PSS 78

PROFESSIONAL SECURITY SYSTEMS 

www.pss-magazine.com 

jan/feb 2017. broj 78 

MAGAZIN ZA BEZBEDNOST • cena 350 din • 3,5 eur 13. godina 

Intervju: 

Branko Rusić 

DUGOROČNO 

POSLOVANJE 

JE NAŠ CILJ 

Tema broja: 

Analiza srpskog tržišta 

privatnog obezbeđenja 

RED POLITIKE, 

RED OBEZBEĐENJA 

Menadžment: Sindikalno udruživanje 

ZAMAJAVAJU IH OBEĆANJIMA 

Tehnika: TCO (Total Cost of Ownership) 

TRIPUT MERI JEDNOM SECI

Uvodnik 

SAČEKAĆEMO, 

NAVIKLI SMO....... 

Šta nam je ostavila prethodna 

godina u nasleđe?! Ništa 

specijalno, osim zebnje od 

globalne najezde nesigurnosti. 

„Bregzit“ i trampotres“ bili su 

najveći šokovi sa neočekivanim 

posledicama, koje se prelivaju 

i na sve ostale države. Stoga se 

i nameće pitanje kako su tako dve 

racionalne i pragmatične nacije 

podlegle demagogiji i izabrale nešto 

što se smatra lošim za sopstvene 

i nacionalne interese. 

Komplikovani britanski razvod od 

Evropske unije koštaće ostrvljane, 

prema nekim procenama, od 

20 do 60 milijardi evra. Na prvi 

pogled, u Vašingonu nova politička 

elita smenjuje staru, ali reč je 

o nečem mnogo većem. Američke 

institucije su počele da „otkazuju“ 

i upravo Trampov trijumf može 

da bude početak najave zalaska 

američke imperije. 

Ipak, biće turbulentno i u Evropi već 

početkom ove godine. U martu su 

izbori u Holandiji, gde napreduju 

desničari, a samo mesec dana kasnije 

održavaju se predsednički izbori 

u Francuskoj, gde može da pobedi 

Mari le Pen. Šta ako na izborima 

za Bundestag ostane uzdanica 

Evropske unije Angela Merkel ili 

na vanrednim izborima u Italiji 

pobedi komičar Bepe Grilo i odmah 

raspiše referendum o izlasku iz EU? 

I tako redom... 

U središtu pažnje srpske javnosti 

su, takođe, novi izbori. Ne znam 

koji po redu. Valjda tako treba. 

I prethodnih godina većina firmi 

poslovala je na rubu propasti. 

Da li će im optimizam uliti nova 

vlada, novi premijer, ili novi 

predsednik države?! Sačekaćemo 

da vidimo rezultate izbora. Navikli 

smo mi da čekamo. Ne lipši magare 

do zelene trave. 

Vidite, Evropa je svima nametnula 

koncept koji javno švercuje kao 

liberalizam u ekonomiji. Ako to 

znači da totalnu vlast ima onaj 

ko ima finansijsku moć i radi šta 

hoće, onda je jasno što Evropa želi 

da bude jedna banka, koja samo 

jednim pritiskom na dugme na 

nekoj velikoj svetskoj berzi za dve 

sekunde prenese trista miliona evra, 

bez poreza u Bangkok i tamo otvori 

firmu u kojoj će raditi maloletna 

deca, bez plate, a za to vreme njihov 

gazda će otpustiti 10.000 radnika 

u Evopi, jer mu se ne isplati da ih 

plaća. Tako nestaju socijalne države. 

Ali ovog puta koncept im se 

rasklimatao. Valjda nisu računali na 

„bregzit“ i „trampotres“. 

Ovako loše stanje na globalnoj 

sceni ne može da preskoči ni jednu 

delatnost, pa ni sektor privatnog 

obezbeđenja?! Ove godine 

bezbednjaci očekuju da država 

konačno reši pitanje licenciranja. 

Sačekaćemo i to da vidimo. 

Obećanja stoje, ali ne zaboravite – 

nova vlada, novi potezi. Živi bili pa 

videli šta će nas snaći u srećnoj novoj 

2017. godini. 

Gl. urednica 

Dragica Šipka 

4 

MAGAZIN ZA BEZBEDNOST

SADRŽAJ 

UVODNIK 4 

Sačekaćemo, navikli smo....... 4 

TEMA BROJA 

Red politike, 

red obezbeđenja 

SECURITY NOVOSTI 8 

MENADŽMENT 15 

Poslovni rizici 15–16 

Zamajavaju ih obećanjima 17–19 

Dvostruku aršini 20–21 

INTERVJU 22 

Dugoročno poslovanje je naš cilj 22–24 

TEMA BROJA 26 

Red politike, red obezbeđenja 26–29 

POŽARNA ZAŠTITA 30 

S vatrom nema šale 30–31 

SECURITY PRAKSA 32 

Moć integracije 32 

TEHNIKA 32 

Za stabilnu detekciju 35 

Beograd na dlanu 36–37 

Triput meri jednom seci! 38–41 

4 MP HDCVI kamera za pouzdan nadzor 42–43 

Kamere otporne na eksploziju 46 

Objektivi u video-kamerama 47 

AKTUELNO 48 

DA LI SE ZNA 54–55 

26–29 

Intervju 

Dugoročno poslovanje 

je naš cilj 

22–24 

Tehnika: 

Hikvision Pano Vu kamera 

Beograd na dlanu 

36–37 

Professional Security Systems 

izdavač: IN TEAM d.o.o.Beograd • adresa redakcije: Gradski park 2, 

Beograd • tel: 011/316 41 44 • e-mail: pss@pss-magazine.com 


tekući račun: 355-1067900-47 PIB 103673280 

glavni i odgovorni urednik: Dragica Šipka • direktor: Branislav Šipka 

• e-mail: komentari@pss-magazine.com, marketing@pss-magazine.com 

saradnici redakcije: Branislav Stojanović, Mladen Raonić, Dejan Nikolić, 

Grupa autora BCPB, Milan Stojanović, Džon Konel, Aleksandar Kos, 

Stefan Vukajlović, Ivan Nikolić, Ada Han, Sajmon Lamber 

prevodioci: Nataša Šipka, Dilaver Čaušević 

marketing: Dragica Šipka • web: Željko Šipka 

• tehnički urednik: Mirjana Stepanović 

lektura i korektura: Nataša Šipka • Štampa: AMD sistem, Beograd 

CIP broj: 351.74/.76 katalogizacija u publikaciji Narodne 

biblioteke Srbije 

COBISS.SR-ID112914956

6 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST

MAGAZIN ZA BEZBEDNOST 

7

Imenovana 

pomoćnica 

ministra policije 

Vlada Srbije imenovala je Katarinu 

Tomašević na funkciju pomoćnice 

ministra unutrašnjih poslova – 

načelnice Sektora za ljudske resurse, 

na period od pet godina, objavljeno je 

u Službenom glasniku. Tomašević je do 

sada bila na funkciji vršioca dužnosti 

pomoćnice ministra u tom sektoru. 

Vlada je, na period od tri meseca, 

ponovo imenovala Slobodana 

Nedeljkovića za vršioca dužnosti 

pomoćnika ministra – načelnika 

Sektora za analitiku, telekomunikacione 

i informacione tehnologije. 

Takođe na tri meseca produžen je 

mandat vršiocu dužnosti pomoćnika 

ministra – načelniku Sektora unutrašnje 

kontrole Milošu Oparnici. 

Vlada je odluke o Nedeljkoviću 

i Oparnici donela na sednici 24. januara, 

a tromesečni status im teče od 

18. decembra prošle godine. 

Kakve rizike veb‐kamere 

donose u SrbijU? 

