KuŠ! jul 2016
01.07.2016 • Views
Share Embed Flag

KuŠ! jul 2016

ePAPER READ
DOWNLOAD ePAPER
casopiskus

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.

START NOW

oj 06, <strong>jul</strong> <strong>2016</strong>.<br />

<strong>KuŠ</strong>!<br />

Kulturno-umetnički špajz<br />

Intervju:<br />

JASMINA LORIN<br />

VIVA VOX<br />

PESNIČKI<br />

konkurs<br />

JESENJINOVO (samo)ubistvo<br />

NASILJE nad sirenama<br />

FOTOAUTOGRAF<br />

SUNČANI SAT

<strong>KuŠ</strong>!<br />

Kulturno-umetnički špajz<br />

broj 06 <strong>jul</strong> <strong>2016</strong>.<br />

Urednica:<br />

Nikolić Jovana<br />

Lektor:<br />

Vujić Aleksandra<br />

Dizajneri:<br />

Abramović Filip<br />

Karanović Mirjana<br />

Kolarović Marko<br />

Živković Tamara<br />

Autori:<br />

Belopavlović Igor<br />

Kolarović Marko<br />

Nikolić Jovana<br />

(MoonQueen)<br />

Vučenović Uroš<br />

(Logoreik)<br />

Vujić Aleksandra<br />

Živković Tamara<br />

Saradnici:<br />

Kostić Gordana<br />

Nedeljković Milena<br />

Reč urednice<br />

---<br />

Autoportret sa velom<br />

---<br />

Jesenjinovo (samo)ubistvo<br />

Fotoautograf<br />

---<br />

---<br />

Dobar film iz holivudske<br />

džungle?<br />

10 posto<br />

---<br />

---<br />

Čitati muziku – Kami<br />

Sunčani sat<br />

---<br />

---<br />

Strip ,,Larpurlartizam”<br />

str. 3<br />

str. 6<br />

str. 16<br />

str. 20<br />

str. 24<br />

str. 28<br />

str. 32<br />

str. 34<br />

str. 38<br />

Iz meseca u mesec<br />

---<br />

Pesnički konkurs<br />

---<br />

Apokrifi; drugačiji pogled<br />

na Isusa<br />

---<br />

Voz preko reke Stiks<br />

---<br />

Nasilje nad sirenama<br />

str. 4<br />

str. 8<br />

str. 18<br />

str. 22<br />

str. 26<br />

---<br />

Prikaz izložbe: Lutke Japana<br />

str. 30<br />

---<br />

Pektoral princeze Mereret<br />

---<br />

Intervju – Jasmina Lorin<br />

(Viva Vox)<br />

str. 33<br />

str. 36<br />

Reč urednice<br />

Sa velikim zadovoljstvom mogu da najavim da ćete u šestom, <strong>jul</strong>skom broju <strong>KuŠ</strong>!-a imati prilike da<br />

pročitate devet autorskih pesama troje mladih i kreativnih pesnika koje smo, uz dosta truda i promišljanja,<br />

odabrali kao najbolje među mnoštvom radova pristiglih u naše virtuelno sanduče. Broj pesama koje smo<br />

dobili izuzetan je i ohrabrujuć za sve nas, kulturne entuzijaste, a ekipa <strong>KuŠ</strong>!-a želi puno sreće u daljem radu<br />

svim autorima koji su se odazvali na naš konkurs. Nemojte poći Jesenjinovim stopama!<br />

Za razliku od našeg pesničkog podmladka, većina kulturno-umetničkih institucija ne radi tokom leta,<br />

ali je narod doskočio sistemu pa će se letnji kulturni program odvijati uglavnom na otvorenom, kako to<br />

temperature i nalažu. Ništa više i ne možemo da vam poželimo osim da odmorite telo i duh uz dobar film,<br />

knjigu, pesmu, posetite neku od izložbi i ako baš budete imali vremena, obrišite prašinu sa svojih lutaka iz<br />

detinjstva. Proverite čime se i kako igrao mali Hrist, čiji roditelji očigledno nisu znali za doktora Spoka i u<br />

čemu je razlika između njega i plemenitog divljaka, Moglija. Ne plašite se nadrealnih stvorenja i ne pucajte<br />

u njih ako ih sretnete, i ona su (polu)ljudi.<br />

Za one okrenute nauci spremili smo mozgalicu – da li čovek zaista koristi samo 10 posto kapaciteta<br />

svog mozga ili o toj temi promišljamo njegovim punim napajanjem? Pročitajte i kako su ljudi antičkog<br />

doba računali koliko ima sati (letnja tema sa dosta sunca) i saznajte kako se zvala mašina koja je prvi put<br />

u istoriji snimila ljudski glas.<br />

Dugo, toplo leto, so u kosi i razglednice vredan zalazak sunca<br />

uz poljubac/knjigu/koktel/giros, želi vam<br />

Urednica<br />

Jovana Nikolić<br />

Pišite nam Vaše predloge, kritike, sugestije, pitanja i pohvale, naša adresa je:<br />

casopis.kush@gmail.com<br />

2 3

iz meseca u mesec<br />

U sali Amerikana Doma omladine Beograda, u okviru 9. festivala<br />

japanske kulture i umetnosti Japanizam, 1. <strong>jul</strong>a u 15.30 časova,<br />

održaće se promocija novog manga izdanja na srpskom jeziku<br />

izdavačke kuće Darkwood.<br />

U okviru manifestacije Teslin narod, 10. <strong>jul</strong>a u Maloj sali Kolarca<br />

održaće se književno veče povodom obeležavanja Dana nauke<br />

i proslave 160 godina od rođenja Nikole Tesle. Književno<br />

veče počinje u 18 časova, a učesnici su prof. dr Dragan Stanić,<br />

predsednik Matice srpske, Miloš Arsić, viši kustos Savremene<br />

galerije i autor. Odlomke čita Miodrag Petrović.<br />

književnost<br />

Od 1. do 10. <strong>jul</strong>a, u kući Đure Jakšića biće otvorena izložba<br />

fotografija Plamen života Bojane Stojčević.<br />

U Domu Jevrema Grujića, u petak 1. <strong>jul</strong>a od 16.00 do ponoći, i u<br />

subotu i nedelju od 11.00 do 16.00, posetioci će imati prilike da još<br />

jednom vide najposećeniju izložbu u ovogodišnjoj Noći muzeja,<br />

a koja je posvećena jednoj od najlepših srpskih vladarki kraljici<br />

Nataliji Obrenović.<br />

Do 4. <strong>jul</strong>a, u Muzeju primenjenih umetnosti otvorena je izložba<br />

japanske fondacije Lutke Japana. Ulaz je slobodan.<br />

Do 7. <strong>jul</strong>a, u Galeriji nauke i tehnike SANU otvorena je izložba<br />

Srpske palate u Trstu na kojoj su predstavljene neke od najlepših<br />

palata srpskih trgovaca, koji su živeli u ovom gradu tokom 18. i 19.<br />

veka.<br />

Do 7. <strong>jul</strong>a, u Galeriji SKC Novi Beograd biće otvorena izložba<br />

ilustracija Nemanje Ristića koji radi za izdavačke kuće Laguna,<br />

Klett, Kreativni centar, Zavod za udžbenike, i Ane Gligorijević<br />

(Narodna knjiga, Nolit, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,<br />

Dečja knjiga, Kreativni Centar, Evro – Giunti, Eduka, Bookland,<br />

Čarobna knjiga…).<br />

Do 25. <strong>jul</strong>a, u Muzeju grada Beograda otvorena je međunarodna<br />

izložba Naopačke: Udomiti kritiku.<br />

Od 28. juna do 13. septembra, u Institutu Servantes biće otvorena<br />

izložba fotografija Tranquilo čiji je autor Igor Mandić. Trideset<br />

crno-belih fotografija nastale su tokom autorovog boravka u<br />

prestonici Balearskih ostrva.<br />

likovni program<br />

Damien Jurado se nakon dve godine ponovo vraća u Beograd,<br />

radi promocije svog novog albuma Visions Of Us On The Land.<br />

Koncert će se održati u sredu, 6. <strong>jul</strong>a, u Velikoj sali Doma<br />

omladine sa početkom u 21h. Cena ulazinica u pretprodaji iznosi<br />

1.500 dinara, dok se na dan koncerta ulaznice mogu kupiti po ceni<br />

od 1.800 dinara.<br />

Tokom leta <strong>2016</strong>. godine beogradska publika će opet moći da uživa<br />

u koncertima na Zidiću. Na Platou Milana Mladenovića, ispred<br />

Doma omladine, publika će svakog petka i subote biti u prilici da<br />

čuje nove mlade bendove. Muzičari svih žanrova moći će da se<br />

predstave publici i pokažu šta umeju, pred slučajnim ili namernim<br />

prolaznicima. Ovi koncerti su besplatni, a vreme i raspored<br />

izvođača možete pratiti na sajtu Doma omladine.<br />

Beer Garden se i ove godine održava na Adi Ciganliji i to u trajanju<br />

od 10. juna do 7. avgusta. Pored Beograda ovaj festival se održava<br />

i u Novom Sadu i Kragujevcu, a raspored izvođača možete pronaći<br />

na sajtu Belgrade Beer Festa. LINK<br />

muzički program<br />

Mada je kraj sezone, ljubitelji pozorišta ipak neće morati<br />

ovog leta da skapaju od „žeđi“ za scenom. S tim u vezi,<br />

<strong>KuŠ</strong>! vam izdvaja dva festivala i jednu amatersku predstavu:<br />

BELEF <strong>2016</strong> 19. jun – 30. <strong>jul</strong><br />

3. Šekspir festival – Ćortanovci 29. jun – 6. <strong>jul</strong><br />

Čorba od kanarinca 3. <strong>jul</strong> – Peta beogradska gimnazija<br />

Takođe, ljubitelji sedme umetnosti nikako ne bi trebalo da propuste<br />

Skadarlijski kinematograf – svake subote tokom <strong>jul</strong>a i avgusta od<br />

