RaÄunarski oblak BIM Održivi razvoj doslovce ... - BUILD magazin
RaÄunarski oblak BIM Održivi razvoj doslovce ... - BUILD magazin
RaÄunarski oblak BIM Održivi razvoj doslovce ... - BUILD magazin
- No tags were found...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Sada bih se ponovo vratio na obrazovanje<br />
arhitekata... Tokom godina provedenih na<br />
studijama arhitekture, stekao sam utisak da<br />
se zaboravlja na vaspitanje. Neprestanom<br />
pričom o najboljim primerima savremene<br />
svetske arhitekture (koji su nekim slučajem<br />
najčešće slobodnostojeći objekti) kao i projektnim<br />
zadacima koji malo imaju veze sa<br />
učestalošću određenog tipa objekta tokom<br />
radnog veka jednog arhitekte (radi se na<br />
primer, jedna kuća, jedna zgrada, jedan muzej,<br />
jedan paviljon, jedna banka) ne uspeva<br />
se stvoriti svest o realnom ambijentu u kom<br />
će teći profesionalni put arhitekata. Na primer,<br />
često se zaboravlja i da parter (prizemlje<br />
zgrade) sa maloprodajnim prostorima,<br />
tokom celog životnog veka zgrade, neće pratiti<br />
arhitekturu fasade već ideju projektanta<br />
lokala ili, opet pomenuti, korporativni duh<br />
banke, robne marke, samoposluge ili restorana<br />
brze hrane, tj. korisnika prostora.<br />
Ali, koliko će svršenih arhitekata imati<br />
prilike da za svaki stambeni objekat projektuje<br />
po jedan muzej tokom karijere<br />
Koliko diplomskih radova ne sadrži slobodnostojeći<br />
objekat, a koliko će puta u<br />
karijeri arhitekta imati priliku da projektuje<br />
zgradu uglavljenu u urbano tkivo,<br />
sa samo dve fasade, od kojih je ta druga<br />
zapravo krov Rezultat je često sebičan<br />
odnos prema okolini, agresivan pristup<br />
rešenju fasade ili anvelope objekta, primena<br />
ekskluzivnih materijala ili upadljivih<br />
boja u neopravdanim količinama, i<br />
sve ono što srećemo prolaskom kroz ulice<br />
naših gradova.<br />
Urbanizam, energija,<br />
materijali…<br />
Savremena zgrada u urbanom tkivu neće<br />
doneti ništa spektakularno novo, u smislu<br />
rešenja prostora, anvelope, pa čak i fasade.<br />
Šta je onda to što novi projekti treba da<br />
donesu Krajnji kupac ili korisnik prostora,<br />
a zatim i investitori, sve više insistiraju na<br />
savremenom opremanju zgrade sistemima<br />
za automatizaciju i centralno upravljanje, na<br />
energetskoj efikasnosti objekta ili na smanjenju<br />
potrošnje vode (što je na mnogim<br />
mestima u svetu jednako važna tema). Ovo,<br />
po vokaciji, nije posao arhitekte, već inženjera<br />
drugih struka, ali uloga arhitekte ipak<br />
ne prestaje da ima značaja.<br />
Ranko Božović, dipl.inž.maš, u okviru<br />
stručnog seminara Energetska ef ikasnost<br />
– perspektive uštede energije u zgradarstvu<br />
(Sava Centar, 5. mart 2010. godine), govoreći<br />
o svojoj ulozi savetnika za bioklimatsku<br />
optimizaciju poznatom arhitekti<br />
Rem Koolhaas-u, objasnio je kako izgleda<br />
saradnja dve struke (naslov predavanja:<br />
Nova tehnologija projektovanja objekata).<br />
Na postavljeno pitanje u kojoj meri mu je<br />
dozvoljeno da utiče na arhitektonski projekat,<br />
Božović je odgovorio:<br />
– Arhitekta može da kaže: nemoj da mi menjaš<br />
projekat, i onda više nemamo o čemu<br />
da razgovaramo. Sa druge strane, Koolhaas<br />
želi da iskoristi prednosti koje mu pruža<br />
energetski 3D model osnovne skice objekta<br />
koju zatim razvija u skladu sa optimizacijom<br />
buduće potrošnje. Pametan arhitekta<br />
će maksimalno iskoristiti ono što možemo<br />
da mu ponudimo i oblikovati zgradu tako<br />
da smanji potrošnju energije za 10, 20 ili 50<br />
procenata…<br />
Ne treba ignorisati ni činjenicu da danas<br />
uloga proizvođača građevinskih materijala<br />
postaje sve značajnija za konačni izgled<br />
jednog objekta. Proizvođači raznih<br />
fasadnih obloga nude gotova rešenja karakterističnih<br />
detalja, boja, tekstura, itd.<br />
Naravno, ostaje prostora i za izradu delova<br />
objekta, ili pojedinih detalja, po specijalnoj<br />
narudž bini, ali, ukoliko arhitekta<br />
nije u stanju da najveći deo posla uradi sa<br />
već izabranim asortimanom jednog proizvođača<br />
fasade, treba da se zapita u vezi sa<br />
svojim sposobnostima kombinovanja pa i<br />
sa granicama svoje mašte.<br />
Obično se tim povodom setim i reči profesora<br />
nacrtne geometrije Grujića da su sve<br />