Zaštitite kamere na mobilnim 

telefonima, računarima, laptopovima, 

da vas hakeri ne bi špijunirali, 

upozorenje je koje smo već čuli od FBI-ja, 

a onda i od Evropola. Proveravali smo 

koliko je ta pojava u Srbiji česta, imamo 

li razloga za strah i koje su mere opreza 

Iza kamere mobilnog telefona, 

računara, laptopa, može se kriti oko 

hakera. Moguće je da nas u stopu 

prati 24 sata – zaviri nam u kuću, firmu, 

upravlja mejlom, nalozima na društvenim 

mrežama. Može i da preuzima podatke, 

fotografije, snimke. Sve to kada nam je 

uključen internet, objašnjavaju stručnjaci. 

Na opasnosti koje vrebaju kada su kamere 

na uređajima uključene i otkrivene 

upozorio je i Evropol. 

Dejan Levaja, konsultant za bezbednost 

informacionih sistema, kaže da ukoliko 

nosite mobilini telefon u ruci, a zaražen 

je, on može da snimi vaše kretanje. 

Kamera u kući može da snimi sve 

ono što ta kamera u tom trenutku 

može da vidi. Pomislite samo na bebi 

alarme i monitore koji u sebi imaju 

kamere. Jeftine veb-kamere mogu 

skupo da nas koštaju, jer špijunima 

olakšavaju posao – upozorava Levaja. 

Danas možete da kupite kameru za 

700 dinara ili za 10 dolara, što je pre 

nekoliko godina bilo nemoguće, ali 

te kamere ne sadrže ni jedan jedini 

bezbednosni mehanizam i vrlo često 

su toliko loše urađene da ih dobijete sa 

već ugrađenim virusima, dešavalo se 

čak i policijama nekih zemalja, ne našoj, 

hvala bogu – objasnio je Levaja. 

Neko žrtvu posmatra iz zabave, 

a stvar se komplikuje kada haker 

počne da ucenjuje prikupljenim 

podacima. U MUP-u tvrde da u Srbiji 

nisu registrovani slučajevi hakovanja 

veb-kamera, ali, kažu, ima zloupotreba 

u komunikaciji preko njih. 

Ucena i iznuda novca putem 

snimljenog materijala koji je nastao 

prilikom izvođenja određene polne 

radnje pred veb‐kamerom kada su 

žrtve ubeđene da komuniciraju sa 

osobom sa kojom su stupile u emotivni 

odnos, a zatim se to njihove poverenje 

zloupotrebi od strane izvršioca, oni to 

snime i to koriste za ucenu – naglasio 

je dr Vladimir Urošević iz Odeljenja 

za borbu protiv visokotehnološkog 

kriminala MUP-a. 

Nema apsolutne zaštite od hakovanja, 

ali ima korisnih saveta, kažu stručnjaci. 

Neki od njih su, kako navodi Urošević, 

da uvek vodimo računa o tome šta 

radimo na računaru, kakve aplikacije 

i na kojim mestima te aplikacije 

preuzimamo, da li ažuriramo sistem ili 

ne, da li vodimo računa o tome da su 

instalirani antivirusi. 

Savet stručnjaka je i da se koriste 

različite šifre za svaki nalog i da se 

menjaju na nekoliko meseci. Može 

da pomogne gašenje interneta, a 

rešenje koje koriste i svetski poznate 

ličnosti jeste prelepljivanje kamere 

neprozirnom trakom. Za neke kamere 

prave se i jastučnice.

NOVOSTI 

Novi pravilnik 

o bezbednosti 

na radu 

Poslodavci u Srbiji imaju rok od dve 

godine da osposobe zaposlene za 

pružanje prve pomoći, a odmah 

moraju da nabave ormarić za prvu 

pomoći. Ovo su samo neke od odredbi 

Pravilnika o načinu pružanja prve pomoći 

na radnom mestu, koji je nedavno 

stupio na snagu. 

Novi pravilnik precizira da su firme 

dužne da obezbede pružanje prve 

pomoći, osposobe odgovarajući broj 

zaposlenih za pružanje prve pomoći 

i obezbede sredstva i opremu za 

pružanje prve pomoći, uzimajući u obzir 

procenjene rizike, tehnološki proces, 

organizaciju, prirodu i obim procesa 

rada, broj zaposlenih koji učestvuju 

u procesu rada, broj radnih smena, broj 

lokacijski odvojenih jedinica, učestalost 

povreda na radu i udaljenost do najbliže 

medicinske ustanove. 

Prva pomoć mora biti dostupna svakom 

zaposlenom tokom radnog vremena, 

u svim smenama i na svim lokacijama. 

Pozivanje medicinske pomoći ni na koji 

način ne sme da utiče na odlaganje 

pružanja prve pomoći. 

Za pružanje prve pomoći moraju 

biti osposobljeni rukovodioci, kao 

i najmanje dva procenta od ukupnog 

broja zaposlenih u jednoj radnoj 

smeni ili lokacijski odvojenoj jedinici. 

Poslodavac je dužan da obezbedi da za 

svaku radnu smenu i lokacijski odvojenu 

jedinicu, kao i na radnom mestu sa 

povećanim rizikom, bude prisutan 

najmanje jedan zaposleni koji ima 

završeno osnovno osposobljavanje za 

pružanje prve pomoći. 

Zaposleni u firmi moraju biti upoznati 

ko je određen i osposobljen za pružanje 

prve pomoći. Sredstva i oprema za 

pružanje prve pomoći su kompresa 

od gaze, sterilne gaze, kaliko zavoji, 

lepljivi flaster na koturu, lepljivi flaster 

sa jastučićem, trougao marama, igla 

sigurnica, makaze sa zaobljenim vrhom, 

rukavice za jednokratnu upotrebu, 

pamučna vata, nejodno antiseptičko 

sredstvo za kožu i specifikacija sadržaja. 

Propisano je da se kompletna oprema, 

u predviđenoj količini, nalazi u zidnom 

ormariću ili prenosivoj torbi (za rad na 

otvorenom). Jedan ormarić ili prenosiva 

torba za pružanje prve pomoći dovoljni 

su za 20 zaposlenih. 

Pored sredstava i opreme u zidnom 

ormariću ili prenosivoj torbi mora se 

nalaziti i Uputstvo i postupci za pružanje 

prve pomoći, a isti moraju biti istaknuti 

u prostorijama firme na vidnom i 

lako uočljivom mestu. Na spoljašnjoj 

strani ormarića mora da se nalazi 

znak crvenog krsta i označene adrese 

i brojevi telefona najbliže službe hitne 

pomoći i zdravstvene ustanove koja 

pruža specifične usluge za pojedine 

povrede (npr. Centar za trovanja, Centar 

za opekotine itd.), najbliže policijske 

stanice i vatrogasne službe. 

Osim toga, na ormariću moraju biti 

zapisana imena zaposlenih određenih 

i osposobljenih za pružanje prve pomoći. 

Osposobljavanje zaposlenih za 

pružanje prve pomoći 

Zaposleni koji budu odabrani za 

pružanje prve pomoći moraće da prođu 

teorijski i praktičnu program u skladu sa 

procenjenim rizicima na radnom mestu. 

Program će obuhvatati osnovno 

osposobljavanje iz prve pomoći za sva 

radna mesta u radnoj okolini (6 školskih 

časova) i napredno osposobljavanje 

iz prve pomoći za radna mesta sa 

povećanim rizikom (12 školskih časova). 

Osposobljavanje zaposlenih iz prve 

pomoći vršiće se svakih pet godina. 

Zaposleni koji su završili obuku iz prve 

pomoći i lica koja su položila ispit 

iz prve pomoći u skladu sa drugim 

propisima oslobođeni su obaveze 

osnovnog osposobljavanja do isteka 

roka od pet godina. 