21.00h.<br />

Kao i peti po redu Filmstreet koji će i ovog leta, širom Beograda,<br />

pod vedrim nebom puštati klasike domaće i strane kinematografije,<br />

a može se tu isčeprkati i koja predstava <br />

pozorište<br />

4 5

SLIKA MESECA<br />

Milena Pavlović Barili, slikarka i pesnikinja,<br />

rođena je u Požarevcu. 5.<br />

novembra 1909. godine kao jedino<br />

dete požarevačke učiteljice i pijanistikinje<br />

Danice Pavlović i italijanskog kompozitora<br />

i pesnika Bruna Barilija. Po majci, Milena je bila u<br />

srodstvu sa kraljevskom lozom, jer je Danica bila je<br />

jedna od unuka najstarije Karađorđeve ćerke Save.<br />

Idilični odnos članova Milenine porodice trajao je<br />

kratko. Roditelji su joj se razveli 1923. godine, a taj<br />

Milena Pavlović Barili<br />

Autoportret sa velom<br />

razvod će se odraziti na Milenin život i slikarstvo.<br />

Milena je živela i stvarala u Americi, Parizu, Minhenu,<br />

Londonu, Rimu i svojoj domovini, a život joj<br />

je bio neprestana borba sa bolešću i tugom, ratom i<br />

čežnjom za roditeljskom ljubavlju.<br />

U celokupnom slikarkinom stvaranju uočavaju se<br />

brojne promene koje su usledile pod uticajima antike,<br />

nadrealizma, secesije, kubizma, renesanse i simbolizma,<br />

pa je na njenim radovima uobičajeno sresti kombinacije<br />

stilova. Jedan od glavnih stvaralačkih nagona<br />

je strah od smrti koji Milenu prati još od rođenja i koji<br />

će vremenom pojačati bolesti srca, izazvati oboljevanje<br />

od trbušnog tifusa i bolesnu kičmu. Sve ovo uticalo<br />

je na korišćenje ograničene skale boja koja vremenom<br />

postaje sve uža i znatno tamnija.<br />

Slika Milene Pavlović Barili, Autoportret sa velom<br />

nastala je 1939. godine, pretpostavlja se u Njujorku,<br />

gde je slikarka tada živela. Na slici Milena kao da je<br />

zarobljena u ogledalu, okrenuta na desno sa stavom<br />

elegantne, krhke i graciozne dame. Ona zadivljeno ali<br />

i zapitano gleda u sebe<br />

kao da nagoveštava<br />

sopstveni krah, dok je<br />

iza nje otvoren prozor<br />

sa drvenom gredom u<br />

kome se nazire prošlost.<br />

Tankim obrvama i<br />

usnama i izduženim<br />

crtama lica daje izraz<br />

modernosti, a bademastim<br />

očima i izduženim<br />

prstima desne ruke podražava<br />

velike slikare<br />

monumentalnog srednjovekovnog<br />

slikarstva.<br />

Nasuprot tome, u<br />

proporcijama oponaša<br />

antički ideal koji blago<br />

obavija tankim i nežnim<br />

naborima vela. Veo je<br />

ovde simbol elegancije<br />

koja se pojavljuje<br />

na njenim slikama ali<br />

i damskih manira koje<br />

koristi još na početku<br />

stvaralaštva iz 1926.godine.<br />

U pejzažu na slici Autoportret sa velom postoje tri<br />

figure. U daljini je čovek na belom konju ispred koga<br />

se vidi tanana silueta žene u crvenoj haljini koja vodi<br />

dete za ruku. Ova predstava aludira na razdvojenost<br />

od oca koji je bio vrlo malo prisutan u trenucima<br />

njenog odrastanja. U daljini koja se vidi sa prozora na<br />

slici vedrina neba prelazi u oluju i predstavlja burnu i<br />

nemirnu ljubav koja ih je spajala. Idilična porodična<br />

slika ne predstavlja samo puku težnju i zaleđene ljudske<br />

figure u prostoru, već nastojanje da se porodični<br />

odnosi obnove. Crna površina zida funkcioniše kao<br />

Autoportret sa velom – Milena Pavlović Barili<br />

SLIKA MESECA<br />

neka vrsta paspartua, praznog i graničnog mesta<br />

između realnosti slike.<br />

Veliki uticaj na Milenino slikarstvo ostavilo je<br />

njeno bavljenje modom, sa kojom se prvi put susrela<br />

u Francuskoj 1927. Godine, a kojoj će se kasnije<br />

posvetiti mnogo više. Budući da u tuđini poput Pariza<br />

i Njujorka nije imala stalni izvor prihoda, baviće se<br />

modnim ilustracijama kako bi rešila svoju lošu finansijsku<br />

situaciju. Njeni crteži našli su se na naslovnim<br />

stranama predratnog Voga, zatim časopisa poput<br />

Harpers Bazar, Tawn<br />

and Country, Charm,<br />

House Beautiful, Life,<br />

Red Book, Mcall’s, i<br />

mnogih drugih. Iz tog<br />

perioda se na Mileninim<br />

radovima uočava<br />

afinitet ka nežnim, prozirnim<br />

materijalima koji<br />

naglašavaju senzualnost<br />

tela. Upotreba velova<br />

i šešira je takođe veoma<br />

korišćena pa slika<br />

Autoportret sa velom<br />

korespondira sa stilom,<br />

estetikom i istančanim<br />

ukusom Vogovih stranica<br />

i Mileninih modnih<br />

ilustracija.<br />

Slika Autoportret sa<br />

velom danas se nalazi<br />

u privatnom vlasništvu<br />

Margaret Melori iz Santa<br />

Barbare u Kaliforniji.<br />

Povodom sto godina od<br />

rođenja slikarke, Pošta<br />

Srbije je 6. aprila 2009. godine u okviru izdanja Umetnost<br />

emitovala poštansku marku nominale 22 dinara.<br />

Na poštanskoj marki prikazana je upravo ova slika.<br />

Od 12. aprila 2012. godine ime ove poznate umetnice<br />

nosi Osnovna škola na Paliluli, na čijem grbu se nalazi<br />

Milenin lik.<br />

Milena je renesansna, realna i nadrealna, melanholična,<br />

romantična i srednjovekovna u isto vreme.<br />

Njeno stvaranje je tanano i prepuno bola, a zagasite<br />

boje odraz su jačine i borbe koje su je vodile kroz život.<br />

piše: Milena Nedeljković<br />

6 7

MLADI I KREATIVNI<br />

MLADI I KREATIVNI<br />

bDenje<br />

ETJEN<br />

FRAGMENTI<br />

Nemanja Dragaš je književnik i diplomirani<br />

dramski i audiovizuelni umetnik.<br />

Jedan je od najnagrađivanijih mladih pesnika<br />

Srbije i laureat je više desetina prestižnih<br />

domaćih i međunarodnih nagrada i priznanja. Objavio<br />

je pet knjiga poezije: „Fantazija u plavom“ (2008),<br />

„Mikrofonija zrelosti“ (2010), „Obećani svemir“ (2014)<br />

„Okovani satima“ (2015) i dvojezičnu knjigu „Izbor iz<br />

poezije“ (<strong>2016</strong>).<br />

Član je Udruženja književnika Srbije od svoje dvadesete<br />

godine. Trostruki je dobitnik plakete Saveza književnika<br />

u otadžbini i rasejanju, koja se dodeljuje književniku<br />

za izuzetna dostignuća i rezultate.<br />

Laureat je Vidovdanske nagrade Akademije umetnosti.<br />

Novine „Politika“ su ga u decembru 2012. uvrstile u<br />

najuspešnije mlade umetnike Srbije.<br />

Reči koje su ranjene stene<br />

Obrušavaju se na<br />

Tokove mojih reka<br />

Dok vraćam sebe materici<br />

Lisice prinčevima<br />

Bdenje držim vetrovima<br />

Jabukom u grlu osećam<br />

Prekid disanja stabla<br />

Stopalima trnje<br />

Pretvaram u san<br />

Jecam osmehom<br />

Glasovne promene<br />

Novih izgovora<br />

Grubosti i odlazaka<br />

Držim se nebom<br />

Za zemaljsko korenje<br />

I odsečenom kosom<br />

Vezujem zvezde u čvorove<br />

Na padinama mojih rebara<br />

Gde gladuju zveri<br />

I ćute čempresi.<br />

Kada je Aznavur poslednji put pokrenuo gramofon<br />

Sasvim obična pesma sebe je zamenila rečima:<br />

- Mama, Etjen je nacrtao žirafu!<br />

Taj čin nikome nije obećavao mnogo<br />

Jer mnogo nije moguće ni reći<br />

Ustima sveta punim dobre čokolade<br />

A i šta bi zaista vredelo oku da vidi<br />

Kako se on bar jednom nasmejao<br />

Kada će sutra svakako<br />

Da sahrani belog hrčka<br />

Kojeg mu je doneo ujak iz Briža<br />

Prospe mleko po portikli<br />

Opraštajući se od majke<br />

Možda reći da pada kiša<br />

Jer sinovi nikada ne plaču<br />

Sačekati prvi dan posla<br />

Da obuje cipele<br />

Nekog velikog broja<br />

Zavoleti najviše sebe<br />

Sećati se žene od sinoć<br />

Po imenu jedne reke<br />

Možda zaliti biljke<br />

Ali ipak ne<br />

Jer ih neće imati<br />

Začešljati kosu<br />

Pre nego što izađe<br />

Pomilovati žirafu<br />

Na frižideru<br />

I dati joj<br />

Čokoladu<br />

Sa ukusom<br />

Akacije<br />

Dve decenije<br />

Kasnije<br />

U godini<br />

Zmaja.<br />

Čekajući podeljen korak<br />

Koji se nije dogodio<br />

Misao o poslednjoj sceni<br />

Jednog španskog filma<br />

Kojeg smo oboje voleli na komade<br />

Ošamarila me je jako<br />

Jer udarac se najlakše deli.<br />

Podnositi tebe<br />

Jednako je odricanju sebe<br />

Zbog lopte<br />

Koju sa planetom lako pomešam.<br />

Ponavljam jer želim<br />

Da lako pustim tren<br />

Kako po navici<br />

Lažno dišeš dok ubeđuješ<br />

Jedino dete moje majke<br />

Da na kraju svih čekanja<br />

Biber postaje šećer<br />

A šećer vole sva usta.<br />

Par godina<br />

I nekoliko ljudi kasnije<br />

Dve osobe u kadru<br />

Mole za svoja odsustva<br />

Jednom nevešto<br />

Zagrljena u montaži.<br />

Nikada izrečene reči<br />

Najavljuju minus<br />

Na skali emocija<br />

Moja ruka<br />

Obara sećanje<br />

Na pogled<br />

Daleko more<br />

Ujeda<br />

Lica se smeju<br />

A nijedno od njih ne zna<br />

Da će za tačno<br />

sedam minuta<br />

Biti sedam minuta<br />

Otkad te ne čekam.<br />

8 9

MLADI I KREATIVNI<br />

MLADI I KREATIVNI<br />

Marselova pesma<br />

Zašto si tužna, Milana?<br />

Zašto si jebeno tužna?<br />

Zašto kad sam te u ponedeljak vodio u Aviv<br />

Park i kupio ti farmerke?<br />

Tabani su ti prljavi<br />

Što ne obuješ papuče?<br />

Sediš na krevetu u potkošulji<br />

Ćutiš i gledaš u pod.<br />

Obuci se, Milana, ozepšćeš<br />

I stavi te lekove u kutiju.<br />

Pogledaj, Milana,<br />

Stiglo je proleće.<br />

Juče sam ti popravio mobilni telefon<br />

I kupio palačinku.<br />

Pa šta više hoćeš od mene?<br />

Po ceo dan nešto pišeš,<br />

Pa posle čitaš i plačeš.<br />

Da znaš,<br />

Jebe mi se za tvoju umetnost<br />

To nije život, Milana.<br />

Nemoj da si tužna,<br />

Molim te, nemoj da si tužna.<br />

Našminkaj se i operi kosu.<br />

Evo, ne moraš ni da kuvaš.<br />

Ne želim da ti nedostajem.<br />

Ne teraj me na to, Milana<br />

Ti znaš da je Bolivija daleko<br />

Mi to nismo zaslužili.<br />

Milana Tadić je rođena 25. avgusta 1983. godine u Pančevu, gde je završila<br />

osnovnu školu i gimnaziju. Nakon završene srednje škole studirala je<br />

filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 2012. godine studira<br />

španski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu.<br />

Trenutno živi u Beogradu, sa svojim verenikom Marselom.<br />

Pesme piše od srednje škole i do sada su one objavljivane u gimnazijskom časopisu<br />

„Haos“.<br />

Pesma o<br />

Boliviji<br />

U Marselovim očima<br />

Drema planinski suton<br />

Koji se sakrivao od mog<br />

pogleda<br />

Među zelenim liticama Anda<br />

U autobusima i gradskim<br />

parkovima<br />

Bezimeni ljudi<br />

Nose njegovo lice<br />

Njegova gola ramena<br />

Slikali su umetnici u Srebrno<br />

doba<br />

Na portretima bolivijskih<br />

rudara<br />

Neka predratna deca<br />

Na bledo-žutim fotografijama<br />

Pokazuju Marselova bosa<br />

stopala<br />

Njegovo telo je, jednostavno -<br />

- Telo –<br />

- kakvo je oduvek bilo<br />

Samo ja to nisam primećivala<br />

Iz straha od sopstvene smrtnosti<br />

Marselo je,<br />

Jednom rečju,<br />

Čovek<br />

Ali je Čovek bio u mraku<br />

Dok Njegova ljubav nije<br />

osvetlila sliku<br />

Pesma za mamu<br />

Draga mama,<br />

Ti znaš da nas život veoma često<br />

Odvede na drugu stranu<br />

Eto, nisam ti ni rekla da sam to veče,<br />

Sasvim slučajno,<br />

Srela Indijanca.<br />

Možda je mirisalo na lipu,<br />

Ne sećam se.<br />

Veče je bilo ispunjeno nekim teškim<br />

uspomenama u mom stomaku<br />

Dok je tvoj stomak razaralo zloćudno tkivo<br />

Raka pankreasa.<br />

Odlazila si tiho.<br />

Tinjala si…<br />

A onda si se,<br />

Jednog <strong>jul</strong>skoj jutra,<br />

Ugasila…<br />

Sećaš se tetka-Srbinke<br />

Kojoj se sedamdeset i pete<br />

U Čileu<br />

Gubi svaki trag?<br />

Ti si mi pričala o tome.<br />

Sećaš se kada si mi rekla da se jedna od sedam<br />

svetskih čakri<br />

Nalazi u Peruu?<br />

Pa onda onaj dedin brat<br />

Koji je umro u Brazilu…<br />

Ne znam…<br />

Možda je sve to karmički<br />

Možda smo se u prošlim životima<br />

Klanjali obroncima Anda<br />

Pili čaj od koke<br />

I umirali u rudnicima Potosija…<br />

A možda je i sve to što se desilo bilo sasvim<br />

slučajno<br />

Eto, nisi bila tu<br />

Kada smo jednog <strong>jul</strong>skog jutra<br />

Moj Indijanac i ja jeli one pitice sa sirom<br />

Koje si me naučila da napravim.<br />

Mama, izvini što nisam završila fakultet<br />

Ja sada govorim španski<br />

Sasvim solidno<br />

I živim na Dorćolu.<br />

Lipa pod prozorom je pre neki dan procvetala<br />

A imamo i psa.<br />

Neke stvari u životu ne možeš ni slutiti<br />

Ko bi rekao, mama?<br />

Zamisli, tata je obrijao brkove<br />

I prodao auto.<br />

Pre mesec dana smo krečili.<br />

I tako<br />

Život se odmotava<br />

Tinja.<br />

Dok se jednog,<br />

Možda baš <strong>jul</strong>skog jutra,<br />

Ne ugasi.<br />

Neumoljivošću sudbine<br />

Ili sasvim slučajno<br />

Ko će ga znati, mama…<br />

10 11

MLADI I KREATIVNI<br />

Ja sam Nađa Lazarević. Imam 20 godina i studentkinja sam književnosti.Volim da čitam i pišem. Poezija i<br />

pisanje ne mogu razrešiti zagonetke sveta oko nas, ali nam mogu pomoći da ga lakše razumemo. Volim da gledam<br />

filmove i posmatram ljude koji predstavljaju osnovnu inspiraciju i pretakanje u stihove. Knjige pomažu<br />

da lakše prođe dan, neka noć ili jednostavno – pomažu da nađemo odgovore koji se kriju u nama. Pišem već neko<br />

