Računarski oblak BIM Održivi razvoj doslovce ... - BUILD magazin

Pored potrošnje energije i vode u svakom
stanu posebno (uz plaćanje po potrošnji), u
jednoj stambenoj zgradi postoji i potrošnja
koju će uvek deliti svi stanari: osvetljenje
hodnika, liftovi, zalivanje trave ispred zgrade,
osvetljenje i sistemi kontrole pristupa
oko zgrade, rampe, automatska vrata, alarmi,
interfon, garažna vrata i osvetljenje u garaži,
itd.
Kancelarijski prostori, prodajni, sportski,
ugostiteljski ili industrijski objekti, ali i
škole, bolnice, zgrade lokalnih samouprava
i državnih službi... dakle, svaka zgrada koja
ima veliki broj korisnika, u smislu potrošnje,
bezbednosti, higijene, itd, može se pouzdati
samo u jedan objedinjen sistem kontrole.
Posebna pogodnost koju centralni sistemi
upravljanja nude nestambenom zgradarstvu
jeste to što objekti ovog tipa imaju definisane
vremenske intervale sa određenim spektrom
aktivnosti za razliku od stambenog
sektora gde je aktivnost relativno nepredvidljiva
i promenljiva tokom 24 sata svakog
dana u godini.
Energetski visokoefikasne zgrade (na primer,
one građene po Passivhaus standardu)
podrazumevaju upotrebu centralnih sistema
za upravljanje i automatizaciju u zgradama
kako bi se troškovi za grejanje i hlađenje
sveli na minimum optimalnim prilagođavanjem
trenutnim uslovima okruženja.
Troškovi – kolika je stvarna
cena sistema upravljanja
u zgradama
– Da li će projektovanje, oprema i izvođenje
jednog ovakvog sistema poskupeti projekat
– Da, naravno.
– Ah, pa onda, šta će mi!
Zamislite naše pojedine zemljake u vreme
elektrifikacije kako odbijaju da se priključe
na mrežu jer im to poskupljuje gradnju.
Oni su za svoj stav takođe imali argumente:
noću se ionako spava, ručak se kuva na
peći na drva, veš se pere na ruke, jede se ono
što se tog dana donese iz bašte. Kao što je
to nekada bila i elektrifikacija, zatim termoizolacija
i sistemi daljinskog grejanja, a
potom i telefon, kablovska televizija i internet,
tako su i sistemi upravljanja u zgradama
polako, ali sigurno, postali potreba
korisnika i standard savremene gradnje.
Zato bi možda valjalo podsetiti one koji odlučuju
hoće li ih dodati u svoj projekat ili ne,
da za ove sisteme ne važe pravila osnovne
specifikacije: ponuda, narudžbina, plaćanje...
a zatim duži ili kraći period starenja i propadanja.
Ova investicija nema samo period
upotrebe već i period otplate za kojim sledi
period zarade. Ovo treba uvek imati na umu
kada se razmišlja o ovim sistemima.
TEMA broja
Za razliku od drugih stavki iz specifikacije,
sistemi upravljanja u zgradama, baš kao
i termoizolacioni materijali, od trenutka
ugradnje zapravo počinju da vraćaju uloženo.
Nakon dužeg ili kraćeg vremena
vratiće uloženo i počeće da donose zaradu.
Jednostavno je tako.
Ukoliko neko ne ume da izračuna koliko ovi
sistemi koštaju, i to u jednačini u kojoj konstanta
cene energije raste preko očekivane
stope inflacije, onda je najbolje da o ceni i ne
razgovara. Kada se u jednačinu doda i to da
država Srbija neće moći u beskonačnost da
sračunava cenu energije u funkciji u kojoj je
prividni socijalni mir važniji parametar od
ekonomije, sistemi za upravljanje u zgradama
postaju još jeftiniji.
U danima izlaska ovog broja Build magazina
mediji su prepuni najava poskupljenja cene
električne energije, mazuta i gasa, za 10, 15
ili 20%. Država, od privatizacije NIS-a, više
nema glavnu reč i može biti samo posrednik
u pregovorima lokalnih samouprava i
kompanije. Isto tako će biti i sa električnom
energijom kada EPS bude došao na red za
privatizaciju. Tada će cenu energije diktirati
tržište, bez obzira na ekonomske prilike stanovništva.
Daleka budućnost Godinu dana,
dve ili pet... Ne više. Zgrade u koje ćemo se
tada useljavati treba početi projektovati već
danas, ali – sa jasnim pregledom sutrašnjice.
www.build.rs
29