9

Privatno obezbeđenje samo uz licencu 

Puna primena Zakona o privatnom 

obezbeđenju počela je 1. januara 

2017. i svi koji se bave poslovima 

fizičko-tehničkog obezbeđenja moraju 

da imaju licencu za obavljanje ove 

delatnosti, saopšteno je iz Privredne 

komore Srbije (PKS). 

Tokom 2016. godine izdato je 

7.360 licenci, dok je 15.230 kandidata 

položilo stručni ispit. Polaganje stručnog 

ispita za dobijanje licence prijavilo je 

ukupno 19.694 lica. 

Kandidati koji nisu prošli testove 

ponovo će polagati ispit – rekao je 

Đorđe Vučinić, zamenik sekretara 

Udruženja za privatno obezbeđenje i 

ostale uslužne delatnosti. 

Samo u decembru prijavljeno je 

7.130 kandidata, što znači da je veliki 

broj polaznika čekao poslednji trenutak 

za polaganje stručnog ispita. Do kraja 

2016. izdato je 7.360 licenci, ostali su u 

postupku – rekao je Vučinić. 

Licence se, kako je objasnio, vrlo 

efikasno izdaju nakon izvršenih 

provera, ali je neophodno da svi 

koji su položili stručni ispit podnesu 

zahtev za dobijanje licence. Licencu 

za pravna lica dobila su ukupno 

92 preduzeća, od kojih 62 za poslove 

fizičkog obezbeđenja. 

Ministarstvo unutrašnjih poslova 

započeće postupak nadzora i kontrole, 

a firme i pojedinci koji su započeli 

postupak licenciranja imaju obavezu 

da je sprovedu do kraja, u što kraćem 

roku – naglasio je Vučinić i dodao da 

PKS pomaže svojim članicama da se 

uspešno pripreme za taj proces, kako 

bi mogle efikasno da obavljaju svoju 

delatnost. 

Vučinić podseća da je postupak 

licenciranja predviđen zakonom i da su 

jasno definisani uslovi, kako za pravna, 

tako i za fizička lica. 

Vrlo je značajno što Zakon utvrđuje 

različite vrste usluge tako da se svako 

može licencirati za delatnost kojom se 

bavi ili će se baviti. Tome je prilagođen 

i program obuke za radnike i polaganje 

stručnog ispita za licencu. 

Proces licenciranja se nastavlja i ove 

godine, sve odredbe Zakona su na snazi, 

a posedovanje licence je obaveza, kako 

za davaoce, tako i za naručioce usluga. 

Prednost je, po rečima Vučinića, to 

što će na tržištu ostati licencirane 

kompanije, obučene i opremljene za 

kvalitetno obavljanje poslova privatnog 

obezbeđenja, dok će korisnici usluga 

i privatni i javni sektor, imati garanciju 

i veći stepen poverenja, jer iza licenci 

stoji MUP Srbije. 

Značajna je uloga i Stručnog saveta za 

unapređenje rada sektora privatnog 

obezbeđenja koji je, u skladu sa 

zakonom, formirao ministar unutrašnjih 

poslova, u čijem su sastavu pripadnici 

MUP-a i predstavnici Udruženja za 

privatno obezbeđenje i ostale usluge 

PKS, navedeno je u saopštenju. 

Procenjuje se da je u sektoru 

privatnog obezbeđenja zaposleno 

između 25.000 i 30.000 ljudi. Očekuje 

se da u narednom periodu javni sektor 

završi proces licenciranja ili raspiše 

javne nabavke za ovim uslugama. Kako 

bi na tržištu bilo što više licenciranih 

radnika, u proces treba da se uključe 

nezaposleni koji ispunjav aju uslove za 

ovaj posao. Veliku podršku pružiće im 

PKS i Nacionalna služba za zapošljavanje 

– rekao je Vučinić. 



11

Izvoz oružja iz Srbije 

premašio 800 miliona 

dolara 

Ukupna vrednost dozvola izdatih 

domaćim preduzećima u Srbiji za 

izvoz oružja u 2016. godini veća je 

od 800 miliona dolara, pokazali su podaci 

nadležnog sektora Ministarstva trgovine, 

turizma i telekomunikacija. 

Među deset najvećih izvoznika i po 

realizovanim ugovorima 2015. i po 

ugovorenoj vrednosti 2016. godine 

nalaze se državna preduzeća poput 

Jugoimporta-SDPR, Prvog partizana, 

Zastava oružja, Prve petoletke, ali 

i privatna preduzeća Partizan TECH 

d.o.o, Tehnoremont d.o.o, Uni Global 

d.o.o, Krupnik d.o.o, Eling A.D. i DLS 

Specijalni sistemi d.o.o. 

Činjenica je da u poslednjih nekoliko 

godina na svetskom nivou raste 

potražnja za vojnom opremom, što 

je uticalo i na porast izvoza naših 

proizvođača, ali i trgovaca koji plasiraju 

robu, kako iz srpskih, tako i iz stranih 

fabrika. Dozvole izdate za 2016. godinu 

prelaze vrednost od 800 miliona 

dolara – rekao je državni sekretar tog 

ministarstva Stevan Nikčević. 

On je dodao da porast beleže i susedne 

zemlje, a da su „krajnji korisnici zemlje 

Bliskog istoka, Afrike i Azije“. 

Nemamo nijedan evidentiran slučaj 

da je oružje završilo u zemljama koje 

su pod embargom. Srbija je jedan od 

lidera po transparentnosti, kada je reč 

o prodaji oružja, a naši eksperti su jedini 

van Evropske unije koji su pozvani 

da obučavaju druge zemlje u tim 

procesima – objasnio je Nikčević. 

praksom i onim što predviđa Uredba Evopske unije u toj 

oblasti, pojasnio je Šabić na obeležavanju Dana zaštite 

podataka o ličnosti. 

Poverenik je kao zabrinjavajuće ocenio stanje u oblasti zaštite 

podataka o ličnosti u Srbiji, navodeći kao jedan od posebno 

loših primera zastarelost postupka koji je pokrenuo u vezi sa 

kompromitovanjem podataka više od pet miliona ljudi koji su 

imali ili nisu imali pravo na besplatne akcije. 

Nije dobro što je taj postupak zastareo, konstatovao je Šabić, 

posebno što zbog toga niko nije odgovarao. 

Podsetivši da je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti donet 

2008. godine, Šabić je rekao da je taj akt, iako dobra poruka, 

bio nekonzistentan, nedorečen i kontradiktoran. 

Uskoro novi predlog 

zakona o zaštiti podataka 

o ličnosti 

Rodoljub Šabić je najavio da će najkasnije za mesec dana, 

Vladi Srbije ponuditi nov model zakona o zaštiti podataka 

o ličnosti. Taj model će biti usklađen sa evropskom 

Trebalo je očekivati da ćemo ga promeniti i upozoravali 

smo da je to potrebno i važno. Ali novi zakon nemamo ni 

danas, a strategija iz 2010. godine je mrtvo slovo na papiru – 

primetio je Šabić. 

Kako kaže, potreban je veliki zaokret u odnosu glavnih 

državnih organa prema zaštiti ljudskih prava, smatrajući da se 

rezultat može ostvariti u vrlo kratkom roku. 

Šabić je naveo da je institucija Poverenika u prethodnom 

periodu napravila dobre rezultate, „ne male, ali ne i dovoljne“, 

dodajući da su ljudi koji je čine ravnopravni s kolegama iz 

Evropske unije u svakom pogledu. 