vreme i nadam se da ću to raditi što je duže moguće.<br />

Ovo nije prvoaprilska šala<br />

Ovo nije prvoaprilska šala.<br />

Ovo nije bajata prvoaprilska šala.<br />

Dakle, nije šala izrečena drugog aprila.<br />

Niti trećeg.<br />

Ovo je život.<br />

Ovo se ne uči.<br />

Nije odnos tablica množenja.<br />

Ovde sedam puta devet nije šezdeset tri,<br />

niti je sve pomnoženo sa nulom – nula.<br />

Nula puta nula je nula.<br />

Pet puta nula je nula.<br />

Šta ako smo oboje dve velike nule?<br />

Nismo ti i ja neke kopule niti rečce.<br />

Ne uči se ovo kao upotreba rečce ne.<br />

Odvoj je od glagola.<br />

Odvoj i rečcu li.<br />

Ne budi nepismen!<br />

Ne budi nula!<br />

Nisam ja jednačina da moraš da me rešiš.<br />

Menjaj činilac.<br />

Delilac.<br />

Izvrši proveru.<br />

Zapravo, da sam neki zadatak, malo bi više razmišljao.<br />

Nisi ti hemijska formula da moram da računam masu.<br />

Atomski broj.<br />

Procenat. Ili neki udeo.<br />

Ali razaraš baš kao kiselina.<br />

Kao da sam izmešala neke sastojke ovog jedinjenja.<br />

Ponekada gledam u tebe<br />

kao u ogorman periodni sistem na svom zidu.<br />

Veliki, narandžasti, iz srednje škole.<br />

Sav iscrtan. Izlepljen.<br />

Kada sam završila sa hemijom,<br />

iscepala sam ga.<br />

I bila sam nikada srećnija.<br />

Zvuči čudno?<br />

Nikako.<br />

Sećaš se kako nikada nisi razumeo Ničea?<br />

Niti Selimovića?<br />

Kako si bio presrećan kada sam ti sve prepričala?<br />

Razumeš sada?<br />

Nakon objašnjenja, sve ti je bilo kristalno jasno.<br />

Čega se igraš?<br />

Pravda i pravičnost?<br />

Nisi legislativa.<br />

Niti moj vođa.<br />

I da jesi moj vođa, bio bi slep.<br />

Na kraju bismo se zajedno survali u provaliju.<br />

Ja nisam proizvod tvoje mašte sa mašnicom.<br />

Niti sam poklon za otpakovati.<br />

Niti sam fantazija za ostvarenje.<br />

Ja nisam anđeo za pokazivati.<br />

Niti đavo za skrivati.<br />

Ako uopšte veruješ u đavole i anđele.<br />

Nisam ja lepa za kratke suknje i vrtoglave štikle.<br />

Ili nisam dovoljno bezobrazna za takva izdanja.<br />

Ja volim da stavim crveni ruž dok sam u pidžami.<br />

Tada sam – žena.<br />

Svoja žena.<br />

Ne tvoje puko ostvarenje.<br />

Moje manje grudi,<br />

veća zadnjica,<br />

lepše jagodice<br />

niti mršavije noge<br />

neće ti pomoći.<br />

Biće ti proste.<br />

Jednostavne.<br />

Isuviše rešive.<br />

Ja ne ispijam vina na fin način.<br />

Ja se rastapam u tim aromama.<br />

Ponekad uzmem neki zalogaj prstima.<br />

Moji preci nisu buržuji.<br />

Ne kupam se u mleku i ne mirišem na skupe parfeme.<br />

Ja mirišem na Provence Mon Amour.<br />

Da li razumeš da sam ja žena?<br />

Žena?<br />

Žena sa velikim Ž.<br />

Žena.<br />

Žensko.<br />

Ženski.<br />

Žučno.<br />

Životno.<br />

Živahno.<br />

Živopisno.<br />

Žutokljunasto.<br />

Žustro.<br />

Žena.<br />

Nemaš ti pojma šta je žena.<br />

Idem dva puta godišnje kod ginekologa.<br />

Na depilacije.<br />

Od mene se očekuje da nosim najfinije tkanine,<br />

potom razvlačim kore za pitu.<br />

Očekuje se da znam manire,<br />

potom kuvam džem i zimnicu.<br />

Idem na mamografe.<br />

MLADI I KREATIVNI<br />

Kod frizera.<br />

Čupam obrve.<br />

Pričam sa decom o muško – ženskim odnosima.<br />

Perem prozore.<br />

Svi ti čestitaju koliko sam lepa.<br />

Kao da sam ulov.<br />

Kao da sam nagrada za tvoju kvazi muškost.<br />

Za tvoju lenjost.<br />

Za tvoj mirišljavi šarm.<br />

Bolja je od prethodnih.<br />

Hej!<br />

Je li ovo ljubavnica ili žena?<br />

Ima lepe usne.<br />

Zavidim ti!<br />

Nisam ja dijamant u Burkini Faso da kopaš.<br />

Da ga pronalaziš.<br />

Brusiš.<br />

Pa skupo prodaš.<br />

Ja nisam tvoja partnerka za teniske mečeve.<br />

Ne sedim satima među pozerima<br />

dok mi pričaš kako je Kazanova ispred nas ukrao milione.<br />

Ja neću da se nadmećem sa tvojim bivšim.<br />

Neću da budem mera za buduće.<br />

Uzmi ili ostavi.<br />

Ja ti nisam dodeljena.<br />

Namenjena.<br />

Zamenjena.<br />

Izmenjana.<br />

Promenjena.<br />

Dostavljena.<br />

Ne moraš ti da voliš Tarkovskog.<br />

Niti da imaš stav o žrtvi Hasanaginice.<br />

Ne moraš ti da znaš ko je Eko.<br />

Niti Crnjanski.<br />

Niti Malarme.<br />

Moraš da znaš da ovo nije nadmetanje.<br />

Remi.<br />

Pasijans.<br />

Kontra tablić.<br />

Ja se ne dobijam na ruletu.<br />

Ne izvlačim kao nagrada.<br />

Niti plaćam jer sam kazna.<br />

Ja sam slobodna.<br />

Stamena.<br />

Sama.<br />

Svoja.<br />

Sigurna.<br />

Spokojna.<br />

Silna.<br />

Sanjalica.<br />

Samostalna.<br />

Slobodna.<br />

12 13

MLADI I KREATIVNI<br />

Ja imam 75 godina<br />

Ja imam 75 godina.<br />

Ja imam rak.<br />

Ja studiram.<br />

Ja nemam levu dojku.<br />

Ja sam ostavljena od strane verenika.<br />

Ja mislim da sam dobro.<br />

Misliš?<br />

Svi smo mislili da smo dobro.<br />

Onda ustaneš jedno jutro.<br />

Ili legneš jedno veče.<br />

I više nisi dobro.<br />

Ili misliš da si dobro.<br />

Ili misliš da si užasno loše.<br />

Muž mi je poginuo pre 20 godina.<br />

Ćerka sa suprugom živi u Australiji.<br />

Sin živi u Čikagu.<br />

Razveden je.<br />

Retko dolaze.<br />

Mislim da su poslednji put bili za moj 75. rođendan.<br />

Nije ovo tužna ispovest.<br />

Daleko od toga.<br />

Nisam nikada imala ljubavnike.<br />

Ni udvarače.<br />

Ili mislim da nisam.<br />

Otkrili su mi rak pre par meseci.<br />

Ironija!<br />

Baš pred moj odlazak u Bangkok.<br />

Otišla sam po osiguranje i onesvestila sam se tog jutra.<br />

Prebačena sam u bolnicu.<br />

Istog jutra su mi taksativno obrazložili da bolujem od<br />

teške bolesti.<br />

Možda nemam još dugo vremena da živim.<br />

Mislim da nemam.<br />

Mislim da još živim.<br />

Druga sam godina studija.<br />

Upisala sam fakultet koji mi se dopao.<br />

Onda sam počela da ga mrzim.<br />

Opet sam ga zavolela.<br />

Onda sam počela da povraćam.<br />

Prekomerno da pušim.<br />

Dobila sam čir.<br />

Sada sam ravnodušna.<br />

Mislim da sam ravnodušna.<br />

Proteza ispunjava moju levu šupljinu brushaltera.<br />

Ali na to često zaboravim.<br />

Kada mahinalno povučem ruku ka strani srca,<br />

setim se da hvatam protezu.<br />

Bilo je to pre 10 godina.<br />

Imam dva sina.<br />

I nemam muža.<br />

I nemam dojku.<br />

On je otišao kada sam ozdravila.<br />

Kako džentlmenski.<br />

Sada se zdravo hranim.<br />

Osećam se dosta bolje.<br />

Mislim da se osećam dosta bolje.<br />

Dobila sam verenički prsten pre 25 dana.<br />

Bila sam presrećna.<br />

Ili sam mislila da sam presrećna.<br />

Onda je jedno jutro ustao i rekao:“Mislim da ipak nismo<br />

za ovo“.<br />

Za ovo?<br />

Misliš?<br />

Onda sam ga napustila.<br />

Ustala sam,<br />

spakovala stvari<br />

i ranom zorom se vratila<br />

u svoj studentski stan.<br />

Prsten sam ostavila sebi.<br />

Lep kamen, a takav gad od čoveka.<br />

Ja sam dobro.<br />

Imam sve.<br />

Putujem.<br />

Kupujem.<br />

Lumpujem.<br />

Otkupljujem.<br />

Zakupljujem.<br />

Potkupljujem.<br />

Okrivljujem.<br />

Imam sve.<br />

Da li si sigurna?<br />

Mislim da da.<br />

U stvari.<br />

Mislim da me je suprug prevario sa koleginicom.<br />

Mislim da me dadilja potkrada.<br />

I mislim da sam se ugojila 7 kilograma.<br />

Mada, mislim da sam dobro.<br />

Ti misliš.<br />

Hajde<br />

Hajde – da glumimo!<br />

Hajde da se praviš da znaš<br />

šta ćeš sa svojim životom.<br />

Hajde me pitaj nešto važno,<br />

a ja ću da se pravim<br />

da ovo nije gluma.<br />

Da ne igraš glavnu ulogu.<br />

Da nema premijere.<br />

Da ja nisam reditelj.<br />

Da ti ne vučeš sve konce.<br />

Hajde – da budemo patetični.<br />

Pitaj me da ujutru šetamo po Adi,<br />

da me iznenada odvedeš na sladoled.<br />

Hajde – da se ja radujem danu umesto noći.<br />

Hajde – da vidim tvoje lice obasjano suncem.<br />

Hajde – da glumimo da ne znam kako samo izgleda<br />

rasuta svetlost lampiona po tvom licu.<br />

Ja znam tebe po večeri,<br />

na distanci,<br />

umerenog,<br />

osujeđenog,<br />

povređenog.<br />

Hajde – na primer – da je ne znam koliko imaš godina.<br />

I da ne znam tvoje nesrećne ljubavi.<br />

Ne znam svaku tvoju vezu – na korak do braka.<br />

Ne znam tvoje prefinjene izraze.<br />

Ne znam za tvoj perfekcionizam.<br />

Sada me upitaj – da li sam dobro?<br />

Da li me nešto muči?<br />

Zašto sam se ošišala?<br />

Koju sam predstavu gledala?<br />

Upitaj me – da li sam se zaljubila?<br />

Da li sam srećna,<br />

nesrećna,<br />

osvešćena,<br />

neotrežnjena.<br />

Hajde - da se ne krijemo.<br />

Da se ne čekamo kod lipe.<br />

Da nisam tvoja samo nakon dvadeset časova.<br />

Dvadeset.<br />

Sredom i petkom u dvadeset.<br />

Dvadeset mi je godina.<br />

Dva puta deset.<br />

Dva<br />

puta<br />

deset.<br />

Ali, znaš, ja sam to proživeo.<br />

Ja sam bio student.<br />

I proživeo sam svaki junski rok.<br />

Svaku desetku.<br />

Osmicu.<br />

MLADI I KREATIVNI<br />

Šesticu.<br />

Svako polaganje.<br />

Svako padanje.<br />

I to si mi pričao svake večeri.<br />

A ja?<br />

Divila sam se mirisu tvog vrata.<br />

I verovala ti.<br />

Verovala ti jer ja imam<br />

samo dva puta deset.<br />

A ti.<br />

Ti imaš<br />

tri puta deset.<br />

I malo više.<br />

Ti znaš ono što ja ne znam.<br />

A sada?<br />

Sada i ja znam ono što ti znaš.<br />

Hajde – dodaj mi suknju.<br />

Majicu.<br />

Maramu.<br />

Jaknu.<br />

Dodaj mi mene.<br />

Oduzmi sebe.<br />

Pogledaj vreme!<br />

Hajde – ja sada odlazim.<br />

Ali, ne glumim.<br />

Jer ja umem da glumim mame.<br />

Strine.<br />

Tetke.<br />

Udovice.<br />

Razvedene.<br />

Poštene.<br />

Umem da glumim da mi nije stalo.<br />

Umem da glumim lažne poljupce.<br />

Uživanja.<br />

Odlaganja.<br />

I svaku situaciju “ma baš mi je svejedno“.<br />

Ali, odlaske ne glumim.<br />

Zato,<br />

sitan kusur pokupi,<br />

pokupi tvoje ranjene ljubavi,<br />

rane na srcu,<br />

osakaćenost za druge,<br />

samoljublje sebe,<br />

okači na čiviluk,<br />

tamo gde stoje mirišljave košulje.<br />

Hajde – da ne glumimo da smo bili.<br />

Jer smo se krili.<br />

Jer nismo ništa bili.<br />

Ama baš – ništa.<br />

Ni pokušali.<br />

Ni ostali.<br />

Samo smo jedno drugo – jednostavno prerasli.<br />

14 15

ČITAM I SKITAM<br />

JESENJINOVO (SAMO)UBISTVO<br />

ili<br />

Za ličnost Sergeja Jesenjina vezuju se brojne kontraverze. On je<br />

bio buntovnik, revolucionar, tukao se, provodio vreme u zatvoru,<br />

menjao žene i opijao se, a ujedno je bio tako divno emotivan,<br />

zanesen idealima, večiti dečak, zaljubljenik u rusko selo, sanjar<br />

plave kose i plavih očiju koji je obe ove strane svoje ličnosti izrazio kroz pesme.<br />

Svojim neobičnim životom Sergej Jesnjin je uvek skretao pažnju. Delom je<br />

to bio njegov svestan postupak, kao neka vrsta samopromocije (nošenje narodne<br />

nošnje na proslavama po Moskvi i Petrogradu nije ništa drugo do želje da se bude<br />

primećen), a delom je za to bio zaslužan deo njegove ličnosti koji je zahtevao<br />

život po sopstvenom diktatu i nikako drugačije. Kolika god da je njegov život<br />

bio buran, paradoksalno, ni njegova smrt nije bila ništa mirnija.<br />

Prema zvaničnom policijskom izveštaju veliki ruski pesnik je dana 28.<br />

decembra 1925. godine u hotelu „Angleter” izvršio samoubistvo. On sopstvenom<br />

krvlju piše svoju posmrtnu pesmu, a potom se kaišem od kofera besi o cevi za<br />

grejanje i tako okončava svoj život u hotelskoj sobi broj 5. Ova verzija Jesenjinove<br />

smrti bila je naširoko prihvaćena sve dok se nisu pojavili još neki detalji koji bi<br />

mogli da posvedoče da je sve bilo drugačije.<br />

Samo godinu dana pre Jesenjinove smrti 14 njegovih prijatelja, kolega i<br />

pesnika bilo je privedeno na ispitivanje od strane GPU-a (državno političko<br />

upravljanje) koji su u to vreme stalno pratili poslove stvaralačke inteligencije.<br />

