Ribanje i ribarsko prigovaranje - Petar Hektorović

Petar Hektorović: Ribanje i ribarsko prigovaranjeKad ju ne pomore 117 kâ sila velika?On reče: tako je, nî tomu protive,Ča s' rekal dobro je i s desne i s live.Stariji mu reče: ne budi t' sramota,Već mi ne uteče, jer se sam zamota.Nî li teško more, nudir ča mi ć' najti,Misli, kako more nagoru uzajti?Po sebi kako li rikom se stvoritiKad svaka ima doli težina hoditi?Ako s' rad viditi toj dake kako je,Nu me htij slišiti, sve znati dobro je.Istinu ti ću reć, nijedna stvar inaNe čini rike teć neg sunca vrućina.Jes' vidil vrućinu koliku moć ima,Da svaku vlažinu pritežuć pojima 118 .Ako li ne znaš moć jošće toj vrućiniTere ju znati hoć', ovako učini:Poj, vazmi gostaru (bud da se toj znaje)Al novu al staru, istom cila da jê, 119Tere joj svrući 120 dno pak garlić postavivU vidro vodeno k nebu dno upravivI prigledav bliže, vidit ćeš cić togaDa vodu podviže iz suda onoga.Znaš sude caklene, bantuze 121 kê zovu?Nuti slušaj mene, ter kušaj stvar ovu.Vazam jednu stavi na golu pȕt tvoju,Ino ne pripravi, al na drugu koju;Neće ju nigdar čut 122 ni se tim smutitiTvoja ni ina pȕt, ni ju oćutiti.Da ako li lana užgavši staviš tujMalo razčešljana (kad kušaš, tad veruj),Napuni se mesa ako ne ostine 123 :Znaš li zacić česa? Samo cić vrućineKâ ima tôku moć: ča vlažno doseže,Ali neć' ali hoć, sve k sebi poteže.Nu kušaj i ovo, kada je u lito,Akoprem nî novo negli svim očito:Prolij malo vode gdigodi na pločuGdi psi ne dohode kî ju žadni loču,117 kad ju ne pomore - ako ju ne pomogne118 pojima - hvata119 novu ili staru, samo da je cijela120 svrući - zagrij121 bantuze - čašice za puštanje krvi122 neće ju nigdar čut - neće je uopće osjetiti123 ako ne ostine - ako se ne ohladi18