NOVOSTI 

Belorusija, još od sovjetskih vremena, ima izuzetno 

razvijenu optoelektroniku i elektroniku. Ne samo da su 

sačuvali te tehnoligije već ih i dalje razvijaju. Njihovi kamioni 

i građevinske mašine bi mogli biti zanimljivi za Vojsku Srbije. 

Moguća je saradnja sa FAP-om – rekao je Đorđević. 

Ministar smatra da postoje velike mogućnosti za saradnju, 

kada je reč o remontu i modernizaciji raznih sistema 

naoružanja ruskog porekla. 

S druge strane, oni su zainteresovani za raketna goriva i još 

neke proizvode naše namenske industrije. Takođe, postoji 

inicijativa za osnivanje zajedničkih srpsko-beloruskih firmi 

iz oblasti odbrambene industrije, radi zajedničkog nastupa 

na trećim tržištima, i to onim prestižnim, kao što su Rusija i 

države Evropske unije – objasnio je Đorđević. 

Zajednička firma u oblasti 

odbrambene industrije 

Belorusija će Srbiji pokloniti raketne sisteme 

protivvazduhoplovne odbrane (PVO) tipa “buk” i avione “mig 

29”, s tim što će Srbija platiti njihov remont i modernizaciju, 

rekao je ministar odbrane Zoran Đorđević po povratku iz Minska. 

Zoran Đorđević naglašava da je do tog, za Srbiju veoma 

važnog aranžmana, došlo zahvaljujući dogovoru premijera 

Aleksandra Vučića i predsednika Belorusije Aleksandra 

Lukašenka, tokom posete delegacije Vlade Srbije Minsku. 

Reč je o dva diviziona sistema „buk“ i osam „migova 29“, koji 

bi trebalo da Srbiji budu isporučeni tokom naredne godine. 

Time će, uz rusku donaciju „migova 29“ po sličnom principu, 

domaći sistem PVO, čija su okosnica upravo raketni sistemi i 

lovačka avijacija, biti značajno unapređen i modernizovan. 

On ističe da će detalji vojne saradnje Srbije i Belorusije biti 

razmatrani od maja 2017, za kada je predviđeno osnivanje 

zajedničkog tela za saradnju u oblasti odbrane. Takva tela već 

postoje, kada je u pitanju saradnja sa drugim državama. 

Sa Belorusijom ćemo razgovarati i o nabavci čuvenih 

sistema S-300. Reč je o verzijama S-300 V i S-300 PG, kojima 

oni raspolažu. Oni jesu i biće tema naših razgovora, ali, da li 

će biti deo naoružanja vojske Srbije, zavisi od daljih detaljnih 

analiza i dogovora – dodao je Đorđević. 

Kada je reč o ruskoj donaciji vojne tehnike, Đorđević očekuje 

da će šest „migova 29“ uskoro biti na aerodromu u Batajnici. 

Svi ugovori su potpisani, očekujem da će avioni 

u Vazduhoplovnom remontnom zavodu Moma Stanojlović 

biti u martu, najkasnije u aprilu – procenio je ministar. 

Govoreći o isporuci tenkova i izviđačkih oklopnih vozila, 

ministar je kazao da će oni biti isporučeni kada odluči 

ruska strana. 

Štedljivi GPS sistem 

Kompanija AIK Bačka Topola sklopila je ugovor za ugradnju 

Almaks GPS uređaja na 20 teretnih vozila. Na vozilima su 

ugrađene i sonde za merenje goriva kao i RFID, uređaji za 

identifikaciju vozača. 

Nakon mesec dana od ugradnje urađena je analiza. Uporedili 

su se parametri potrošnje goriva u odnosu na prethodni mesec 

i ustanovilo se da je napravljena ušteda od 10.000 evra, saopštili 

su iz kompanije Almaks Security Systems. Ovim sistemom 

svaka zloupotreba se očitava tabelarno, grafički, tačnom 

pozicijom na mapi i tačnom litražom. Sistem funkcioniše tako 

što se za svako vozilo nađe fabrička procena potrošnje na 

100 km, a ukoliko se brojke ne slažu, sistem će pomoći. 

Jedna od velikih prednosti paketa usluga Almaks GPS 

satelitskog praćenja vozila, jeste jasan uvid u radne sate 

vozača, jer u svakom trenutku možete da proverite gde 

se nalazi vozilo. 

Satelitsko praćenje vozila je novina na ovim prostorima koja 

lopovima zadaje zasad nerešive probleme. U paketu koji nudi 

firma Almaks GPS dobijate i opciju satelitskog praćenja vozila 

pomoću kojeg u svakom trenutku možete utvrditi tačnu 

lokaciju vašeg vozila. Takođe, možete na vreme videti ukoliko 

se neko od vaših vozila udalji od plana puta, te na vreme 

reagovati i uz pomoć tehničke podrške trenutno daljinski 

zaustaviti vozilo. Satelitsko praćenje, povezano sa mogućnošću 

daljinskog zaustavljanja, jedno je od najefikasnijih rešenja protiv 

otmice ili krađe vozila, dodaje se u saopštenju. 


13

Ministarstvo unutrašnjih poslova 

raspisalo je interni konkurs za 

načelnike deset područnih 

policijskih uprava, navodi se u saopštenju 

ovog Ministarstva. Nove šefove dobiće 

policijske uprave u Čačku, Boru, Vranju, 

Zaječaru, Kragujevcu, Leskovcu, Novom 

Pazaru, Pirotu, Užicu i Subotici. 

Nejasno je, međutim, što konkursom nije 

obuhvaćena i PU Novi Sad. Podsetimo, 

Konkurs za 

načelnike 

10 policijskih 

uprava 

nedavno je na mesto načelnika ove 

policijske uprave postavljen Milorad 

Šušnić, koji je došao sa čelne pozicije 

subotičke policije. On je, kako nam je 

rečeno, u policiji trenutno na poziciji 

vršioca dužnosti. Očekuje se da u 

narednom periodu bude raspisan interni 

konkurs i za ovu poziciju. 

Šušnića je istog dana na mestu 

načelnika subotičke policije u formi 

vršioca dužnosti nasledio Nenad 

Sekulić, koji je prethodno bio na mestu 

zamenika načelnika regionalnog centra 

granične policije prema Mađarskoj. 

Interni konkurs za popunu radnog 

mesta trebalo bi da se nađe na 

oglasnoj tabli organizacionih jedinica. 

Nakon selekcije na osnovu rezultata na 

konkursu, odgovarajućeg kandidata na 

predlog direktora policije, imenovaće 

za svaku policijsku upravu ministar 

unutrašnjih poslova. 

Kandidati za ovo radno mesto, prema 

Zakonu o policiji, moraju da budu 

državljani Srbije i imaju najmanje pet 

godina stalnog prebivališta u našoj 

državi, da nemaju bezbednosne 

smetnje za rad u policiji. Osim 

toga, moraće da ispune kriterijume 

zdravstvene, psihološke i fizičke 

sposobnosti i da imaju odgovarajuće 

kompetencije za ovu poziciju. 

iz Turske i isporuke teku uobičajenim 

poslovnim tokom. Već nekoliko godina 

radimo po tim patentima, a sada smo 

rešili da ih i pravno zaštitimo – kaže 

Kosta Majkić. 

On navodi, na primer, da su 

opštepoznata konstrukcijska rešenja 

za obezbeđenje od krađe poklopaca 

kanalizacionih, vodovodnih i ostalih 

otvora podzemnih instalacija, ali 

je izrada uglavnom komplikovana 

a zaštita nesavršena. 

Za zaštitu šahtova i slivnika 

od lopova i terorista 

Preduzeće Majkić iz Inđije prijavilo 

je Zavodu za intelektualnu svojinu 

Republike Srbije dva nova industrijska 

patenta svojih inženjera i majstora. Jedan 

je mehanizam za sprečavanje krađe 

poklopaca za šahtove, drugi sklop za 

sprečavanje krađe rešetke slivnika. 