Jesenjin te iste godine piše pesmu Zemlja nitkova u kojoj govori o ništavnosti<br />

revolucije i o tome kako je svako ko je na vlasti lopov i prevarant. To u Rusiji<br />

njegova doba nije moglo da prođe nekažnjeno.<br />

Glavni adut priči o samoubistvu Sergeja Jesenjina jeste pesma koju je pisac<br />

ostavio za sobom Doviđenja druže, doviđenja. Prema naširoko prihvaćenom<br />

verovanju Jesenjin je ovu pesmu napisao sopstvenom krvlju. Međutim, ekspertiza<br />

za istinitost krvi nikada nije urađena.<br />

Ovu pesmu, Jesenjin je veče pred smrt dao svom prijatelju Volfu Erlihu koji se<br />

te večeri, sa još dvoje ljudi našao u Jesenjinovoj sobi. Pesnik je papir sa pesmom<br />

ubacio u džep kaputa svog prijatelja i rekao mu da ne mora da žuri sa čitanjem,<br />

da pesma ne govori o njemu, te da je natenane sutra pročita. Ovaj detalj da je<br />

pesma baš na ovakav način stigla do Erliha ostao je zabeležen samo u njegovoj<br />

knjizi koju je napisao nekoliko godina nakon smrti Jesenjina.<br />

Erlih je na pesmu potpuno zaboravio. Kako je on tvrdio, u svom tom metežu<br />

koji se odigrao oko ubistva Jesenjina, on nije bio svestan da u svom džepu nosi<br />

jedan od ključnih dokaza za Jesenjinovo samoubistvo. On ju je tek dan nakon<br />

smrti pesnika, dakle 29. decembra, predao policiji.<br />

Na mesto ubistva izašao je inspektor Garbov koji je zapisao jedan potpuno<br />

neprofesionalni izveštaj kom su nedostajali ključni delovi, poput izgleda<br />

prostorije, razbacanih stvari, doktorskog izveštaja… Uprkos svemu tome,<br />

kako je jedna pesma zakomplikovala stvari<br />

f<br />

Doviđenja, druže, doviđenja<br />

Čuvaju te, mili, moje grudi.<br />

Rastanak je znak predodređenja,<br />

Susret nam se u daljini nudi.<br />

Doviđenja, bez stiska, bez glasa,<br />

Ne tuguj mi, stuštenih obrva –<br />

Nije novo mreti pre svog časa,<br />

Al ni život nije novost prava<br />

ČITAM I SKITAM<br />

Garbov je odmah konstatovao da je reč o samoubistvu iako mu je nedostajao<br />

jedan ključan dokaz, koji je mogao videti tek dan kasnije – upravo ova pesma.<br />

Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste ta činjenica da Jesenjin ovu pesmu<br />

zapravo ni nije napisao tačno pred smrt. Ona je nastala skoro pola godine ranije i<br />

bila je drugačija od one kakvom je danas znamo.<br />

Aleksej Dehterev je 1934. godine u jednim pariskim novinama obelodanio da<br />

je ova pesma nastala za vreme Jesenjinovog boravka na Kavkazu. Pesnik je tamo<br />

otišao u <strong>jul</strong>u 1825. godine i proveo dva meseca, sve dok nije dobio vest o pogibji<br />

njegovog dragog prijatelja Alekseja Ganina.<br />

Ganin je takođe bio pisac. On je uhapšen 1824. godine jer su ga optužili da<br />

pripada Odredu ruskih fašista. Naravno, to je bilo samo opravdanje za javnost.<br />

Nešto drugo je smetalo ruskom vrhu.<br />

Ganin je napisao manifest koji je objavljen u jednim ruskim novinama, O miru<br />

I slobodnom radu u kom je otkrio svoje poglede na komunizam koji se nisu baš<br />

poklapali sa pogledima partije.<br />

„Iza svih reči komunizma o slobodi, jednakosti i bratstvu naroda stoji smrt i<br />

razaranje, razaranje i smrt”, pisalo je u manifestu.<br />

Na saslušanjima povodom ovog slučaja, Ganin je uvek isticao kako mu je<br />

Jesenjin samo prijatelj, a ne i politički drug i da su njihovi pogledi na politiku<br />

potpuno suproni. Bez obzira na to, Jesenjin nije mogao da izbegne saslušanje<br />

GPU-a. Ganin i još 13 ljudi su zbog ovog slučaja streljani, ali Jesenjin ne.<br />

Vest o ubistvu dragog prijatelja Jesenjina je zatekla na Kavkazu. Tada on piše<br />

ovu pesmu, koja je u originalnoj verziji imala četiri ili pet stihova, a ne samo dva,<br />

i posvećuje je svom Ganinu. I doista, ako pažljivo pročitate makar i samo ove dve<br />

strofe koje danas imamo, videćete da je reč, ne o oproštaju pesnika sa životom,<br />

već o oproštaju pesnika da dragim drugom.<br />

Stoga, ova pesma koja se uzima kao vodeći dokaz u istrazi Jesenjinovog<br />

samoubistva zapravo nije njegova oproštajna pesma, već je pesma oproštaja<br />

sa svojim drugom. Erlih kao dobar Jesenjinov prijatelj i kao osoba koja je bila<br />

zadužena da pomogne Jesenjinu u štampanju svojih pesama, verovatno je morao<br />

znati za postojanje ove pesme. A i zar nije malo čudno da zaboravite na cedulju<br />

koju vam je prijatelj dao samo veče pre nego što je počinio samoubistvo? Zar u<br />

toj situaciji ne biste vrteli film od prošle večeri i tražili neki dokaz o njegovoj želji<br />

da oduzme sebi život?<br />

Ah, da, zaboravili smo da napomenemo. Erlih je pomagao Jesenjinu da štampa<br />

svoje pesme, ali je radio i za GPU koji je u to vreme bio koban za svakog malo<br />

slobodnijeg, glasnijeg pisca. Možda je Erlih za javnost bio Jesnjinov prijatelj, a<br />

privatno je špijunirao najkontraverznijeg ruskog dečaka i čekao da da znak kada<br />

