
Centralnim sistemom, odnosno svim<br />
podsistemima, može se upravljati pomoću<br />
univerzalnog daljinskog upravljača, kontrolnih<br />
tabli u svakoj prostoriji ili centralne<br />
konzole, pomoću softverskog paketa<br />
smeštenog u računar ili na server, ali i<br />
putem interneta ili mobilnog telefona, već<br />
prema potrebama i željama korisnika.<br />
Sistemi upravljanja<br />
u našem građevinarstvu<br />
Poslednjih godina i kod nas postoje primeri<br />
savremenog pristupa građenju, naročito poslovnih<br />
objekata, koji su opremljeni sistemima<br />
centralnog upravljanja u zgradama.<br />
Treba naglasiti da zapravo<br />
arhitekte treba da<br />
predstavljaju most između<br />
investitora/korisnika i novih<br />
mogućnosti u zgradama,<br />
čak i kada se može<br />
tumačiti da te mogućnosti<br />
prevazilaze domen<br />
arhitektonskog projekta.<br />
Zato je važno da arhitekta<br />
bude šire informisan o<br />
sistemima za centralno<br />
upravljanje u zgradama,<br />
njihovim prednostima i<br />
realnim troškovima za<br />
klijenta, a za sve detalje tu<br />
su specijalizovani stručnjaci<br />
(na fotografiji Siemens<br />
kontrolna tabla)...<br />
Kada je reč o tehnologijama koje nisu<br />
direkt no vezane za građevinske materijale<br />
ili, na primer, sisteme gradnje, pored karakteristika<br />
same tehnologije, uvek je zanimljiv<br />
i aspekt njenog prihvatanja od strane građevinskih<br />
struka. Kada se govori o sistemima<br />
upravljanja u zgradama na našem tržištu,<br />
čini se da su prisutni, ne samo manjak informacija,<br />
već i izvestan otpor i sumnja u<br />
njihovu stvarnu ulogu i prednosti.<br />
Kakvo je stanje kod nas za sada Stiče se utisak<br />
da su ovi sistemi, pod imenom pametne<br />
kuće, prihvaćeni kao realnost valjda samo od<br />
strane čitalaca rubrika o lepom uređenju vaše<br />
kuće iz bajke. Naše tržište sisteme za upravljanje<br />
u zgradama i dalje vezuje isključivo<br />
za ekskluzivne poslovne zgrade ili luksuzne<br />
apartmane. Nekoliko primera u našem<br />
okruženju i dalje je zanemarljiv broj u odnosu<br />
na sve ostale projekte u kojima nikome<br />
nije palo na pamet da bi mogao ugraditi<br />
jedan takav sistem. Ovo može biti posledica<br />
nepoznavanja teme ili stvarne cene takvih<br />
sistema, ili oba.<br />
Zato smo odlučili da posvetimo jedan broj<br />
Build <strong>magazin</strong>a upravo ovoj temi. Upoznavanjem<br />
svih naših čitalaca sa njom, kao i<br />
prednostima koje može da donese (danas,<br />
a ne u bližoj ili daljoj budućnosti), želimo<br />
da pospešimo saradnju različitih struka iz<br />
oblasti gradnje koje treba zajedno da oblikuju<br />
naše životno i radno okruženje.<br />
TEMA broja<br />
KRATKA ISTORIJA AUTOMATIZACIJE<br />
• Preteče automatizacije u zgradama<br />
zbog komfora sežu daleko u prošlost, od<br />
najstarijih kultura kada su robovi mahali<br />
lepezama iznad svojih vlasnika. Zvonce<br />
u spavaćoj ili radnoj sobi (i sistemi užadi<br />
sa zvoncima) za dozivanje posluge, često<br />
je prisutno u dobrostojećim kućama<br />
tokom 19. i početkom 20. veka. Posluga<br />
bi zatim, umesto vlasnika kuće, otvarala<br />
ili zatvarala prozore, navlačila zavese,<br />
palila svetla, pojačavala ili smanjivala<br />
vatru u kaminu...<br />
• U međuvremenu, tokom 17. veka, pojavili<br />
su se prvi pokušaji prave automatizacije<br />
– sistema koji radi nezavisno od ljudske<br />
rada i direktnog upravljanja. Cornelius<br />
Drebbel (1572-1663) osmislio je U-posudu<br />
sa živom koja je, u zavisnosti od visine<br />
temperature u peći na koju je prikačena,<br />
zatvarala/otvarala klapnu za automatsku<br />
regulaciju temperature.<br />
• Pronalazak parne mašine i napori da se<br />
ona stavi pod automatsku kontrolu u industriji<br />
doprineli su daljem <strong>razvoj</strong>u automatizacije.<br />
Tokom 19. veka najzapaženija<br />
istraživanja na ovom polju imao je James<br />
Clark Maxwell (1831 – 1879).<br />
• Krajem 19. i početkom 20. veka automatizacija<br />
postaje značajna u gradnji velikih<br />
brodova. Tada su načinjeni prvi pravi<br />
ozbiljni koraci ka sistemima koji sami<br />
reaguju na uslove okruženja. Ova istraživanja,<br />
sprovedena u 20-im i 30-im godinama<br />
20. veka, postaviće i prve osnove<br />
automatizacije KGH sistema u zgradama<br />
(PID kontrola – proportional–integral–derivative<br />
controller, itd).<br />
• Već 1936. godine osniva se organizacija<br />
koja okuplja profesionalce i postavlja standarde<br />
u oblasti automatizacije (Industrial<br />
Instruments and Regulators Committee).<br />
• Tokom 40-ih i 50-ih nastavlja se veoma<br />
plodan period unapređivanja sistema za<br />
automatizaciju električnih uređaja. Od tog<br />
perioda ogroman uticaj na <strong>razvoj</strong> povezivanja<br />
automatike i računara ima vojna<br />
industrija iz vremena Hladnog rata što je<br />
na posletku dovelo do savremenih pristupačnih<br />
rešenja koja objedinjuju sisteme<br />
kontrole, PC računare i mobilne telefone.<br />
• U oktobru 1990. godine nastao je KNX protokol<br />
za sisteme upravljanja u zgradama.<br />
izvor: Stuart Bennett, A Brief History of Automatic Control, 1996.<br />
www.build.rs<br />
27
Change language