Borba protiv uličnih armija koji, pod 

okriljem pomrčine, skidaju teške 

gusane zatvarače i jutrom ih prodaju 

kao sirovinu, danas više nije samo 

usputan posao. Jer Kosta Majkić, 

direktor preduzeća u Sremu, kaže 

da su još pre nekoliko godina počeli 

proizvodnju ovih mehanizama i, 

osluškujući vesti iz belog sveta, već 

sklopili dva ugovora o isporukama sa 

kupcima na granici Evrope i Azije. 

Svet je pritisnut nasiljem 

i terorizmom, i odjednom je postalo 

važno da se potpuno zatvore 

i obezbede šahtovi i slivnici po ulicama 

velegrada, da neko ne bi jednostavno 

spustio eksploziv u taj otvor. Zato smo, 

na osnovu naših novih tehnoloških 

rešenja, ugovorili posao s kupcima 

Mehanizam za sprečavanja krađe sa 

šahta čiji poklopac (šaht sa ramom), 

nov kod proizvođača u Srbiji, košta 

od 5.205 do 15.406 dinara, zavisno 

od veličine. 

Suština pronalaska je u tome da je 

napravljen mehanizam koji može da se 

ugrađuje na sve vrste poklopaca, pre 

svega postojeće, starije izrade, koji su 

inače i najbrojniji. Livnice i proizvođači, 

prvenstveno u Srbiji ne isporučuju 

samo poklopac već komplet sa ramom 

što dodatno uvećava štetu kad dođe 

do krađe. Na to se nadovežu i troškovi 

građevinskih radova, asfaltiranja, 

betoniranja... Naše rešenje zaobilazi sve 

rečene gubitke, a dodatno štiti imovinu 

i skupu opremu, bakarne i optičke 

kablove velikih kompanija kakva je 

Telekom – kaže Majkić. 


MENADŽMENT 

Korporativno upravljanje 

POSLOVNI RIZICI 

Povećan nivo društvenog rizika sve više utiče na poslovanje mnogih kompanija. Zbog toga, ali i zbog sve 

složenijih aktivnosti, neophodno je promeniti i način upravljanja kompanijom 

Iako su se mnoge stvari do danas 

promenile, akumuliranje kapitala 

ostalo je primarni cilj poslovanja 

mnogih kompanija. Ova igra 

vremenom dobija nova pravila, jer 

u njoj učestvuju, pored vlasnika 

i zaposlenih, i drugi zainteresovani za 

poslovanje određenog preduzeća. 

Danas se upravljanje zasniva na 

modernoj korporacijskoj organizaciji, 

a vlasnička struktura je odvojena 

od menadžmenta koji upravlja 

celokupnim poslovanjem. 

Korporativno upravljanje okuplja 

sve zainteresovane oko zajedničkog, 

ekonomskog interesa. Isto tako, sve 

funkcije preduzeća su podjednako 

značajne za donošenje konačnih 

odluka. U ovakvom upravljanju 

posebno mesto zauzima bezbednost 

poslovnih funkcija. U svom 

užem značenju uglavnom nije 

pravilno shvaćena, pa se često 

poistovećuje kao puko instaliranje 

potrebne opreme za video-nadzor 

i fizičko obezbeđenja u okviru 

poslovnih objekata. 

Međutim, u savremenom svetu, 

koji je neprekidno izložen brojnim 

rizicima, bezbednost je danas zauzela 

mnogo važnije mesto nego što je 

to bilo do sada. Mnogi smatraju 

da je to tek početak pravilnih 

postavki, što znači da se uveliko 

razvija svojevrsna bezbednosna 

politika, čiji glavni nosilac je 

menadžment u kompanijama. 

Ne vladam – upravljam! 

Odvajanje vlasničke strukture od 

funkcije upravljanja preduzećem 

ima za osnovni cilj uvećanje profita. 

Često vlasnici nemaju ni znanja, 

ni sluha, ali ni vremena da vode 

računa o kompleksnom interesnom 

okruženju u preduzeću, ili izvan njega. 

Ipak, nadzor ostaje u njihovim rukama. 

Kontrolu i nadgledanje mogu vršiti 

preko nadzornog odbora, odvojenog 

od uprave (što je karakteristika 

kontinentalnih sistema) ili preko 

odbora direktora, od kojih neki imaju 

izvršna ovlašćenja, a drugi nisu 

uključeni u operativni rad kompanije. 

Šta je šta? 

Iz svega pomenutog jasno je da se 

i sigurnosna paradigma vremenom 

menjala. To je posebno karakteristično 

za postkomunističke zemlje gde se 

prešlo sa društvenog na privatno 

vlasništvo, čime se bezbednost širila 

od nacionalne i bezbednosti države 


15

na bezbednost grupa i pojedinaca. 

Na to utiču i sve dinamičniji privredni 

procesi, koji sa sobom nose i povećan 

rizik. Izdvojio bih tri osnovna 

bezbednosna aspekta: 

Industrijska bezbednost se odnosi, 

pre svega, na preduzeća koja imaju 

poseban značaj za celokupnu 

zajednicu, kao što su ona iz oblasti 

građevinarstva, prehrambene 

industrije, elektroindustrije, kao 

i naftna i metaloprerađivačka 

industrija. Ovde se bezbednost svodi 

na fizičku i tehničku zaštitu, zaštitu 

od elementarnih nepogoda, požara, 

zaštite zdravlja na radu, zaštite okoline 

i civilnu zaštitu. 

Privredna bezbednost ima šire 

značenje od industrijske, zato 

što obuhvata i preduzeća koja 

obavljaju raznovrsne usluge, kao 

što su trgovina, turizam, bankarstvo, 

osiguranje i slično. 

Poslovna bezbednost se odnosi na 

sigurnost u poslovanju, utemeljena 

je na korporacijskim standardima 

i poslovnoj etici. Njen cilj je da spreči 

krizne događaje i lokalizuje posledice. 

Sve pomenuto čini korporativni 

identitet, ali što je još bitnije, treba 

da unapredi poslovanje. U stvari, 

poslovna bezbednost mora biti 

ravnopravna sa drugim važnim 

poslovnim funkcijama i jedna od 

najbitnijih elemenata upravljanja. 

Korporativna poslovna 

bezbednost 

Kod korporativnog upravljanja, 

poslovna bezbednost, pored 

strateškog značaja, dobija 

i korporativne elemente i čini značajan 

deo korporativne bezbednosti. 

Ona je sastavni deo korporativne 

politike, važan element upravljanja 

i prisutna je u svim sferama 

i aktivnostima korporacije. 

Novina je to što organizacije 

potpuno preuzimaju odgovornost 

za bezbednost, uzimajući u obzir 

specifične potrebe i i nterese, ali 

i svoju društvenu odgovornost. 

O bezbednosti se danas vodi 

računa na svim nivoima – radnim, 

organizacionim, kao i u procesu 

donošenja odluka. 

Nekad i sad 

Dok mnoga mala i srednja 

preduzeća i dalje na pridaju značaj 

bezbednosti radnika i objekata, kod 

multinacionalnih kompanija funkcija 

bezbednosti je od primarnog značaja 

i deo je svih poslovnih aktivnosti. 

To je dovelo do toga da se ovim 

pitanjima, osim bezbednosnih 

službi, prevashodno bavi upravljačka 

struktura. Osnovna pitanja o kojima se 

vodi računa su: 

zaštita informacionog sistema, 

poslovnih funkcija i principa 

poslovanja 

zaštita zdravlja i bezbednosti na 

radu 

fizička i tehnička zaštita 

i bezbednost same kompanije 

krizna stanja i neželjeni događaji 

Iako je bezbednost veoma važan 

sastavni deo poslovanja, ona nikako 

ne sme usporiti ili zagušiti poslovni 

život kompanije. 