on može biti eliminisan.<br />

piše: Tamara Živković<br />

16 17

ČITAM I SKITAM<br />

Apokrifi su dela religijskog karaktera koja nisu prihvaćena<br />

od strane crkve. Dakle, nekanonska dela koja<br />

su svoj put do čitalaca nalazila na teži način. Ipak, veliki<br />

deo njih je opstao do danas i oni nam pružaju neki<br />

drugi pogled na biblijske slike i ličnosti.<br />

Isus je, po hrišćanskom učenju, bio jevrejski propovednik<br />

koji je činio različita čuda, pomagao narodu, a<br />

na kraju umro raspet na krstu kako bi okajao grehe svih<br />

ljudi. Apokrifi ne narušavaju ovu sliku.<br />

Verski dokumenti fokusirani su na prikaz njegovih<br />

poslednjih godina života, čuda koja je činio i mudrosti<br />

koje je iskazivao pre pogubljenja. Detinjstvo je samo<br />

ovlaš spomenuto, za razliku od ovog apokrifa. Reč je o<br />

grčkom tekstu Tominog jevanđelja o detinjstvu Hristovom,<br />

tj. o Jevađelju mladenstva. Upravo je zbog toga<br />

ovaj apokrif izrazito zanimljiv.<br />

Ovaj apokrif nastao je tokom drugog veka, a postoji<br />

pet prepisa na srpskoslovenskom koji se razlikuju. Lik<br />

Isusa Hrista je u odnosu na biblijska jevanđelja dublje<br />

psihološki profilisan. On je u ovom delu prikazan kao<br />

samovoljno derište<br />

nesvesno svojih<br />

moći. U isto vreme<br />

on se ponaša i kao<br />

dete i kao čovek i kao<br />

božanstvo, a kako se<br />

svaka njegova izgovorena<br />

reč ostvaruje,<br />

bila ona kobna ili<br />

blagotvorna po nekog,<br />

često ljudi nisu<br />

reagovali pozitivno<br />

na ove promene<br />

raspoloženja.<br />

Apokrifi<br />

Drugačiji pogled na Isusa<br />

Za razliku od ukorenjene slike Isusa Hrista na koju smo<br />

navikli zahvaljujući hrišćanskoj dogmi, apokrifi nam daju<br />

neki novi prikaz sina božjeg. Jedan od njih bavi se temom<br />

koja se u Bibliji skoro ni ne spominje – detinjstvom Isusa<br />

Hrista.<br />

U delu su prikazana njegova dobra dela, čuda koja<br />

su mogla da se očekuju od njega. Deo jevanđelja glasi:<br />

„Isus se igrao na gornjem spratu neke kuće, ali jedno<br />

od dece koja se igrala sa njim pade sa sprata i pogibe.<br />

Ostala deca, kada su to videla pobegoše i Isus osta sam.<br />

I roditelji mrtvog deteta optužiše Isusa da ga je gurnuo<br />

da padne. I Isus reče: nisam ga gurnuo, ali oni ga optuživahu<br />

jednako. Tada Isus skoči dole sa krova i stade<br />

pored mrtvog deteta i uzviknu jakim glasom govoreći:<br />

Zeno, jer mu je to bilo ime, ustani i reci mi, da li sam te<br />

ja gurnuo? I umah on ustade i reče: Ne, Gospode, nisi<br />

me ti gurnuo dole, već si me podigao iz mrtvih. I kada<br />

to videše bili su zadivljeni a roditelji deteta su slavili<br />

Boga po znacima koje su videli i poklonili se Isusu.”<br />

Nasuprot ovome, postoje scene u kojima Hrist pokazuje<br />

neko nepoznato lice – surov je i netolerantan.<br />

Jedan od bezazlenijih nestašluka dogodio se kada se<br />

mali Isus igrao na potoku za vreme Šabata. On se igrao<br />

sa drugom decom, čistio barice vode, i pravio vrapce<br />

od gline. Neki Jevrejin je to video i javio je njegovom<br />

ocu Josifu koji<br />

ga je prekorio zbog<br />

toga što na taj praznik<br />

nisu dozvoljene<br />

nikakve aktivnosti.<br />

Isus je tada pljesnuo<br />

rukama i dvanaest<br />

malih ptica je oživelo<br />

i odletelo. To je zadivilo<br />

posmatrače.<br />

Ipak, kao što sam<br />

već pomenula, Isus<br />

nije svestan jačine<br />

svojih moći, te je<br />

ČITAM I SKITAM<br />

imao i mnoge druge, manje bezazlene ispade. Tako je<br />

bilo kobno iznervirati mladog Isusa, jer su oni koji su<br />

to učinili uglavnom završavali mrtvi. Isus je jednom<br />

šetao kroz selo, a dete koje je projurilo pored njega<br />

mu je zakačilo rame. Isus je rekao „Nećeš ti stići tamo<br />

kamo si se zajurio”, i dete pade mrtvo. Dete koje mu je<br />

jednom prilikom ometalo igru, sina književnika Ananina,<br />

osušio je.<br />

U jednom delu jevanđelja Isus hoda po vodi i hrabri<br />

svoje drugove da oni učine isto, pri čemu se oni, naravno,<br />

podave. Isto je učinio i kada je hodao po zraku<br />

sunca, pri čemu su druga deca pala i povredila se.<br />

Narod uopšte nije bio zadovoljan postupcima svojeglavog<br />

deteta, pa su Josifu saopštili da, ukoliko želi<br />

da ostane među njima, mora da obuzda i obrazuje svoga<br />

sina. Isus pojedine oslepi kada čuje žalbe na svoje<br />

ponašanje. Ovde Josif uviđa značaj obrazovanja,<br />

odvodi Hrista kod učitelja, ali učitelj ostaje zapanjen<br />

kada čuje Isusove mudrosti i oni skoro zamene uloge.<br />

Isus tada postaje potpuno svestan svojih moći i načina<br />

na koji može da ih iskoristi, te zatim isceljuje sve<br />

koje je povredio ili ubio svojim kletvama i postupcima.<br />

Pominje se i vaskrsavanje bebe koja je umrla u<br />

majčinom krilu, ali i radnika koji je poginuo tokom<br />

rada. On vraća slepima vid, isceljuje ujede zmija, kao<br />

i povređene i bolesne. Polubrata Jakova leči kada ga je<br />

ujela zmija, a kada je Josif pravio krevet za jednog bogataša,<br />

Isus mu je produžio komad drveta koji je Josif<br />

prvobitno previše skratio.<br />

Taj profil Isusa jednak je onom biblijskom. Ipak,<br />

tokom čitavog dela smenjuju se njegove dobre i loše<br />

deonice, pa on jednom prilikom decu koja nisu želela<br />

da se igraju sa njim pretvara u svinje. Isto čini i kada<br />

susedi sakriju svoju decu od njega u peć. Kada ih on<br />

pita šta se nalazi u peći, mada je to već znao, oni su<br />

mu odgovorili da su unutra prasići. Kada su otvorili<br />

peć, uvideli su da su u istoj deca zaista pretvorena u<br />

prasad, i to ispečena. Za razliku od ponašanja, njegova<br />

mudrost je konstantna i on neprestalno zadivljuje kako<br />

narod, tako i različite učitelje i propovednike.<br />

Iako crkva na ovo i slična dela gleda sa neodobravanjem<br />

(jasno je i zašto), ono pruža zanimljiv uvid u<br />

različite prikaze Isusa u staroj književnosti.<br />

piše: Aleksandra Vujić<br />

18 19

Iz ugla muzike<br />

Iz ugla muzike<br />

Jedno vreme smatralo se da je najraniji snimak ljudskog glasa načinio<br />

Tomas Edison 1877. godine, na svom izumu zvanom fonograf. Danas<br />

znamo da to nije tačno i da je Eduar Leon Skot de Martenvil, preduhitrio<br />

Edisona svojim izumom zvanim:<br />

Fonoautograf je najstarija poznata<br />

sprava za snimanje zvuka, ali ne i za<br />

njegovu reprodukciju. Ta titula pripada<br />

Edisonovoj, nešto mlađoj mašini.<br />

Eduar Leon Skot de Martenvil, francuski<br />

štampar i prodavac knjiga, ovaj izum patentirao<br />

je 25. marta 1857. godine. S obzirom na to da se<br />

bavio prodajom knjiga, bio je u mogućnosti da<br />

čita o najnovijim naučnim otkrićima i da sam<br />

postane pronalazač. U početku je, inspirisan<br />

novonastalom tehnologijom fotografije, želeo<br />

da zvuk zabeleži na sličan način kao što to čini<br />

svetlost sa slikom. Nešto kasnije se, dok je<br />

proučavao gravuru za jednu knjigu, susreo sa<br />

anatomskim nacrtom ljudskog slušnog aparata.<br />

Zadivljen, želeo je da imitira ljudsku anatomiju<br />

uha mehaničkom spravom. Upravo zbog toga je<br />

fonoautograf izgledao i funkcionisao po istom<br />

principu kao i ljudsko uho. Skot je napravio<br />

više verzija, ali su se sve uglavnom sastojale<br />

iz tri dela koja su parirala spoljašnjem slušnom<br />

kanalu, bubnoj opni i slušnim koščicama.<br />

Deo koji predstavlj spoljni slušni kanal<br />

činio je jedan levak, na čijem je užem kraju bila<br />

razvučena životinjska koža. Na tu membranu<br />

bila je zalepljenja četka od čekinja. Sistem je<br />

funkcionisao tako što bi se u levak govorilo, a<br />

oscilacije u vazduhu bi pomerale membranu.<br />

Samim tim uz membranu bi se pomerala<br />

i četka, koja bi potom ostavljala liniju na<br />

tankom sloju čađi koja je bila naneta na papir.<br />

Vreme snimanja nije bilo dugo jer je dužina<br />

papira određivala vreme trajanja snimka. Taj<br />

papir je bio zalepljen na jedan cilindar koji se<br />

okretao ručnim pogonom. Prvobitno je Skot<br />

patentirao mašinu sa ravnom pločom koja bi se<br />

okretala zahvaljujući mehanizmu časovnika.<br />

Brzina okretanja je takođe imala udela u<br />

dužini trajanja snimka. Sporije okretanje bi<br />

omogućilo duži snimak, ali da bi snimak bio<br />

jasniji bilo je potrebno brže okretati cilindar.<br />

Drugi pronalazači su, ubrzo pošto je Skotova<br />

mašina stavljena na tržište, napravili svoje<br />

verzije fonoautografa. Neki su pokušali da<br />

promene i poboljšaju originalni dizajn.<br />

Već 1859. godine je fonoautograf izašao<br />

u proizvodnju. Primarno je bio namenjen kao<br />

labaratorijski instrument korišćen u praksi<br />

istraživanja akustike. Fonoautograf je mogao da<br />

se koristi i u izučavanju frekvencije i amplitude<br />

zvučnih talasa ili čak za upoređivanje notnih<br />

frekvencija. Fonoautograf se može smatrati<br />

i prvom naučnom spravom za vizuelno<br />

proučavanje svojstava zvuka.<br />

Tek 1877. godine, francuskom<br />

pronalazaču i piscu Šarlu Krou sinula je ideja<br />

da bi se fonoautografski snimci mogli pustiti.<br />

Njegova zamisao je bila da snimke prenese na<br />

metalnu ploču, na kojoj bi potom kiselinom<br />

urezao zvučnu liniju, stvarajući tako trodimenzionalni<br />

otisak dvodimenzionalne linije sa fonoautografa.<br />

Želeo je da ovaj snimak isproba na svom patentu<br />

koji je nazvao paleofon, ali je pre nego što je uspeo<br />

da realizuje svoju mašinu Tomas Edison predstavio<br />

svoj funkcionalni prototip fonografa. Nakon ovog<br />

neuspeha, Kro se okrenuo pokušaju da kontaktira<br />

marsovce (bez šale, proveo je mnoge godine<br />

pokušavajući da ubedi francusku vladu da mu dopusti<br />

da izgradi monumentalno ogledalo kojim bi urezao<br />

poruku marsovcima na pustinjama Marsa). Njegove<br />

ideje oko fonoautografskih snimaka ostvarene su<br />

tek deset godina kasnije od strane Emila Berlinera,<br />

izumitelja gramofona i gramofonskih ploča. U suštini,<br />

Berlinerovi eksperimenti se uzimaju kao prve zvanične<br />

reprodukcije fonoautografskih snimaka.<br />

Mada su neki snimci reprodukovani, niko<br />

u periodu od skoro 150 godina nije pokušao da<br />

reprodukuje Skotove snimke. Uglavnom jer su<br />

fotografije tih snimaka bile retke u knjigama, a sami<br />

zapisi su uglavnom bili kratki i nejasni da bi se<br />

uspešno reprodukovali istom metodom. Tek 2008.<br />

godine, zahvaljujući komputerskoj obradi fotografija,<br />

bilo je moguće oživeti Skotove najranije snimke.<br />

Glavni problem za istraživače bio je taj što se cilindar<br />

na fonoautografu okretao ručno, a to je prouzrokovalo<br />

neujednačeno okretanje i neujednačenu brzinu<br />

snimka. Zbog toga je kranji snimak bio nerazumljiv,<br />

ali određeni računarski softveri bili su u stanju da ga<br />

donekle ujednače.<br />

Među brojnim snimcima koji su oživljeni, našao<br />

se jedan snimljen 9. aprila 1860. godine, na kome se<br />

nalazi dvadeset sekundi dug snimak francuske pesme<br />

Au clair de la lune. Zbog zabune u terminologiji,<br />

isprva je snimak pušten duplo brže pa se mislilo<br />

da je to snimak ženskog ili dečjeg glasa. Dok se na<br />

pravoj brzini može čuti muški glas, skoro sigurno<br />

glas samog Skota, koji vrlo lagano peva ovu pesmu.<br />

Snimak je slabo razumljiv i vrlo kratak, ali se uz malo<br />

truda može čuti pomalo jezivi glas. Pored ove pesme<br />

pronađena je još jedna – Vole, petite abeille, isto iz<br />

1860. godine. Pored snimaka iz te godine, nađeni su<br />

još neki, raniji, koji datiraju čak iz 1853. na kojima se<br />

takođe bez sumnje može čuti Skotov glas. Međutim,<br />

zbog lošeg kvaliteta snimka i neujednačene brzine,<br />

onaj na kom se nalazi pesma Au clair de la lune uzima<br />

se kao najstariji snimak ikada pronađen, a ujedno kao<br />

i najstariji snimak ljudskog glasa.<br />

piše: Marko Kolarović<br />

20 21

DILETANT O POZORIŠTU<br />

Scena „Danilo Bata Stojković” –<br />

kao da je ime ovog legendarnog<br />

glumca već najavljivalo temu večeri,<br />

meseca i, nažalost, temu godine. Smrt.<br />

Ali krenimo ispočetka.<br />

Kormak Makarti (najpoznatiji kao pisac<br />

dela No country for old men) napisao je ovaj roman<br />

u dramskoj formi, mada je i ovo dramsko diskutabilno.<br />

Drama obično podrazumeva akciju, neko<br />

delanje na sceni koje u ovoj predstavi ne postoji. U<br />

Vozu, Crni (Sergej Trifunović) i Beli (Voja Brajović)<br />

raspravljaju o smrti, posle neuspelog pokušaja Belog<br />

da se ubije. I izvinjavam se na „spojleru” ali upravo<br />

sam vam ispričao celu predstavu.<br />

Ova predstava je oživljena filozofska rasprava,<br />

koja je lako mogla biti dosadno razmenjivanje replika.<br />

Hvala Bogu (ako ga ima), Voz to svakako nije. Rasprava<br />

se ne odvija između dva filozofa, već između jednog<br />

bivšeg robijaša i jednog profesora. To nije neko<br />

dosadno razglabanje o veri, smrti, smislu života, već<br />

viđenje tih pojmova od strane običnih ljudi. Događaji<br />

iz njihovog života su slični iskustvima gledalaca koliko<br />

i bilo čijim drugim. Ujedno su izvor i okvir njihovih<br />

uverenja, kao i njihovih načina života.<br />

Ali da vam ipak ne bih prepričavao detalje,<br />

spomenuću samo jedan, meni najdraži argument iz<br />

ovog „suđenju Bogu, veri i smrti”. Pozorišna publika<br />

se, po nekom ustaljenom klišeu, smatra načitanom<br />

(mada je meni uvek draže ići u pozorište sa nekim<br />

koga knjige i ne zanimaju baš). Ali od svih knjiga koje<br />

ste pročitali, da li ste u ruke ikad uzeli „Knjigu nad<br />

knjigama”, kako je naziva Crni. Biblija, fiktivna ili istinita,<br />

nesumnjivo je nauticajnija knjiga u istoriji, no i<br />

dalje nije vredna vaše pažnje? 1<br />

Kao i kod svake predstave gde imamo samo dva<br />

lika, režija je minimalistička, s tim što je Voja Brajović<br />

(inače, prvi put u ulozi reditelja) minimalizam doveo<br />

do krajnjih, da ne kažem apsurdnih, granica, toliko da<br />

