Ribanje i ribarsko prigovaranje - Petar Hektorović

Petar Hektorović: Ribanje i ribarsko prigovaranjePočtovanomu gospodinuMikši Pelegrinoviću 1 , vlastelinu hvarskomu,kančiliru zadarskomuPrigoda mi se po ovomu napokonjem Uskarsen'ju, Pelegrinoviću mili, pojti doonoga slavnoga grada (kojim se svi dičimo) Dubrovnika s nikimi rodjaci i s prijateljimojimi u ormanu brigentinu, s jednom mrižaricom pod zapovid našu, gdinas biše dvadeset po broju meju onimi koji služahu i kî služeni bihu, liše prisidac,namirnikov i prijatelj; na kî put vele me potaknu želja da vidim i stare prijatelje inove, navlastito nike nigdar parvo nevidine, i došadši tamo prijati bismo i združenis velikom ljubavju koju ti ne umim izpisati ni mogu, i prem da bih mogal,bila bi stvar vele duga pobrajati ljubav i milošću koju prijasmo najparvo od oneprisvitle i prave gospode (koju kako je Bog milostivi gospodstvom darovao, takoju je pametju i umin'jem i umiljenstvom i blagodarstvom i pravdom i kripostjunarešio) i potom koju smo imali od prijatelj mnozih. Samo ti najedno govoru, nelisto u gradu da vasdi u daržavi i kotaru njegovu gdi godi smo došli (a prošli gasmo i vidili dosti) vasdi smo bili po čudnovati način vidini, ljubljeni i obilno obdarovani,tako da jim smo ostali svim vȅće nego gvozdenimi verugami vikovnjimnačinom obezani. U kom gradu meju stvari ine najdoh se vesel nemalo kada vidihda je i ondi poznano ime tvoje, jere izpitovan bih dosti za tebe i vele mi pohvaljenabi ljupka tvoja kakono stvar zamirita i izvarsna, kojuno ti nikad u pridnjavrimena složi naredno i upisa. S koga puta nakon dvadeset i pet dan vrativši sedomom, povidan mi bî jedan glas vele drag i ugodan, a to da se je tvoja vridnostzdrušila s gospojom Livijom, vladikom narednom, plemenitom i pohvaljenom, zakû stvar ti se raduju sa svim sarcem, i veselim, želijući vam dug život, skladan,miran, čestit i dobar. I za zlamen'je od toga šalju ti s ovom knjigom pripisano (izvanonoga Ribanja moga i ribarskoga prigovaran'ja) ono čim mene u rečenomugradu Dubrovniku i potom u našemu na zavraćenju nadiliše, hoteći tebe od svihstvari kojimi mene darivaju dilnika učiniti. Toj ti će biti namisto onih darov kojise budu prijateljem na pir posilati. I povidaše mi do nikoliko vrimena potom da sise pozlovoljil, jere ti je parvi plod pomanjkao. Nemoj, molin te, da na svem dajhvalu Bogu koji sâm i jedini zna ča nam je za bolje i kî nam daje mnoge pute pokih moremo kriposti od uztarpin'ja pokazati, koji nam dili milosti i daje ono ča jedrago njemu i vazima opet (kakono stvar svoju) kada je njemu ugodno. Budi tidosti poznati da imaš virenicu plodnu, ča si (tako se meni mni) vele želio. Nećuda se počudiš da ti se nisam prija radoval nego sada, jedno, zač i poznoradovan'je nije nigdar pohujeno, drugo, zašto i ne mogoh, jere sjutradan kako sevarnuh s puta onoga, dojde mi jedna čudnovata nemoć koju ti ne umim izreći ikoja mi omrazi život moj, za tom druga koja me dovede do smartnoga mejaša ta-1 Mikša Pelegrinović (oko 1500-1563) već se 1523. spominje kao defensor hvarske komune, od 1535.notar je u Korčuli, a od 1549. do smrti kancelar in criminalibus u Zadru. Autor je maskerate Jejupka(Jupka, Jedupka), jednoga od najizvornijih i najboljih djela stare hrvatske književnosti.72