Branislav Stojanović 


MENADŽMENT 

Sindikalno udruživanje 

ZAMAJAVAJU IH 

OBEĆANJIMA 

Da li će se narednih godina nešto promeniti u delatnosti privatnog obezbeđenja? Koliko je stanje loše i kako ga 

popraviti? Jedno je sigurno – inicijativu treba da pokrenu radnici i sindikalne organizacije. Međutim, neizvesno je 

hoće li radnici u tom slučaju postati glineni golubovi poslodavaca i čiji su sindikati?! 

Godine prolaze, vlasti se menjaju, 

a privatno obezbeđenje je i dalje 

u potrazi za svojim identitetom, 

položajem i ulogom. Zakon koji treba 

da reguliše ovu veoma važnu oblast 

je donet 2013. godine, ali još uvek 

nisu doneta sva podzakonska akta. 

Nažalost, sve već dobija ironičan 

prizvuk. U privatnim firmama za 

fizičko-tehničko obezbeđenje radi 

armija ljudi, koji žive svoje skromne 

živote, računajući broj smena i radnih 

sati za protekli mesec, u nadi da će 

dobiti platu dovoljnu da prežive 

sledeći mesec. A rupa u Zakonu 

zjapi kao provalija. 

Najvećem broju zaposlenih 

u kompanijama, koji se bave 

poslovima obezbeđenje, taj posao 

nije primarno zanimanje i smatraju 

ga prelaznim rešenjem dok „ne iskoči“ 

nešto bolje. Nažalost, okolnosti 

u državi su takve da ne može mnogo 

da se bira. Mnogi koji uđu u ovaj 

sektor, nemaju alternativna rešenja. 

Oni, nemajući izbora, prihvataju 

realnost i postaju radnici obezbeđenja. 

Počinju da se usmeravaju na delatnost 

zaštite koja stalno iziskuje nova znanja 

i veštine, za koje oni u većini slučajeva 

nisu spremni. 

Nije retka situacija, da se u poslovima 

fizičkog obezbeđenja na istoj 

radnoj poziciji nađu: apsolvent 

poljoprivrednog fakulteta (odgovara 

mu noćna smena zbog učenja), 

mašinbravar (ne može da nađe posao 

u struci), turistički tehničar (obavlja 

posao obezbeđenja kao dodatni) i vojni 

penzioner (mora da izdržava sina koji je 

izgubio posao i ima malo dete). 

Neki to vole vruće 

Sve ovo nije ništa neobično, mora se 

od nečega početi. Znamo da Srbija, 

kao uostalom i mnoge zemlje u 

okruženju, nema profilisan kadar koji 

može da zadovolji potrebe prilično 

velikog tržišta. Privatno obezbeđenje 

je u celom svetu, takođe, imalo svoje 

trapave početke, ali već odavno je ta 

oblast društvene delatnosti teorijski 

utemeljena i praktično priznata, 

sa jasnim pravilima ustanovljenim 

u zakonskoj regulativi. 

Postavljaju se pitanja: zašto se u Srbiji 

ovoliko dugo toleriše haotična 

situacija i ko će postaviti stvari na 

svoje mesto? Konkretnog i jasnog 

odgovora još uvek nema, a Zakon 

postoji. Manjkav, doduše, ali ima ga 

na papiru. Svi „eksperti“ iz oblasti javne 

i privatne bezbednosti, sete se ovog 

gorućeg problema samo kad se desi 

neki ozbiljniji incident. Tada ni oni sami 

ČIST RAČUN, DUGA LJUBAV 

ne znaju da objasne ko je nadležan 

za njegovo rešavanje i odgovoran za 

nastale posledice. 

Onda nastaje već ustaljeno 

dobacivanje „vrućim krompirom“ na 

relaciji policija–kompanija–radnik 

obezbeđenja, u kome krompir 

iz vatre vadi ovaj treći, najniži na 

hijerarhijskoj lestvici, jer se čak i njegov 

„šefić“ izvuče jeftinim objašnjenjem 

da je on izdao jasna uputstva, kojih 

se krajnji izvršilac nije dosledno 

pridržavao. A stručnjaci se danima 

pojavljuju na televiziji promovišući 

sopstvenu ličnost, i prikupljajući 

političke bodove, umesto da se bave 

suštinom problema. 

Kola se uvek slome na radnicima 

obezbeđenja svih nivoa koji su, bez 

uvrede, svedeni na brojke i slova (tj. na 

ime i broj radnih sati) i menadžerima 

bezbednosti koji poslovnu strategiju 

razvijaju bez ikakvih realnih 

Drugi uslov za formiranje sindikata je razvijena svest o krajnje nezavidnom 

položaju radnika obezbeđenja, kao i istinska volja i trajnije opredeljenje da 

svojim delovanjem poprave trenutni status. Budući sindikalci će nesumnjivo 

biti na udaru i pritisku kompanija za obezbeđenje, koje se uveliko trude da 

zadrže trenutno stanje i postojeće zakonske rupe, bez jasnih pravila, gde uvek 

stradaju najbrojniji i najslabiji (čitaj obespravljeni radnici). 

Ujedinjeni poslodavci lobiraju za bojkot postojećeg Zakona i jasno definisana 

pravila igre, da bi i dalje poslovali u mutnom, zakidajući radnicima na 

platama i pravima. U suprotnom, Zakon bi jasno definisao stepen stručnosti 

radnika obezbeđenja i njegovog pretpostavljenog, ko može da nosi vatreno 

oružje i kad sme da ga upotrebi. Možda bi to zasmetalo mnogim vojnim 

i policijskim penzionerima. 


17

utemeljenja. Zato nije čudo što 

predstavljaju potpuno obespravljenu 

izmanipulisanu kategoriju. Potpuno 

je jasno kome najviše odgovara 

Zakon o obezbeđenju lica i imovine 

u Republici Srbiji, a ko stiče nove 

obaveze i ko je na gubitku. 

Ukrstiti koplja 

Dolazimo do ključnog rešenja 

u celoj priči. Postoji način kojim se 

može uticati na primenu novog 

Zakona, kao temelja profesionalnosti 

u sektoru privatne bezbednosti. 

Odgovor je jasan – organizovanjem 

radnika u sindikat. Tada bi svima, 

a pre svega radnicima obezbeđenja, 

postalo jasno da snaga promena 

leži u njihovim rukama i da kroz 

jedinstveno sindikalno udruženje 

mogu zaštiti svoje interese i omogućiti 

brže uređenje svog poslovnog 

ambijenta, koji u potpunosti zaslužuje 

korenite promene. 

Nažalost, zaposleni u ovoj delatnosti 

zapali su u kolektivnu apatiju. 

Nema inicijative, niti bilo kakvih 

tendencija da se nešto promeni. 

Svi znaju da nema reda, mnogi su 

se pomirili sa trenutnim stanjem 

preživljavanja, a ima i onih koji 

uporedo traže uhlebljenje u 

nekim drugim poslovima. Imajući 

u vidu opšte raspoloženje i stepen 

osvešćenosti zaposlenih, jasno 

je zašto nema sindikata, koji bi 

objedinio sve potrebe radnika i sa 

transparentnim zahtevima izašao 

pred poslodavaca i državu. Ovde 

nije reč o neopravdanoj radničkoj 

revoluciji, već o borbi za identitet 

profesije i minimum radnih prava koja 

zaslužuju radnici sa ovako delikatnim 

pozivom, kao što je obezbeđenje lica, 

imovine i poslovanja. 