se čak ni svetla u pozorištu ne gase - mi vidimo njih i<br />

oni vide nas. Vrlo jasno i efektivno stavljajući nam do<br />

znanja koliko smo i mi deo predstave, čak iako bismo<br />

zbog teških i tamnih tema radije ostali puki posmatrači<br />

iz mraka... Žao mi je, ali to ovde nije dozvoljeno.<br />

Koliko raspravljaju međusobno toliko raspravljaju i sa<br />

nama, gube se među našim redovima,<br />

1 U celoj drami, ali ponajviše u raspravi o „najboljoj<br />

knjizi ikad napisanoj”, lik Belog neodoljivo podseća na izvesnog<br />

Logoreika<br />

dobacuju iz njih.<br />

Toliko ste deo predstave da, ako sedite u prvom<br />

redu tik ispred glumca sa izražajnom dikcijom i koji<br />

se naravski uneo u svoj performans, možete osetiti i<br />

malo pljuce na licu. Da vidim 3D bioskop koji bi to<br />

izveo?! No, šalu i maramicu na stranu.<br />

Voz preko reke Stiks<br />

Predstava:<br />

„Voz”<br />

Zvezdara Teatar<br />

scena Danilo Bata Stojković<br />

Posle predstave, čuo sam više verzija tumačenja<br />

predstave kao raspravu dva anđela. I, mada ideja<br />

o nihilističkom anđelu jeste u najmanju ruku zanimljiva,<br />

pre bih je okarekterisao kao raspravu čoveka<br />

sa izaslanikom Boga, bio to anđeo, prorok ili običan<br />

čovekoliki vernik.<br />

Kako je sam Voja Brajovic rekao u jednom intervjuu,<br />

ova predstava pocinje posle kraja, tako da mi se<br />

čini da je Beli (čovek) ipak uspešno izvršio samoubistvo<br />

i sada se u nekom međusvetu bori sa Crnim (izaslanikom<br />

Boga) oko svog viđenja smrti, oko kraj<br />

svega, konačnog mraka i tišine kao, u najmanju ruku,<br />

bolju opciju od nekakvog raja i zagrobnog života,<br />

ako ne i pošteniju.<br />

Inače, ovaj diletant ne nalazi ništa lepše kod jednog<br />

dramskog dela nego gledanje i poređenje njegovih različitih<br />

adaptacija. Pa bih vam kao malu vežbu zadao<br />

zadatak – nakon odgledane predstavi odgledajte film<br />

The Sunset Limited, rađen po istoimenoj drami, i sami<br />

se uverite u moguće interpretacije jednog dela. Takođe<br />

bih naglasio da ne treba porediti glumu amerčikih 2<br />

i srpskih umetnika iz prostog razloga što doživljaj<br />

jedne predstave zahvaljujući prisnijim odnosom sa<br />

publikom, skoro neminovno, nadmašuje doživljaj filma<br />

na ekranu.<br />

Za kraj bih ipak preporučio osobama koje su skoro<br />

doživele lične tragedije, da zbog pogleda na smrt koji<br />

se iskazuju u ovom komadu izbegavaju ovu predstavu…<br />

Ali ako ste svojeglavi, kao jedna moja draga<br />

prijatljica, i ipak se odlučite za jedan neizmerno emotivno<br />

nabijen koštac sa Smrću, a ne bojite se da ćete<br />

izgubiti, svakako ćete izaći iz sale bogatiji za jedno<br />

nesvakidašnje iskustvo, možda čak i katarzično. Ne<br />

usuđujem se da tvrdim, ali možda i čak… isceliteljsko.<br />

Upravo zbog tolike snage Voza, verujem da je ovo<br />

jedna od onih predstava koja će se urezati u kolektivnu<br />

svest pozorišnog sveta i ostati tamo dugo pošto<br />

je jednog dana skinu sa repertoara.<br />

Pozorišni dodatak<br />

DILETANT O POZORIŠTU<br />

Svakog meseca mali deo svoje rubrike ću odvojiti<br />

da podelim sa vama web stranice i linkove za koje mislim<br />

da bi bili korisni ili bar zanimljivi svim ljubiteljima<br />

pozorišta.<br />

„Umoran od svega, u smrti mi se žuri”, ovaj početak<br />

Šekspirovog Soneta 66 se savršeno nameće kao<br />

moto predstave Voz. A šta vas, možda jedino, od smrti<br />

može spasiti poslušajte u ovom recitovanju Voje Brajovića.<br />

LINK<br />

piše: Igor Belopavlović<br />

2 Tommy Lee Jones kao Mr White, takođe reditelj<br />

filma, i Samuel L. Jackson kao Mr. Black. Ne brinite, Mr White<br />

ne ubija Mr Blacka svećnjakom u dnevnoj sobi <br />

22 23

DILETANT O FILMU<br />

DILETANT O FILMU<br />

(…ne znam ni sam tačno koja verzija po redu)<br />

Dobar film iz holivudske džungle? 1<br />

Trejel ovog blokbastera pokušava da nas<br />

namami u bioskope informacijama da<br />

dolazi još jedan film iz studija koji nam je<br />

dao franšizu Pirati sa Kariba (ok, gotivim<br />

prvi i kraj trećeg dela) i rediteljem Iron Man-a (Džon<br />

Fevrou). Sve to, kao i činjenica da se radi o stotom<br />

rimejku, koji je takođe početak sopstvene franšize,<br />

je učinilo upravo suprotno, tako da sam odlučio da<br />

ga neću gledati ni kad izađe na DVD-u, a kamoli u<br />

bioskopu. No, moj mali burazer je rešio da mu se<br />

baš to gleda, a naravno niko ne ferma šta ja mislim i<br />

želim, tako da se Dizni i ovaj put opario iz mog džepa.<br />

Ali (ovo vrlo retko činim, zato obratite pažnju) priznajem<br />

da sam pogrešio u svojoj ishitrenoj oceni ovog<br />

ostvarenja. Nova Diznijeva Knjiga o Džungli je uspela<br />

ono što, čini mi se, do sad nikom nije pošlo za rukom<br />

– da naprave dobar rimejk.<br />

Za sve vas koji ste malo mađi i niste gledali ovaj i<br />

druge crtaće vikendom rano ujutru na TV Politici, ili<br />

sa video-rekordera (Guglujete ako ne znate šta je to),<br />

Knjiga o džungli prati avanture Moglija, siročeta koga<br />

su odgajili vukovi (nije Ničije dete), ali koji sada mora<br />

da se vrati među ljude zbog Šir Kana, tigra koji ne želi<br />

ljudsko mladunče u džungli. Na tom putu mu pomažu<br />

strogi crni panter Bagira i ne toliko strogi medved<br />

Balu.<br />

Moje najveće pohvale ovom filmu idu scenaristi<br />

Džastinu Marksu (Justin Marks) koji je uspeo<br />

da napiše film koji s jedne strane ne iziskuje<br />

znanje originalnog da bi potpuno uživali u<br />

1 Skoro neverovatno kao i Draj Kuker<br />

njemu, a sa druge, ukoliko jeste upoznati sa klasikom,<br />

je dovoljno sličan da vas vrati u te mlađe dane, a opet<br />

dovolno različit da vam ne bude dosadno. Vizuelno<br />

film ne kaska mnogo za scenarijom. Životinjsko carstvo,<br />

mada digitalno, se ovde približilo standardima kakve<br />

su postavili Kralj Lavova, Bambi i sam original.<br />

Glumačka postavka sastoji se od samog vrha<br />

Holivuda: Bek Kinsli kao Bagira, Idris Elba – Šir Kan<br />

(koji je, bar po meni ipak ostao u senci neprevaziđenog<br />

Džorža Sandersa), Skarlet Johanson – Ka, Đankarlo<br />

Espozito – Akela i dve žive ikone, Bil Marej kao Balu<br />

i Kristofer Voken kao Kralj Lui. Ipak, glavnu ulogu<br />

dobio je trinaestogodišnji Nil Seti, pred kojim je, čini<br />

mi se, blistava karijera.<br />

Možda jedini manjak ovog filma je loša upotreba<br />

pesama, što bi za bilo koje drugi studio bilo u redu, ali<br />

Dizinju to ipak ne možemo oprostiti tako lako.<br />

Krenimo od Bare necessity, iliti one pesme koju<br />

pevamo kad položimo ispit. Jasno je da nisu hteli da<br />

se kockaju i da naprave nove pesme, realno, skoro<br />

je nemoguće napraviti bolje, ali izvođenje Bil Mareja<br />

ni izbliza ne ulazi publici u uvo kao original, dok<br />

će neki novi klinci koji se prvi put upoznaju sa ovim<br />

delom zaboraviti pesmu već u sledećem kadru. Marej<br />

je čak i ne peva, nego pevuši 20ak sekundi i to je to.<br />

Možda bi bilo bolje da je nisu ni ubacivali.<br />

Thrussssst in me, koristi stvarno predivan zavodnički<br />

glas Skarlet Johanson 2 kao zmije Ka, ali prosto<br />

nije prikladan za scenu. Pesma koketira sa idejom da<br />

bude koketna, ali s obzirom na to da je ipak u pitanju<br />

2 Da bi stvarno uživali u čarima njenog glasa pogledajte<br />

film Her iz 2013.<br />

dečak od trinaest godina, to hvala bogu nije. Prosto<br />

nije joj tu mesto i nezgrapno visi u vazduhu, nepotrebna<br />

za film koliko i sama scena u kojoj je čujemo.<br />

Ali pesma iz ovog filma koje definitivno neće biti<br />

zaboravljena je Hoo-bee-du, I wana be like you tj. ona<br />

pesma koju peva narandžasti majmun, koju pevamo<br />

kad se napijemo nakon što smo položili ispit. Ovog<br />

puta njenu nezaboravnost ne čini više vrcava melodija<br />

i majmun koji peva kao da je i sam popio koju. Krisotofer<br />

Vokin ovde glumi ogromnom majmunolikog<br />

Marlon Branda iz Apokalipse danas koji publiku plaši<br />

iz senke. Pojava mu je preteća, a zverske oči su žedne<br />

krvi koliko i „crvenog cveta”.<br />

A onda Kris Vokin kreće da peva i igra kako samo<br />

zna i ume. Ljudi, ozbiljno vam kažem da sam se naježio…<br />

Moj mlađi brat je, naravno, posle lagao da mu<br />

scena nije bila strašna, ali u tom momentu u bioskopu<br />

ste mogli čuti iglu kako pada. Pesma je bila toliko psiho,<br />

da sam se momentalno setio Normana Bejtsa, sa<br />

sve sekirom i Its hip to be square. Možda ta horor scena<br />

na kraju i nije toliko loša, koliko me je prosto šokirala<br />

svojom potpunom suprotnošću od veselog Kralja<br />

Lujia uz kojeg sam odrastao.<br />

Takođe, ne mogu a da ne spomenem i malo razočaranje<br />

zbog odsustva<br />

četiri lešinara s kraja<br />

crtaća. Pojave se oni u nekom<br />

kadru tu i tamo, ali nisu<br />

to kvazi-Bitlsi koji bleje na<br />

grani dok ne smisle<br />

šta će da rade.<br />

Mislim, koliko bi bilo kul da smo videli pticoliki<br />

Depesh Moud kako kulira na krošnji. <br />

No, sve u svemu Knjiga o džungli je odličan film<br />

za decu i prijatno iznenađenje za roditelje, koji su delimično<br />

i začuđeni time što film nije PG -13. Naravno,<br />

ovo se odnosi samo na američke roditelje.<br />

Domaći još nisu skontali kako nasilje u crtaćima<br />

i filmovima može naterati njihovu<br />

decu da postanu neodgovorna, lenja,<br />

nepristojna, nasilna, šećeraši,<br />

sidaši, drogoši, stranačka omladina<br />

i ko zna kakvi još zgubidani.<br />

A sve dok to ne provale,<br />

terajte ih da vode decu u bioskope ne<br />

bi li i ona odrastala uz čari koje nam samo<br />

Dizni (kad se potrudi) može dati.<br />

piše: Igor Belopavlović<br />

24 25

PRIČE IZ DUGOG 19. VEKA<br />

Nasilje<br />

nad<br />

sirenama<br />

Ako ste se ikada u životu susreli sa originalnom<br />

bajkom Hansa Kristijena Andersena,<br />

Malom sirenom, verovatno<br />

ste primetili koliko je njena sudbina<br />

drugačija od one koju je deci predstavio Dizni. Priča<br />

o potrazi za ljubavlju i prevazilaženju granica u bajci<br />

završava se tragično, što i ne čudi ako se uzme u obzir<br />

većina (najpoznatijih) Andersenovih bajki. U svojoj<br />

priči pisac je spojio antičku i folklornu figuru sirene sa<br />

šarmom mračnog romantizma, usudiću se tako da ga<br />

nazovem. Međutim, njegova morska bajka inspirisala<br />

je i proslavila mnoge, još i pre nego što je crvenokosa<br />

Ariel zapevala Part of your world.<br />

Godine<br />

1909. izvedena je<br />

baletska<br />

premijera Male sirene<br />

u Danskom nacionalnom<br />

pozorištu. Glavna<br />

uloga dodeljena je Elen<br />

Pris, devojci koja sa<br />

obe strane porodice<br />

vuče baletske<br />

slucaj skulpture<br />

<<br />

korene, ali koja nije ni sanjala da će joj ova uloga<br />

doneti toliku slavu. Dobri vetrovi doneli su te noći u<br />

pozoriste Karla Jakobsena, industrijalca, bogataša i<br />

zaljubljenika u antičke ideale, umetnost i lepotu. Kada<br />

je ugledao Elen u ulozi Male sirene, nije poželeo da<br />

je oženi, kako bi se to moglo naslutiti, već da ovekoveči<br />

njen lik. Pozvao je skulptira Edvarda Eriksena i<br />

naručio mu statuu Male sirene sa limlade<br />

balerine.<br />

Kako je Erkisen bio oženjen,<br />

a Elen se bavila profesijom<br />

koja je tek počinjala da biva<br />

poštovana u javnosti, ona je<br />

odbila da za skulpturu<br />

pozira naga.<br />

Umetnik je Maloj<br />

sireni<br />

kom<br />

dao lik Elen Pris, a telo svoje supruge, Eline Eriksen.<br />

Skulptura je otkrivena javnosti 23. avgusta 1913. godine.<br />

Postavljena je u luci Langeline, u Kopenhagenu<br />

i postala je jedan od glavnih simbola grada. Poza u<br />

kojoj je Eriksen predstavio morsku heroinu ponovljena<br />

je i u čuvenom crtaću, u sceni u kojoj Ariel sedi na<br />

steni i posmatra Erika.<br />

U svetu postoji 13 kopija ove skulpture, između ostalog<br />

u Rumuniji, Španiji, Kanadi, ali i na jednom grobu.<br />

Statua je pod zaštitom autorskih prava do 2029.<br />

godine, kada će se navršiti 70 godina od smrti autora,<br />

te se pretpostavlja da će nakon ove godine kopija biti<br />

i više. Skulptura se često poredi sa Panijom na litici,<br />

još jednom devojkom iz vode odrasloj u legendi, ovog<br />

puta polinežanskog plemena Maori. Skulptura Panije<br />

zaštitni je znak novozelandskog grada Nepijer.<br />

Nažalost, ove dve statue povezuje i slična nesrećna<br />

sudbina. Šezdesetih godina kopenhagenska statua<br />

služila je politički orijentisanim umetnicima i grupama<br />

da na njoj iskažu svoj bunt, pa je u jednom navratu<br />

njena glava toliko oštećena da je nije bilo moguće<br />

restaurisati je te je zamenjena novom. Osamdesetih<br />

godina odsečena joj je ruka a devedesetih je još jedan<br />

pokušaj odrubljivanja glave završen 18 cm dobukim<br />

urezom na vratu. Dekapitacija sirene uspešno je izvedena<br />

1998. godine kada je broznana glavu pronašla<br />

ekipa televizijske stanice koja je snimala prilog o<br />

vandalizmu. Šest godina kasnije skulptura je oborena<br />

sa postolja dinamitom usled čega je zaradila trajnu<br />

povredu kolena a godinu dana nakon toga stavljena<br />

joj je burka u znak protesta zbog aplikacije Turske za<br />

ulazak u Evropsku uniju. Muslimansku odoru ponela<br />

je i u sezoni proleće/leto 2007. Više puta tokom<br />

istorije na nju je bacana boja, ispisivana<br />

je grafitima a jednom prilikom u<br />

ruku joj je stavljen dildo.<br />

Novozelandska Panija<br />

dobila je ipak samo jedan<br />

pucanj u glavu, nakon<br />

čega je uspela da<br />

preživi. Kidnapovana<br />

je<br />

2009. godine<br />

ali je<br />

uspešno<br />

vraćena pre<br />

nego što je<br />

pretopljena u<br />

PRIČE IZ DUGOG 19. VEKA<br />

sirovinu.Da li je Andersen mogao da sanja da će njegova<br />

heroina biti akter tolikih socijalno-političko-umetničkih<br />

drama, ne znamo, ali se moderna istorija potrudila<br />

da ispoštuje morbidnost origiinalne priče i<br />

