1 - Å umarski list

— 548 —Ovo bi sve stalo državu toliko, koliko je stoje, kad svake godinešalje na stranu samo po četiri pitomca za izučavanje ovih dviju grana.A pri tom bi imali svoju školu, gdje bi se predavale ove dvie grane nanarodnom jeziku, podešene za naše prilike, pa bi se, što je najglavnije,podigle ove dvie privriedne grane i dobile 'u zemlji zaslužena ugleda, itako bi moglo ne po četiri ili osam, več po 20 slušatelja svake godinesvršavati školu.Obče naučne predmete kao: matematiku i fiziku, obću kemiju, mineralogiju,geologiju i petrografiju, obću biologiju, obću botaniku i zoologiju,pravnu nauku i filosofiju, nacionalnu ekonomiju, obće državnopravo, ustavno i administrativno pravo i obču statistiku slušali bi poljoprivriednicii šumari u svoj opširnosti njihovoj sa slušaoeima filosofije iprava, i upotrebljivali bi njihove kabinete.Isto bi tako mogli slušati poljoprivriednici i šumari zajedno sa tehničarima:nižu i višu geodeziju, obće inžienierstvo, zagradjivanje bujica,melioraciju, gradjevinstvo, višu matematiku, fiziku i mehaniku i ostaletehničke predmete.Ovo bi se dalo udesiti na na najjeftiniji način tako, da bi se savrlo malim žrtvama moglo doći do željena cilja, i podići ovu vrlo važnukulturnu granu za opstanak našeg narodnog života.Mnogo bi skuplje došlo: kad bi se — kao što se mislilo •— ustanovilasamostalna »Viša zeniljodjelsko šumarska škola« (akademija). Kadbi nam financije bolje stajale, ovo bi bila za sada najveća i najnuždnijaškola, jer u svakoj drugoj grani imamo više spremnih ljudi, nego u po-Ijoprivriedi i šumarstvu. A ako se misli da su stručno spremljeni privrjeđnicinegdašnji neuki praktikanti, svršeni učenici ratarske škole— te najniže zemljodjelske škole, učitelji, profesori botanike, marveniliekari, kemičari, penzionirani oficiri, kakvi su većim dielom članovi»Srbskoga poljoprivriednoga družtva«, onda ne treba uikakove škole.Sad da vidimo, zašto je Državni savjet 1891. god. odbacio „Projektzakona o ustanovljenju više zemljodjelsko šumarske škole (akademije)".1. Što je ovakovoj školi slična već postojala u Požarevcu, pa je zatvorena,što nije postizavala cilj, radi koga je ustanovljena.2. Sto našoj poljskoj privriedi nije mana u tome, što nemamo akademičkiobrazovanih, već što nemamo dovoljno praktičnih zemljoradnika,a ta se praktika može pribaviti i mimo akademije i brže i jeftinije.3. Sto bi još za dosta godina bilo odviše skupo osnovati akademijuradi obrazovanja poljoprivriednih nastavnika, kad se zna, da ovih nećemnogo za Srbiju potrebnih biti, i kad se ovi 'mogu i jeftinije i bolje itemeljitije spremiti za praktičnu poljsku nastavu u stranim stručnimzavodima.