Radnici stežu kaiš 

Bez oformljenog sindikata i dalje 

ćemo slušati bajke „ekspertskih 

timova“ o novom zakonu, povećanju 

plata, novom kolektivnom ugovoru 

i profesionalnom odnosu prema 

radnicima obezbeđenja, koji trenutno 

sve više stežu kaiš. Sindikat bi trebalo 

da osnuju zaposleni u privatnom 

obezbeđenju, koji obavljaju 

poslove na operativnom, taktičkom 

i strateškom nivou. Osnovni uslov 

za njegovo osnivanje je okupljanje 

ljudi visokog morala i čvrstog ličnog 

integriteta, koji vide budućnost 

u odgovornom i humanom poslu, 

koji je zbog ozloglašenosti uglavnom 

negativno kotiran i vrednovan. 

Osnovni ciljevi budućeg sindikata: 

primena novog Zakona o privatnom 

obezbeđenju, koji bi definisao 

kolektivni ugovor zajedno sa opštim 

uslovima, koje moraju poštovati 

kompanije i zaposleni; 

formiranje minimalne cene 

rada za opšte životne uslove, 

koja ne sme biti ispod vrednosti 

potrošačke korpe; 

određivanje maksimalnog 

broja radnih sati zaposlenog, 

kao i nadoknada za noćni 

i prekovremeni rad; 

definisanje zdravstvenog, 

socijalnog i penzionog osiguranja 

sa naglašenim beneficijama 

visokorizičnih kategorija; 

kvalitetna i pravilna kategorizacija 

službenika obezbeđenja 

i mogućnost napredovanja na 

osnovu znanja, sposobnosti 

i zasluga u obavljanju 

radnih dužnosti; 

ostvarivanje boljeg materijalnog 

i socijalnog položaja zaposlenih 

u svim regionima Republike Srbije 

i upoznavanje zaposlenih sa 

njihovim radnim pravima; 

ostvarivanje što boljeg i sigurnijeg 

poslovnog okruženja i uslova 

rada sa tendencijom približavanja 

savremenim evropskim standardima 

i iskustvima, radi podizanja 

kvaliteta usluga; 

stvaranje uslova za neometan rad 

sindikata i zakonsko sankcionisanje 

sprečavanja sindikalnog 

organizovanja zaposlenih 

obuka stručnih kadrova; 

rešavanje svih aktuelnih pitanja 

i problema sa kojima se susreću 

zaposleni u sektoru privatnog 

obezbeđenja. 

pravno savetovanje i zastupanje 

radnika u sudskim procesima. 

Nebriga mnoge svrbi 

Katastrofalno stanje u sektoru 

privatnog obezbeđenja ogleda se 

u činjenici da od svih navedenih 

stavki budućeg delovanja Sindikata, 

trenutno u praksi i teoriji ne postoji 

nijedna. Neprofesionalnost je 

ustaljen trend u ovoj oblasti, što se 

projektuje i na međuljudske odnose 

u kompanijama za obezbeđenje, pa 

tako i na klijente kojima se pružaju 

usluge. Taj zatvoreni krug donosi 

mnogo nevolja i potvrđuje potrebu 

za formiranjem ozbiljne sindikalne 

organizacije, koja bi branila prava 

radnika, ali i jasno definisala obaveze 

poslodavaca i države. 

Preduslov za kvalitetan i profesionalan 

rad u ovom poslu su pristojne 

zarade i poštovanje ličnosti radnika 

obezbeđenja. Nezadovoljni 

i nestimulisani kadrovi biće 


uglavnom neuspešni. U najgorem 

slučaju uvek su spremni da utiču 

na ugrožavanje bezbednosti države 

u celini, uz adekvatnu novčanu 

nadoknadu. To sigurno obavezuje 

državu na odgovornost i pozornost 

prvog stepena, jer je reč o opštoj 

bezbednosti. Istovremeno, to izuzetno 

narušava ugled ovog važnog 

zanimanja, u čiju odbranu moraju stati 

najodgovorniji, a zatim i svi mi. 

Uostalom, ko ima pravo da se poigrava 

sudbinama ovolikog broja ljudi 

u privatnom obezbeđenju? Možda 

smo mi indirektni krivci za nesređeno 

stanje u ovom sektoru. Nemo 

posmatranje (ne)dešavanja u oblasti 

privatnog obezbeđenja je isto što 

i učestvovanje u bojkotu donošenja 

zakona, upravo kao kada ste saučesnik 

u nekom kriminalnom delu. Trud, 

rad i znanje su srozani i obezvređeni, 

a motivacija i entuzijazam su 

gotovo ugušeni. Sve vidite, ali ne 

reagujete. Logično bi bilo da usledi 

naš odgovor na trenutno stanje, ali 

u poremećenom sistemu vrednosti 

i logika često zataji. Mogu samo da se 

nadam da nisam u pravu. 

Mladen Raonić 

PARA VRTI GDE 

BURGIJA NEĆE 

Preduslov za kvalitetan 

i profesionalan rad u ovom poslu 

su pristojne zarade i poštovanje 

ličnosti radnika obezbeđenja. 

Nezadovoljni i nestimulisani 

kadrovi biće uglavnom neuspešni. 

U najgorem slučaju uvek su 

spremni da utiču na ugrožavanje 

bezbednosti države u celini, uz 

adekvatnu novčanu nadoknadu. 

Istraživanja – termovizija 

Vidim te i po mraku 

Novi izveštaj kuće „Marketsandmarkets“ o stanju na tržištu termovizijskih uređaja, predviđa rast vrednosti ovog 

tržišta sa 7,71 milijardi dolara (2016.) na 10,27 milijardi dolara do 2021. godine, sa ukupnom godišnjom stopom 

rasta od 5,9 odsto 

Termalne kamere su značajno pojeftinile, što je 

prouzrokovalo povećanu potražnju za ovim 

proizvodom na tržištu, naročito u komercijalnim 

aplikacijama, kao što su automobilska industrija, potrošačka 

elektronika i termografija. 

Prema prognozama analitičara, očekuje se da će ova 

tehnologija biti sve aktuelnija u oblasti nadzora u periodu 

od 2017. do 2021. godine. Termalne kamere se inače najviše 

koriste u vojnim i odbrambenim sistemima graničnih 

patrola. Danas se ove kamere sve više koriste za nadzor 

u vazduhoplovnim, pomorskim i kopnenim sistemima. 

Osim toga, očekuje se da će narednih pet godina biti 

sve popularnije u automobilskoj industrije. Naročito za 

smanjenje rizika u noćnoj vožnji, što predstavlja jedan 

od glavnih razloga za rast ovog segmenta tržišta sa 

termovizijskim uređajima. 

Očekuje se da će u industrijskom, komercijalnom 

i stambenom segmentu tržišta termovizijskih uređaja doći 

do rapidnog rasta u periodu od 2017. do 2021. godine, kao i 

u zdravstvu, javnom prevozu, obrazovanju i mnogim drugim 

segmentima. Međutim, najveći doprinos tržišnom udelu 

termovizijske opreme u 2017. očekuje se u vojsci i odbrani, 

u aplikacijama graničnih patrola i sprečavanja upada. 

Istraživači očekuju da će Severna Amerika imati najveći 

tržišni udeo u predviđenom periodu, dok azijsko-pacifička 

regija (APAC) nudi potencijalne mogućnosti za rast, 

zbog porasta penetracije tehnologije i velikih izdvajanja 

u segmentu odbrane, kao i prisustva velikog broja malih 

i srednjih preduzeća (MSP), koja su mete akvizicija većih 

igrača iz SAD-a. 