začini je sebi svojstvenim vandalizmom. Mala sirena,<br />

nažalost, nije prošla ništa bolje u stvarnosti iako je donela<br />

veliku slavu i ugled gradu na čijoj<br />

se obali nastanila. Posle ovih<br />

priča ne možemo se ljutiti<br />

na Diznija što joj je dodelio<br />

fantastičnu šljokicavu haljinu<br />

i poljubac uz zalazak<br />

sunca.<br />

piše:<br />

MoonQueen<br />

26 27

%<br />

USPUTNA FILOZOFIJA<br />

10 posto<br />

Da li ste čuli za rečenicu „hiljadu puta ponovljena<br />

laž postaje istina” ili neku sličnu<br />

varijantu? Verovatno jeste. Isto tako je<br />

verovatno da ste pogrešno mislili da ta<br />

rečenica potiče od Hitlerovog ministra za<br />

propagandu Jozefa Gebelsa. Jedne začkoljice možemo<br />

odmah da se otarasimo: neko bi odmah protestovao<br />

kako je laž uvek laž, bez obzira na to koliko<br />

se puta ponavlja. Sasvim razumno! No, ovu rečenicu<br />

možemo da protumačimo i kao da se odnosi na to šta<br />

ljudi veruju da je istina, i tako uzeta, ona ima (više)<br />

smisla. Kao potvrdu ovome, mnogi od nas mogu da<br />

se pozovu na sopstveno iskustvo. Koliko vam se puta<br />

desilo da saznate da je nešto što ste celog života uzimali<br />

za istinito zapravo laž? Da li ste znali da su „kineske”<br />

kolačiće sreće u SAD doneli zapravo Japanci?<br />

Da li ste znali da one statuice „Bude koji se smeje”:<br />

debelog, nasmejanog čoveka sa praznim ušnim resicama<br />

ne predstavljaju (Gautamu) Budu, već Budai-a,<br />

kineskog folklornog heroja? Da li ste znali da nigde<br />

u Starom zavetu ne piše da je Eva uzela jabuku, već<br />

samo neodređeno voće? Da vikinzi nisu nosili rogove<br />

na svojim šlemovima? Da ljudi u Srednjem veku nisu<br />

verovali da je zemlja ravna? Da Napoleon Bonaparta<br />

nije bio izrazito niskog rasta (čak blago natprosečno<br />

visok Francuz za svoje vreme)? Da se kineski zid ne<br />

može videti sa Meseca? Da vitamin C ne sprečava<br />

niti smanjuje posledice gripa ili prehlade? Lista je<br />

mnogo duža nego što bi većina nas volela. Kako to da<br />

verujemo u ovakve stvari? Jedan od razloga je svakako<br />

taj što ovakve tvrdnje predstavljaju „opšte poznate<br />

stvari”. Mnoge od njih nemaju praktičnog uticaja na<br />

naše živote i predstavljaju atraktivan dodatak svakom<br />

razgovoru, a svuda su oko nas. Zbog ovog odsustva<br />

uticaja nismo motivisani da se njima mnogo bavimo,<br />

što znači da ih uzimamo zdravo za gotovo. Međutim,<br />

postoji jedna posebno sočna tvrdnja kojom bih ovde<br />

hteo da se pozabavim.<br />

„Ljudi koriste samo<br />

10 posto svog mozga”<br />

Zamislite samo implikacije ove rečenice, ako<br />

je istinita! Toliki neotključan potencijal, i to u nama<br />

samima! Da li bi čovek koji bi koristio 100 posto,<br />

bio neki natčovek? Da li je uopšte moguće dostignuti<br />

celih 100 posto? Ovakvih pitanja ima pregršt pa bi<br />

mudrije bilo ne zaletati se i rešiti polazno pitanje -<br />

da li je istina da koristimo samo 10 posto svog mozga?<br />

Obrazložiću ovde ukratko zašto mislim da je ovo<br />

samo još jedna popularna zabluda.<br />

1. Šta znači uopšte reći da neko koristi određeni<br />

procenat mozga? Kako uopšte neko meri aktivnost<br />

mozga? Magnetnom rezonancom, ultrazvukom<br />

ili elektroencefalografijom? Da li se ovih 100 posto<br />

odnosi na pojedine fizičke delove ili na intenzitet<br />

rada istih?<br />

2. Ako je tvrdnja u sporu tačna, onda možemo<br />

očekivati da čovek može savršeno normalno da funkcioniše<br />

sa jednom desetinom svog mozga. Ne bismo<br />

znali možda koja je to desetina, ali bi u teoriji<br />

to trebalo da bude moguće. Međutim, mi znamo da<br />

se to u praksi ne dešava. Proučavajući povrede mozga,<br />

pouzdano je ustanovljeno da praktično ne možete<br />

odstraniti niti ozbiljnije oštetiti nijedan deo mozga,<br />

bez toga da bespovratno izgubite određene sposobno-<br />

sti i funkcije. Možda najbolje dokumentovan istorijski<br />

primer u prilog ovoj tvrdnji je fascinantan slučaj<br />

Finiasa Gejdža (Phineas Gage), železničkog građevinara<br />

koji je preživeo da mu metalna šipka od 30 cm<br />

prođe celom dužinom kroz lobanju – nesreća koja ga<br />

je potpuno izmenila, iako je živeo još dvanaest celih<br />

godina... Takođe možete pogledati snimke zahvata<br />

na mozgu dok je pacijent budan i videti kakve efekte<br />

mogu imati i najmanji pokreti hirurga.<br />

3. Raznim tehnikama skeniranja mozga utvrđeno<br />

je da svi njegovi delovi, čak i u snu, pokazuju barem<br />

neki nivo aktivnosti, sa izuzetkom teško oštećenih<br />

delova.<br />

4. Ova tvrdnja, sa stanovišta evolucione biologije,<br />

takođe nema mnogo smisla. Generalno gledano,<br />

sve promene u organima koje pomažu preživljavanju<br />

jedinki ma koje vrste teže da se prenose dalje, dok<br />

nepotrebne stvari teže da lete napolje. Za to je, naravno,<br />

potrebno vreme i zato su neki neupotrebljivi<br />

organi i dalje prisutni (takozvani zakržljali organi).<br />

USPUTNA FILOZOFIJA<br />

Mozgovi normalnih odraslih ljudi čine oko 2 posto<br />

njihove ukupne telesne težine, a troše čitavih 20-25<br />

posto energije kojom raspolaže telo. Obezbeđivanje<br />

energije (a to znači klope) za tako neefikasne<br />

mozgove bi jedinke koje ih poseduju stavilo u inferioran<br />

položaj u odnosu na one jedinke sa manjim i efikasnijim<br />

mozgovima. To dalje znači da bi vremenom<br />

upravo potonji trebalo da budu zastupljeniji ili jedini<br />

zastupljeni.<br />

5. I za kraj, prosta činjenica: neuroni koji se ne<br />

koriste odumiru. Ako je ona tvrdnja tačna, onda bismo<br />

u glavi trebali naći masovno groblje neurona, što<br />

izgleda nije slučaj (mada bih se mogao zakleti da sam<br />

lično naišao na par primera).<br />

Iz svega ovoga možemo zakjučiti da za sada<br />

ništa u nauci ne ide u prilog ovoj tvrdnji, možda uz<br />

izuzetak čoveka koji je tu tvrdnju i smislio.<br />

piše: Logoreik<br />

28 29

PRIKAZ IZLOŽBE<br />

u<br />

prošlom broju pisali smo<br />

o holandskim lutkama 18.<br />

veka, a u <strong>jul</strong>skom broju<br />

pozabavićemo se drugačijom<br />

vrstom lutaka jer je u Beograd<br />

stigla putujuća izložba<br />

japanske fondacije Lutke<br />

Japana, koja je otvorena u<br />

Muzeju primenjene umetnosti do 4. <strong>jul</strong>a.<br />

Japan nazivaju „kraljevstvom lutaka” i to<br />

sa pravom. U bogatoj kulturi i tradiciji lutaka koju<br />

je ova zemlja razvila, svaki tip lutaka dobio je svoje<br />

ime, značenje i razvijenu tehinku izrade. Osim<br />

tradicionalno napravljenih lutaka koje se mogu videti<br />

na izložbi, izloženo je i nekoliko onih koje su uradili<br />

moderni majstori i koje se, laičkom oku, ni po čemu<br />

ne izdvajaju od tradiconalnih. Oko 80 izloženih lutaka<br />

ilustruju raznovsnost japanske lutkarske tradicije,<br />

njene različite tipove, tehnike i običaje.<br />

Već hiljadu godina u Japanu se 3. marta<br />

proslavlja praznik Dan devojčica, poznat i kao Festival<br />

lutke. Na ovaj dan porodice iznose Hina lutke i<br />

nameštaju ih pred kućom kao znak molitve za sreću<br />

svojih ćerki. Petog maja obeležava se ekvivalent ovog<br />

prazika, Dan dečaka ili Dan zastava. Tada porodice sa<br />

muškom decom izlažu lutke ratnika u nošnjama i sa<br />

oklopima i mole se da njihovi sinovu budu snažni i<br />

zdravi.<br />

Tu su i lutke inspirisane tradicionalnim No<br />

pozorištem, zatim Bunraku i Kabuki lutke korišćene<br />

u lutkarskom pozorištu, a izložene lutke predstavljaju<br />

neke od najpoznatijih No, Bunraku i Kabuki scena i<br />

junaka. Ako stignete da pročitate malo više o njima<br />

na legendama sa strane, videćete da likovi japanskog<br />

pozorišta nisu toliko daleki našima – priče poput<br />

nesrećnih ljubavnika, proročanstva, ljubavi i izdaje<br />

teme su kojima se bave sve umetnosti sveta.<br />

Ojama i lutke iz Kjota privlače najviše<br />

paznje posetilaca zbog veštine izrade i pažnje koja<br />

je posvećena svakom detalju nošnje, frizure, nakita i<br />

ukrasa. Svaka je malo umetničko delo, lutka koliko i<br />

PRIKAZ IZLOŽBE<br />

skulptura i svaka dozvoljava izučavanje modne istorije<br />

Japana i njenih perioda.<br />

Moj favorit su Kokeši lutke, podeljene u dve<br />

grupe - tradicionalne i kreativne. Tradicionalne su<br />

podeljene su po serijama od kojih svaka ima svoj znak<br />

raspoznavanja a njihova tehnika pravljena prenosila se<br />

s kolena na koleno sve do današnjih dana. Kreativne<br />

Kokeši lutke javljaju se tokom 20. veka i predstavljaju<br />

jednistven izraz umetnika pojedinca. Cenjene su kao<br />

unikatna umetnička dela. Ako vam se učinilo da ste<br />

nešto slično videli po prodavnicama – jeste. Kimmidoll<br />

brend napravio je lanac komercijalnih lutaka inspirisan<br />

upravo izgledom i formom Kokeši lutke, zadržavši<br />

ideju da svaka lutka ima svoje jednistveno ime i<br />

simboliku.<br />

Ovo su samo neke od mnogobrojnih vrsta<br />

lutaka prikazanih na izložbi. Ne dozvolite da vas<br />

raznovrsnost tipova i neobična imena zbune, njihova<br />

lepota i veština izrade su univerzalne.<br />

Za strpljive, tu je i niz kratkih filmova koji<br />

se bave objašnjavanjem određenih tipova lutaka,<br />

načinima izrade, kao i običajima vezanim za odnos<br />

ljudi prema lutkama. Izdvojila bih jedan detalj koji je na<br />

mene ostavio utisak – Japanci imaju poseban praznik<br />

kada zahvaljuju lutkama za zdravlje i rast njihove<br />

dece. Lutka se voli i doživljava kao deo zajednice,<br />

ona je prijatelj i čuvar. Stoga i ne čudi što je izrada<br />

lutaka u kulturi koja je prema njima razvila poštovanje<br />

postala neprevaziđena veština. Verujem da svako od<br />

nas ima neku lutku koja ga je pratila kroz detinjstvo<br />

i koja je bila drug bez obzira što nije živa. Iako smo<br />

im kao deca dodeljivali ljudske osobine, da li smo im<br />

ikada zahvalili što su bile tu za nas? Možda ćete nakon<br />

posete ovoj izložbi poželeti upravo to da uradite.<br />

Nije ostalo puno vremena, ali ako smo vas<br />

zainteresovali, imate još vikend da se upoznate sa<br />

bogatom tradicijom lutaka Japana. Muzej je otvoren<br />

do sedam uveče, a ulaz na izložbu je besplatan.<br />

piše: MoonQueen<br />

30 31

ČITATI MUZIKU<br />

DALEKI VIDICI<br />

KAMI<br />

Kami je svojim neobičnim<br />

romanom Stranac<br />

uticao na oblikovanje<br />

nekih od najpoznatijih<br />

muzičkih dela. Britanski<br />

rok bend The Cure izazvao<br />

je pobunu ljudi kada<br />

je izdao prvi singl Killing<br />

an Arab. Pesma je pogrešno<br />

interpretirana kao rasistička<br />

i zbog raznih<br />

pritužbi koje su pojedinci<br />

upućivali radio-stanicama,<br />

pesma je retko emitovana<br />

na radiju. Kako bi izbegli<br />

da kontroverzu pesme ponese ceo album, bend je<br />

odlučio da na omot albuma zalepi obaveštenje da su<br />

oni protiv upotrebe pesme u cilju podsticanja nasilja<br />

protiv Arapa. Pesma je nekoliko puta i prerađena,<br />

pa smo tada dobili varijacije na temu tipa Kissing an<br />

Arab, Killing Another i Killing an Ahab.<br />

Kontroverza oko pesme je, naravno, bila<br />

bespotrebna, jer su članovi benda bili inspirisani<br />

Strancem i scenom u kojoj Merso ubija Arapa na<br />

plaži u trenutku kada ga odsjaj sunca iznervira.<br />

Naravno, ta epizoda nema nikakve veze sa antiarapskim<br />

pokretom, niti je Kami bio rasistički nastrojen.<br />

Ipak, pesma je bend koštala mnogih nastupa i<br />

emitovanja na radiju, što ih nije sprečilo da prodaju<br />

skoro 50 miliona albuma širom sveta.<br />

Na prvi pogled pesma The Stranger benda<br />

Tuxedomoon nije povezana sa romanom ni sa čim<br />

osim stalnim ponavljanjem stihova „I’m strange”.<br />

Međutim, u poslednjim strofama pesme nailazimo<br />

na stihove „At the funeral they expected me to cry,<br />

well I didn’t” koji nedvosmisleno<br />

aludiraju na<br />

Kamijev roman. Mersou<br />

na samom početku umre<br />

majka i on pokazuje svoju<br />

prirodu time što je nesposoban<br />

da zaplače u tom<br />

trenutku. Iako nije tipični<br />

sociopata jer oseća neki<br />

minimum emocija, on je<br />

prilično letargičan i stoga<br />

čudan okolini.<br />

Spekuliše se da je<br />

čuvena pesma Bohemian<br />

Rhapsody grupe Queen inspirisana upravo ovim delom.<br />

Ipak, to članovi benda nikada nisu potvrdili, a<br />

frontmen grupe, Fredi Merkjuri jednom prilikom je<br />

izjavio da je pesma sastavljena od gomile reči koje<br />

se rimuju, a zapravo nemaju neko dublje značenje.<br />

Stihovi „Mama, I just killed a man, put a gun<br />

against his head, pulled my trigger now he’s dead”<br />

poklapaju se sa fabulom romana u kojem glavni junak<br />

hladnokrvno ubija Arapina. Stihovi nakon toga<br />

mogu se odnositi na molbu Mersoovih bližnjih da<br />

on bude pomilovan.<br />

Ako nastavimo dalju analizu pesme, možemo<br />

uočiti još mnoštvo paralela koje se mogu povući<br />

između pesme i dela. Ipak, Merkjuri je sam rekao da<br />

želi da slušaoci sami odluče o čemu se radi u pesmi<br />

nakon prepuštanja istoj i da zato bend ne otkriva<br />

značenje stihova. Stoga, nakon čitanja ovog članka,<br />

preporučujem čitanje romana, slušanje pesama<br />

i razmišljanje.<br />

piše: Aleksandra Vujić<br />

Pektoral princeze Mereret<br />

XII dinastija, kraljevstvo Amenemhata III (1842-1794. p. n. e.)<br />

Ovaj pektoral deo je pogrebne spreme pronađene prilikom iskopavanja grobnice egipatske<br />

princeze Mereret 1894. godine. Princeza Mereret bile je ćerka faraona Sesotrisa III i sestra Amenemhata III,<br />

koji joj je i poklonio ogrlicu sa pektoralom. Materijali korišćeni za izradu ovog dela su zlato, kerneol, tirkiz<br />

i lapis lazuli.<br />

Unutar okvira, koji podržava strukturu hrama, prostor je ispunjen figurama i hijeroglifima koji<br />

prikazuju jednu od čuvenih scena egipatske ikonografije – faraona koji pobeđuje neprijatelje. U najvišoj zoni<br />

predstavljen je sup raširenih krila – simbol boginje Nekbet, „gospodarice neba”. Uz nju je i boginja-kobra<br />

