Izveštaj o Napretku Kosovo za 2011

povećanjem javnih rashoda, ometeno je ozbiljnim smanjenjem donatorske potrošnje. Vladinaulaganja su ostala ploveća, ali postoje nejasnoće koje okružuju razvoj privatnih investicija, jer sebankarski krediti i priliv stranog kapitala uglavnom kanališu u neinvestirajuće aktivnosti uuslužnom sektoru. Izvoz robe i usluga je imao izuzetan učinak, sa povećanjem od 36%. Počevši odveoma male osnovice, oni su povećali svoj udeo u BDP-u za jednu petinu. Uvoz robe i usluga jetakođe dvocifreno povećan, iako u nižoj stopi, šireći negativan doprinos neto izvoza rastu za jedanprocentualni poen. Ekonomska statistika je i dalje slaba i otežava sveobuhvatnu procenuekonomske situacije. Procenjuje se da je BDP po glavi stanovnika 4 povećan na 2.385 evra 2010.godine, što je jednako 9,7% proseka EU-27 (9,6% 2009. godine). Sveukupno, ekonomski rastKosova je ostao slab i krhak.Vođen duplim povećanje izvoza običnog metala ukupan izvoz robe je 2010. nominalno povećan zaviše od 70%. Oni su i 2011. godine nastavili sa dobrim učinkom, iako je njihov rast značajno opaoza 19% do kraj jula. Udeo izvoza u BDP-u je povećan na 7,4% sa veoma niskih 4,5% 2009,vođeno snažnom stranom potražnjom i visokim cenama robe. Ovaj pozitivan trend pokrivaslabosti koje se nalaze u pozadini, obični metal je povećao svoj udeo u ukupnom izvozu za skorodve trećine, otkrivajući nedostatak raznolikosti i robu sa malom dodatnom vrednošću u strukturiizvora. Uvoz robe je povećan za 11% 2010. godine i ubrzao je rast za 14% do kraja jula 2011.Njihov udeo je povećan na 49% sa 47,3% 2009. Struktura uvoza je prebačen na poluproizvode ipotrošačku robu na račun kapitalne robe.Omer pokrivenosti izvoza robe kao procenat uvoza (prosek za 12 meseci) je povećan i ostao je na14,1% jula 2011. Neto izvoz robe je pokazao bolji učinak nego 2009. godine, ali je deficit urobama i uslugama povećan sa 39,2% BDP-a 2009 na 40,5% 2010. Suficit u uslugama je opaoznačajno usled značajnog povećanja potrošačkih usluga sa početkom drugog kvartala 2010. Uprvih sedam meseci 2011. godine trgovinski deficit se proširio na 1,122 miliona evra u poređenjusa 992 miliona evra u odgovarajućem periodu prethodne godine, jer su dobici u izvozu više negoublaženi povećanjem uvoza robe.Deficit tekućeg računa za 2010. godinu (uključujući zvanične transfere) se proširio na 16% BDO-asa 15,4% 2009. Ovo povećanje je vođeno uglavnom pogoršanjem računa usluga. Istovremeno,višak na računu prihoda se popravio na 3,1% BDP-a jer su odlivi prihoda od ulaganja smanjeni zaoko 40% tokom prethodne godine. Tekući transferi su ostali značajni na 21,6% BDP-a. Netopošiljke radnika, glavni izvor domaće finansijske potražnje je povećan za oko 6% ali njihov udeo uBDP-u je ostao skoro nepromenjen sa 10.2%. višak na kapitalnom i finansijskom računu (12,3%BDP-a) je manji od veličine tekućeg računa deficita. Neto direktna strana ulaganja su povećanaza 7,5% BDP-a, od čega je trećina otišla u nekretnine i građevinarstvo i oko 22% u finansijskeusluge. Došlo je do povećanja od oko 50% priliva DSU u proizvodnju, pridruženo sa završetkomprivatizacionih ugovora više nego sa direktnim ulaganjima. Valuta i depoziti koji se drže uinostranstvu su tokom 2010. godine konvertovani u portfolio ulaganja u inostranstvu (menice ihartije od vrednosti). Ovo je pridruženo povećanjem rezervne aktive centralne banke. Neto greškei omaške od 3,7% BDP-a su visoke u poređenju sa 1,5% 2009. godine i predstavljaju problemkada je potrebno analizirati ekonomski razvoj. Sveukupno, spoljni disbalans je visok, naročito utrgovini robom, a priliv stranih ulaganja za povećanje proizvodnje je ostao ograničen.Nezaposlenost je veoma visoka sa 45% prema najnovijim zvaničnim podacima Ispitivanja radnesnage 2009. Nisu dostupni podaci o nezaposlenosti za 2010. godine jer je Ispitivanje radne snageotkazano zbog finansijskih prepreka. Broj registrovanih nezaposlenih je 2010. godine je opao zaoko 1% uglavnom u segmentu nekvalifikovane radne snage. Ipak, nezaposlenost nekvalifikovaneradne snage je do kraja juna iznosila 60% ukupno evidentiranih na tržištu rada. Nezaposlenost4 Mera koja koristi PPP nije dostupna za Kosovo. Obračun se zasniva na proceni broja stanovnika sa popisa2011.SRB 24SRB