Ribanje i ribarsko prigovaranje - Petar Hektorović

Petar Hektorović: Ribanje i ribarsko prigovaranjeGdi su sad vitezi, od kih pripivaste,Vojvode i knezi kojih spominaste?Na svit jih sada nî, jedva se ime njihZna, reć bi je u sni kakono ljudi svih.Kud oni pojdoše i mi ćemo iti,I gdi svi dojdoše mi ćemo prispiti.Kamo vojevan'je, kamo njih hrabrostiBiše i gizdanje i svake radosti?Vrime jih odnaša kako se ne čuje,I dila će naša, smart bo sve skraćuje.Jer je sve tašćina ovi svit ča prosi,Kakono maglina kû vitar zanosi,Ali kako para iz zemlje kâ hodi,Taj čas kâ se stara kada se porodi.Zač ovdi dugo stan ne more nam biti,Odkle do malo dan tribuje otiti.Zato mi išćimo oni stan dotećiKoji nahodimo od svih vikov veći 166 ,Ona pribivan'ja da bi nas dopalaGdi su ljupka stan'ja nada sva ostala,Koja su želile na svitu ovomuDuše Bogu mile u dilu svakomu;Koja Bog pripravi, stvoritelj od svega,U nebeskoj slavi tim kî ljube njega.An on ti ga ljubi i on ga čtujeKî mu ne zagrubi 167 , kî zakon spunjuje.Njegovi zakoni hvale su dostojniU kih su nasloni 168 mirni i pokojni.Rekal je: ne tuži niktor, od zla se kaj,Zapovid obsluži, ter hod k meni u raj.Zapovid usilna nijedna božja nî,A plaća obilna za to se svim čini.Veli nam: jednoga Boga verovati,U njega samoga ufan'je imati.Ime u tašćadi 169 njegovo ne reći,Počten'ja 170 zaradi vasda ga časteći.Blagdan počtovati na misu hodećiI tege pušćati 171 molitve čineći.Jednomu i drugomu 172 da svako rojen'je166 veći - trajniji167 ne zagrubi - ne ogriješi se168 nasloni - oslonci169 u tašćadi - isprazno, uzalud170 počten'ja - poštivanja171 tege pušćati - radove , poslove ostavljati172 Jednomu i drugomu - misli se na roditelje66