Vadžet. Njih dve su u starom egiptu postovane kao božanski par zaštitnik kraljeva. U drugoj zoni nalazi se<br />

vladar koji grabi zarobljenika za kosu i udara ga toljagom. Neprijatelj je u stavu tipičnom za poraženog i<br />

identifikovan je kao stranac zbog šiljate brade kakve nema u egipatskoj tradiciji. Boginja Nekbet faraonu<br />

nudi hijeroglife, simbole života i postojanosti, koje drži u kandžama. U središtu je kraljevska titula i krunisano<br />

ime Amenemhata III. Naličje pektorala urađeno je od zlata sa cizeliranim detaljima.<br />

piše: MoonQueen<br />

32 33

SPECIJAL<br />

Sunčani sat<br />

Za svaki konstruisani suncanik posebno se<br />

određivala geografska širina mesta na kojem je<br />

postavljen, tako da se prilikom premeštanja znalo<br />

odakle sunčanik potiče. Geografska širina se merila<br />

visinom nebeskog pola, a na sunčaniku određenim<br />

uglom upada sunčane svetlosti. Tako se dobijala linija<br />

sat-zenit, koja je pokazivala visinu pola, odnosno<br />

geografsku širinu. Sunčanik je bio „ispravan” samo<br />

u onoj meri koliko je odgovarao geografskoj širini<br />

mesta za koji je pravljen.<br />

Sunčani sat funkcionisao je samo tokom dana.<br />

Da bi se računalo vreme i tokom noći, kao i maglovitih<br />

dana, koristio se drugačiji tip sata koji je radio<br />

pomoću vode. Njegovo ime je klepsidra. Pravljena<br />

je od prozirne vaze u kojoj je voda tekla ravnomerno<br />

sa istom propusnom moći, a postavljali su je tik uz<br />

sunčanik. Takođe, postojali su sunčanici „džepnog”<br />

izdanja, odnosno prenosivi mali kameni satovi, koji<br />

su se nosili vezani oko pojasa, a na kojima bi u svakom<br />

trenutku moglo da se vidi koliko je sati.<br />

SPECIJAL<br />

prava umetnička dela sa bogatom skulptorskom dekoracijom.<br />

Možda među najlepše spada sunčanik iz<br />

Sirmijuma, današnja Sremska Mitrovica, jedinstven<br />

na ovim područjima. Rađen je kao deo monumentalnog<br />

mauzoleja bogatog građanina Sirmijuma Kratila<br />

Papija (oko 100-te godine n.e.) koji je za potrebe<br />

sunčanika naručio beli mermer sa ostrva Brač.<br />

Ovaj sunčanik ima oblik školjke sa urezanim radijalnim<br />

linijama koje označavaju dnevne sate (5 prepodnevnih<br />

i 5 poslepodnevnih sati). Očuvan je i deo<br />

gvozdene šipke, kao i horizontalna linija rađena za<br />

geografsku širinu Sirmijuma. Na tu liniju pada senka<br />

svakog 21. marta i označava da je prošla jedna godina.<br />

Kolektivno sećanje na poslednje ledeno doba<br />

još od praistorije obeležavano je građenjem hramova<br />

u obliku kruga i poštovanjem kulta Sunca. Ovaj kult<br />

zasnivao se na znanju o sunčevom prividnom kretanju.<br />

Sunčani sat, ili sunčanik, zbog toga je dobio ulogu<br />

kružnog hrama u malom, gde se znanje o sunčevoj<br />

putanji simbolično prikazuje na kamenom bloku. U<br />

antičko vreme sunčanci su bili veoma popularni, iako<br />

je za njihovo konstruisanje bilo potrebno umeće danas<br />

nepoznatih astronoma. Sunčanika je bilo svuda,<br />

u gradovima, malim mestima, vilama, na glavnim<br />

putevima, u hramovima.<br />

Suština sunčanog sata bila je u njegovoj jednostavnosti.<br />

Uglavnom je pravljen od kamena i nije<br />

imao smernice u pokazivanju sati brojevima ili slovima.<br />

Bilo je dovoljno pogledati senku na sferičnoj<br />

ploči i saznati, otprilike, koliko je sati, jer je vreme<br />

u doba antike određivano približno. U svesti tadašnjih<br />

stanovnika računanje vremena nije bilo važno kao<br />

danas.<br />

Najjednostavnija i najranija forma sunčanog<br />

sata bila je senka štapa, tzv. „gnomon”. Pomoću<br />

dužine i pozicije te senke određivalo se vreme tokom<br />

dana. Tako se dan delio u etape prema prividnom<br />

hodu Sunca kroz nebo. Dok prolazi od svitanja do<br />

sumraka, senka gnomona pravi rotaciju satnog puta.<br />

Senka je najkraća kada je Sunce direkno na jugu,<br />

čime se određuje podne.<br />

Zbog zemljinog nagiba sunčeva pozicija kroz<br />

nebo se menja polako, svakog sata iz dana u dan. Četiri<br />

puta godišnje, za vreme prolećne i jesenje ravnodnevice,<br />

kao i za vreme letnje kratkodnevice i zimske<br />

dugodnevice, označavali su se pravci za klesanje crtica.<br />

Na taj način su se dobijale tri koncentrične linije<br />

koje su dalje bile podeljene na dvanaest delova. Tako<br />

se dobijalo ravnomerno raspoređenih dvanaest linija<br />

koje spajaju podudarne tačke triju paralela tj., dvanaest<br />

sati. Na taj nacin na sunčaniku se obeležavala<br />

krivulja Sunca, odnosno horologium – „brojač sati”.<br />

Veoma se malo zna o astronomima koji su<br />

projektovali sunčanike za naručioce. Čuveno Vitruvijevo<br />

delo O arhitekturi, koja je bila svojevrsna<br />

tehnička enciklopedija rimskog doba, daje nam podatke<br />

o određenim tipovima sunčanika kao i njihovih<br />

pronalazača. Nije na odmet da ih i nabrojimo:<br />

izdubljeni polukrug Haldejca Berosa, Aristrahov<br />

hemisferični sunčanik i disk u ravni, sunčanik tipa<br />

„arahna” (pauk) od Eudoksa ili Apolonija, plintijum<br />

Sirakužanina Skopina, sunčanik za poznata mesta od<br />

Parmeniona, univerzalni sunčanik od Teodosija ili<br />

Andrea, Dionisidorov konusni sunčanik, sunčanik u<br />

obliku lastinog repa od Patrokla kao i Apolonijev toboličasti<br />

sunčanik. Treba napomenuti i anaforiku, sat<br />

koji je prikazivao uspinjanje zvezda. Imao je oblik<br />

bubnja, na kom je nacrtan svemir i krug sa dvanaest<br />

znakova; okretanjem tog bubnja dobijala se slika sati<br />

i dana na kraju meseca.<br />

Antički sunčanici bili su u službi temporalnog<br />

sistema brojenja sati. Kao nepobitni spomenik<br />

kod starih Grka i Rimljana, kako zbog svoje praktične<br />

strane, tako i zbog kulturnog prestiža (vezanih<br />

za javno i privatno korišćenje), do danas su ostali<br />

svojevrsne zagonetke za naucnike. Često su to bila<br />

autor fotografija: Nenad Glišić (Nenad.bds)<br />

Čuvena skulptorska grupa mitološkog sadržaja,<br />

kao nosač sata, isklesana je u prirodnoj veličini. Sa<br />

jedne strane nalazi se titan Atlas u religioznom stavu<br />

koji na leđima nosi sunčanik (kao pandan nebeskom<br />

svodu). Sa druge strane su dve figure mitskog heroja<br />

Herakla i njegovog brata blizanca Infikla, verovatno<br />

kao ideja o prolaznosti života: Herakle predstavlja<br />

božanski, a Infikle smrtni princip. Sunčanik iz Sirmujuma<br />

je veoma dragocen i zbog činjenice da je ovo<br />

jedina skulptura koja prikazuje lik Ifikla, Herkulovog<br />

brata koji se prikazivao samo na vazama.<br />

piše: mr Gordana Kostić<br />

34 35

INTERVJU<br />

INTERVJU<br />

Jasmina Lorin VIVA VOX<br />

Dobra volja i želja za pevanjem<br />

Hor Viva Vox nastao je kao samostalna<br />

organizacija članova zemunskog hora<br />

Branko Radičević, koji su u početku uglavnom<br />

činili Vaši bivši učenici iz gimnazije i gimnazijskog<br />

hora. Koliko je izazova trebalo savladati da bi se<br />

osnovao samostalni hor?<br />

– Dobra volja i želja za pevanjem. Jednostavno za<br />

početak, zar ne?<br />

Ko je osmislio naziv hora?<br />

– Članovi sami. Nakon desetina ideja i veselih<br />

trenutaka u toku razgovora o tome, dogovor je pao.<br />

Da li Vam iskustvo nastavnice u školi pomaže u<br />

organizovanju velikog broja članova hora?<br />

– Pa... donekle, ali valjda više nisam svesna toga,<br />

s obzirom na to da sa horovima radim poslednje 23<br />

godine. Organizacija je sada mnogo zahtevnija i vrlo<br />

složena i desetak ljudi iz hora (menadžmenta hora, kako<br />

popularno volim da ih zovem) i ja zajednički delimo<br />

poslove.<br />

Nedavno ste raspisali audiciju za nove članove.<br />

Koliko se često menja postava?<br />

– Da bismo što češće nastupali u punom sastavu,<br />

ne idemo za masovnošću jer je četrdesetak ljudi već<br />

glomazan sastav. Tako da audicije raspisujemo jednom<br />

na nekoliko godina (prošla je bila pre tri godine). Kako<br />

godine idu, na sreću, sve je više članova zaposleno i<br />

prosto ne postižu izlaske na sve nastupe pa iz tog razloga<br />

primamo nove članove.<br />

Ko sve može postati deo hora?<br />

– Svako ko odlično peva, po mogućnosti ima završenu<br />

bar osnovnu muzičku školu, ko može da odvoji<br />

najmanje dve večeri nedeljno za probe i da ima volju i<br />

vreme za pedesetak koncerata godišnje, u zemlji i inostranstvu.<br />

Članovi Viva Voxa su različitih profesija i nisu<br />

svi školovani pevači i muzičari. Da li raznolikost interesovanja<br />

čini rad hora dinamičnijim?<br />

– Upravo tako. Različitost obogaćuje.<br />

Kakav je bio horski repertoar pre izvođenja pop<br />

i rok pesama i kako je došlo do promene u repertoaru i<br />

pojave bitboksa u izvođenju pesama?<br />

– Još za vreme pevanja u gimnazijskom horu, redovno<br />

sam u klasični repertoar ubacivala i vanstandarne<br />

muzičke primere koji su žanrovski odstupali od uobičajenog,<br />

pa se to nastavilo po odvajanju od gimnazijskog<br />

hora. Trajalo je i za kratko vreme našeg postojanja kao<br />

hor Branko Radičević, a eskaliralo je, na zadovoljstvo<br />

svih, od kada egzistiramo kao Viva Vox. Pogotovo kada<br />

smo, zaintrigirani klipovima sa pratnjom bitboksa na<br />

You Tube-u, počeli sami da eksperimentišemo sa bitovanjem<br />

i videli da u tome uživamo mi, a i da je publici<br />

vrlo interesantno, okrenuli smo se potpuno pop/rok/<br />

metal sferi.<br />

Vrhunac vaše trenutne karijere je koncert u sali<br />

Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 2013. godine.<br />

Kako je došlo do tog koncerta?<br />

– Na preporuku saradnika gospodina Vuka Jeremića,<br />

kojem se i samom dopalo kako pevamo kada nas<br />

je čuo. Bio je to zaista predivan osećaj .<br />

Iako su vas ovo pitali mnogi, kakav je osećaj pevati<br />

na takvom mestu?<br />

– Predivno. Bili smo više nego ponosni, a u isto<br />

vreme smo osećali najveću moguću odgovornost prema<br />

svojoj zemlji koju smo predstavljali.<br />

A pred punom Arenom?<br />

– I to je fantastičan osećaj . Različite su i prilike<br />

i ambijent i publika, ali osećate se počastvovano svaki<br />

put kad ste na sceni i kada na kraju svake pesme koju izvodite<br />

aplauz jedva umine, kada vas ne puštaju sa scene<br />

tražeći nove biseve... I to je isto bez obzira gde nastupamo.<br />

U Areni, u Sava centru, u Ujedinjenim nacijama, u<br />

bilo kojoj sali nekog doma kulture i u najmanjem mestu<br />

u Srbiji ili okolnim zemljama... Energija koju razmenjujemo<br />

sa publikom uvek je divna.<br />

Putovali ste u Kinu, Belorusiju, SAD – koja zemlja<br />

je bila najveći kulturni šok za Vas?<br />

– Definitivno Kina. Toliko različitog i vanvremenskog...<br />

Od načina reagovanja publike do karaktera<br />

ljudi, gostoprimstva, arhitekture, istorijskih spomenika...<br />

Neprocenjive uspomene.<br />

Ko i kako odlučuje koje će se pesme izvoditi ?<br />

– Biranje pesama je dug proces davanja predloga,<br />

usaglašavanja želja prema žanrovima, uzimanja u obzir<br />

različitost žanrova i popularnost pesama među našim<br />

fanovima, analiziranje stepena povoljnosti aranžiranja<br />

određene pesme za hor itd. Kada to konačno svedemo<br />

na uži izbor (često i nakon više meseci razmatranja),<br />

glavni aranžer Boris daje poslednju reč pre nego što se<br />

pristupi samom aranžiranju.<br />

Kako je inostrana publika reagovala na tradicionalne<br />

srpske pesme, poput Ajde Jano?<br />

– Da budem iskrena, osim u UN-u i zemljama iz<br />

našeg okruženja (i Srbije naravno), u drugim zemljama<br />

nismo ni izvodili tu pesmu. Ali, svuda gde jesmo, upravo<br />

Ajde Jano uvek podigne publiku na noge.<br />

Da li dobijate molbe i zahteve od fanova za obradu<br />

pesama u budućnosti?<br />

– Naravno, želje stižu stalno, ali mi obradimo oko<br />

deset novih pesama godišnje, a fanova je mnogo, sa još<br />

više zahteva, pa ispada da ih retko ispunjavamo. A istina<br />

je da je prosto nemoguće uslišiti želje velikom broju<br />

ljudi.<br />

Koja je Vaša omiljena pesma iz horskog repertoara?<br />

– The Show Must Go On.<br />

Da li ste razmišljali da nekada izvedete autorsku<br />

pesmu?<br />

– Razmišljanja o tome postoje odavno. Da li će se<br />

realizovati, ostaje da vreme pokaže.<br />

Ko je idejni kreator prepoznatljivih crvenih kravata<br />

od žice (sve pohvale ovim putem)?<br />

– Članovi hora. Hvala što ste me podsetili na to.<br />

Bilo je stvarno inventivno. Ali, već 3 godine imamo<br />

druge kostime, pa sam na to gotovo i zaboravila.<br />

Na jesen gostujete u Zagrebu, šta očekujete od<br />

tog nastupa?<br />

– Tom koncertu se veoma radujemo. To će biti naš<br />

prvi veliki koncert u Hrvatskoj, pa onda još i u najlepšoj<br />

koncertnoj sali u Zagrebu. Nadamo se dobrom prijemu<br />

i veoma nas kopka da li će reakcije publike biti iste kao<br />

svuda gde nastupamo.<br />

Kakvi su planovi za budući rad hora?<br />

– Rad, rad i samo rad... I druženje.... I putovanja...<br />

I koncert u Karnegi holu (šala... A možda i nije?)<br />

I za kraj, da li možete čitaocima <strong>KuŠ</strong>!-a da preporučite<br />

film, knjigu, muzičku numeru (ili autora) i slikara<br />

(ili sliku)?<br />

– Irvin D. Jalom - Kad je Niče plakao, veoma zanimljiva<br />

knjiga.<br />

36 37

Larpurlartizam<br />

M. Q.

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!