knjige na srpskom jeziku napisane sa trideset<br />
slova – kada savladaš njih, možeš da<br />
pročitaš i sve knjige. Isto tako deca od istog<br />
seta kockica sklapaju nebrojeno mnogo<br />
kombinacija različitih oblika pa tako nešto<br />
ne bi trebalo da predstavlja problem ni za<br />
jednog arhitektu.<br />
Gde treba da stignemo<br />
Bez namere da poričem značaj inženjerskog<br />
pristupa u arhitekturi (ako bi tako nešto<br />
uopšte imalo smisla), želeo sam samo da<br />
skrenem pažnju na probleme koje još uvek<br />
ni ne stižemo da vidimo. Sve i da nam se nekim<br />
čudom dogodi opšta revolucija i povratak<br />
društva na relativno pristojan nivo poštovanja<br />
prema profesiji, svake prema sebi i<br />
prema drugim, to i dalje neće biti dovoljno.<br />
Marjanne Pearson iz konsultantske firme<br />
Marjanne Pearson Associates decenijama<br />
se bavi zapošljavanjem arhitekata za<br />
poznate svetske biroe. Na sajtu Gradjevinarstvo.rs<br />
pre godinu dana objavili smo<br />
intervju sa njom iz koga izdvajamo sledeće<br />
delove...<br />
– Morate imati propratno pismo! Ono će<br />
stajati na prvoj strani. Tih prvih 75 reči su<br />
ono zbog čega poslodavac treba da okrene<br />
stranu i nastavi da čita CV. Dajte im odmah<br />
dovoljno informacija da shvate ko ste i zašto<br />
žele baš vas. Među osnovnim stvarima koje<br />
podrazumeva jeste i to da mora biti atraktivno<br />
u grafi čko-estetskom smislu – ukoliko<br />
nemate sopstveno zaglavlje, napravite jedno<br />
za tu priliku.<br />
arhitektura<br />
Lako ćemo uočiti sve što ne valja kod nas,<br />
malo teže ćemo to ispraviti, ali, pravi izazov<br />
jeste da odmah prepoznamo probleme koji<br />
su se u međuvremenu pojavili u svetskoj arhitekturi.<br />
Zato sam ovim tekstom želeo za<br />
kratko prekinuti priče o načinima za uspostavljanje<br />
naše nove arhitektonske scene, o<br />
našim sadašnjim problemima, o tome ko su<br />
pravi stručnjaci i slične.<br />
Izgubili smo korak pre nekoliko decenija i,<br />
ma koliko i taj cilj sada izgledao daleko, ne<br />
možemo, ako je tako nešto uopšte moguće,<br />
trošiti snage da se vratimo u tu tačku jer svi<br />
su drugi sa nje odavno otišli. Ne treba biti<br />
preveliki optimista i nadati se da ćemo skoro<br />
uspeti da napravimo nadaleko poznatu<br />
školu srpske arhitekture (poput one koju<br />
imamo u košarci). Ali, možemo makar olakšati<br />
jedni drugima, struka struci i generacija<br />
generaciji, tako što ćemo, pre busanja u<br />
grudi i insistiranju na svom viđenju stvari,<br />
prihvatiti da su arhitektura i građevinarstvo<br />
uopšte, dovoljno široke i zahtevne oblasti<br />
da im ni daleko raznorodniji pristup neće<br />
škoditi, naprotiv.<br />
Crtanje kuća nikada neće, niti može biti<br />
samo to. Arhitektura, i kada ne pokušava<br />
da dosegne one građevine koje su je i<br />
svrstale u red umetnosti, predstavlja osovinu<br />
za sve druge profesije koje su uključene<br />
u jedan građevinski projekat. Arhitekta<br />
nije dizajner, niti inženjer, već nešto<br />
treće, i njegovo pravo mesto u građenju,<br />
kao i granice angažovanja, najbolje će odrediti<br />
svakodnevna praksa. Zato je važno<br />
da svi akteri uvek imaju na umu da niko,<br />
ni mašinac, ni građevinac, ni zidar, ni dizajner,<br />
ne može podići valjanu kuću sam,<br />
i onda kada prati pravila i ciljeve samo<br />
svoje struke.<br />
Arhitektura se menjala od onog dana kada<br />
smo je pustili niz vodu. Ne vredi stajati na<br />
istoj obali i čekati da se vrati, ista. Ne vredi<br />
ni da pođemo za njom, svako za sebe, isti.<br />
Treba da je tražimo zajedno... ■<br />
To je prilika da pokažete da ste kreativna<br />
osoba, da ste sve shvatili ozbiljno, i da ste<br />
sami sebi brend.<br />
– Mislim da je slanje CV-ja deo prošlog, XX<br />
veka. Ukoliko pošaljete e-mail sa onih obaveznih<br />
75 reči i dodate: Napravio sam sajt<br />
– 90% onih koji vide taj mail kliknuće na link.<br />
Ljudi su radoznali. Ako će ih na linku dočekati<br />
nešto upečatljivo onda je to verovatno<br />
najbolji način da pokažete ko ste i šta radite.<br />
Arhitekti treba da imaju svoje sajtove. To je<br />
najefi kasniji način da pokažete svoje kvalitete<br />
– kaže Marjanne Pearson.<br />
Ceo tekst vidi na www.gradjevinarstvo.rs<br />
pod naslovom Kako treba da izgleda CV<br />
arhitekata prilikom traženja novog posla ■<br />
www.build.rs<br />
49
Change language