Glavni proizvođači o kojima se govori u izveštaju o 

tržištu termovizijske opreme su Flir Systems, Fluke, Bae 

Systems, L-3 Communications, DRS Technologies, Axis 

Communications, Honeywell, Raytheon, Thermoteknik, 

i Testo AG. Izveštajem su obuhvaćeni i ključni inovatori na 

tržištu, kao što su ICI Infrared Cameras, Lockheed Martin, 

Nippon Avionics, i Sofradir grupa. 


19

Kako motivisati bezbednjake? 

DVOSTRUKU ARŠINI 

Svaki menadžer zna da su procesi rada u jednoj kompaniji tesno povezani, a da li zna da uspeh kompanije zavisi 

pre svega od dobro uigranog i motivisanog tima?! Stručnjaci za organizaciju slažu se u jednom – da nema 

dobrog tima ukoliko zaposleni nisu dobro motivisani za rad. Da li je motivacija neki viši cilj i koliko na zaposlene 

utiče kompanija, a koliko menadžer? 

U 

biznisu ne postoji samo jedna 

motivacija. Ima ih mnogo više. 

Istina je da ima mnogo teorija 

motivacije, kao što je istina da je 

motivacija najkompleksniji izazov 

za većinu menadžera, posebno 

onih u oblasti privatne bezbednosti. 

Razlog što baš njih izdvajam je 

jednostavan. Ako se uzmu u obzir 

veoma niske zarade i loši uslovi 

rada u ovom sektoru, pravo je čudo 

pronaći motivisanog i zadovoljnog 

radnika obezbeđenja u Srbiji. Stoga 

se opravdano nameće pitanje: kako 

motivisati zaposlene u oblasti privatne 

bezbednosti? 

Sve više pažnje se poklanja timskom 

radu, jer se timovi shvataju kao način 

da se poboljša motivacija. Nažalost, 

poznata je i činjenica da se nedovoljno 

motivišu članovi tima. Takođe, 

treba imati na umu da motivacija 

za rad zavisi od niza okolnosti – 

načina organizacije rada, vrste posla 

i korporativne kulture u jednoj 

kompaniji. Uže posmatrano, čovek je 

vrlo konfliktno biće, pa i motivaciju ne 

treba sprovoditi prema istim aršinima. 

Direktna povezanost motivacije sa 

savremenim tehnologijama sve više 

menjaju naš život i direktno utiču na 

kreativnost pojedinaca. 

(Ne)motivisani i (ne)zadovoljni radnici 

sve više postaju briga savremenog 

menadžera bezbednosti. Stoga 

se opravdano nameće pitanje: 

šta zaposleni ima od uspešno 

obavljenog zadatka? Ukoliko nema 

odgovora na ovo pitanje, treba ga 

pronaći, jer se u suprotnom javlja 

nezadovoljstvo i gubitak inicijative. 

Međutim, ukoliko se zaposleni 

adekvatno nagrade i stimulišu, posao 

će biti kvalitetnije obavljen, a rezultati 

vidno poboljšani. 

Osnovna stvar u procesu motivacije 

odnosi se na podizanje svesti o 

profesiji kojom se zaposleni bavi. 

Veliki broj ljudi koji započnu rad u 

privatnoj bezbednosti ima različita 

(ne)iskustva iz predhodnih zanimanja 

koja neko treba pravilno da usmeri i 

uvede novajliju u nove radne procese 

koji ih očekuju. Uspešan menadžer 

– motivator ima ozbiljan zadatak da 

uskladi razlike i usmeri zaposlenog 

radnika na pravi put. Dosadašnji 

koncepti motivacijskih pristupa su 

uglavnom nepotpuni i nedovoljno 

fleksibilni, pa je potrebno unaprediti 

ih novim metodama za uspešnije 

poslovanje. 

Ključ uspešnog 

poslovanja 

Ispitivanja pokazuju da se stepen 

motivacije ne može promeniti preko 

noći i da se na radni učinak može 

uticati postupno. Naravno, uvek ima 

odstupanja. Menadžer može uspešnije 

da motiviše radnika ukoliko odredi 

sebi prioritete i primeni materijalne 

i nematerijalne tehnike motivacije, 

kako bi uskladio složene ljudske 

potrebe radnika sa svim specifičnim 

okolnostima poslovanja kompanije. 

Stepen motivisanosti se ne može lako 

izmeriti, pa se smatra da je motivisan 

onaj radnik koji „poletno“ obavlja posao. 

U Srbiji ništa novo 

Na domaćem tržištu na kome 

posluje više od 500 registrovanih 

preduzeća za obezbeđenje 

ljudi, imovine i poslovanja, koje 

zapošljava preko 40.000 ljudi, može 


MENADŽMENT 

se uočiti izuzetno loša situacija, 

katastrofalno niske zarade, pravna 

neuređenost, male šanse za razvoj 

karijere i veoma izraženo odsustvo 

motivacije zaposlenih. Dakle, posao 

menadžera bezbednosti, koji ima 

ulogu organizatora i motivatora 

znatno je otežan. 

Važno je napomenuti da menadžer 

bezbednosti u kompaniji radi veoma 

kompleksan posao. Zašto? Iskustva 

govore da menadžeri nisu preterano 

uvažavani i adekvatno plaćeni 

za izuzetno složene poslove koje 

obavljaju, neki od njih se nedovoljno 

stručno edukuju, pa često i sami sebe 

ne mogu da motivišu. Ipak, polako 

se razvija i raste svest o potrebama 

i mogućnostima razvoja sektora 

privatne bezbednosti. Očekuju se 

veća ulaganja u ovu oblast, a prvi 

rezultati će se pokazati kada se uozbilji 

menadžment u kompanijama i 

počne da se bavi pitanjem motivacije 

i savremene metodologije kada je reč 

o ljudskim resursima u kompaniji. 

Plati pa klati 

Novac bez svake sumnje najviše 

utiče na motivaciju. A zna se da 

radnici u privatnom obezbeđenju 

uglavnom nisu dovoljno plaćeni. 

Srpske firme za FTO, kao i mnoge 

iz regiona obezbeđuju minimalnu 

zaradu zaposlenim radnicima, 

a o bonusima da i ne govorimo. 

Pa gde je tu stimulacija? I kako 

menadžer bezbednosti može da utiče 

na kvalitet usluge, kada firma u kojoj je 

radnik zaposlen ne želi da plati radniku 

onoliko koliko on zaradi? To je pravi 

put da se poveća kvalitet usluga i nivo 

profesionalnosti. U kojoj kompaniji 

u regionu se razmišlja o tome da li 

je radnik zadovoljan i siguran? I tako 

svaka teorija o motivaciji zaposlenih 

pada u vodu. Ako se vratimo na 

početak ove priče, sve će nam ovo 

ličiti na teorijsku nastavu koja se uči 

u školama i na fakultetima, a daleko 

je od prakse. 

Pošto se ne poštuje zakonska 

regulativa, koja definiše najnižu 

cenu rada u ovoj oblasti i postavlja 

standarde koji ne zavise od 

visine zarade, ne može se izvršiti 

precizno istraživanje, ali se mogu 

naznačiti osnovne postavke koje 

BRIGO MOJA PREĐI NA DRUGOGA 

(Ne)motivisani i (ne)zadovoljni radnici sve više postaju briga savremenog 

menadžera bezbednosti. Stoga se opravdano nameće pitanje: šta zaposleni 

ima od uspešno obavljenog zadatka? Ukoliko nema odgovora na ovo 

pitanje, treba ga pronaći, jer se u suprotnom pojavljuje nezadovoljstvo 

i gubitak inicijative. Međutim, ukoliko se zaposleni adekvatno nagrade 

i stimulišu, posao će biti kvalitetnije obavljen, a rezultati vidno poboljšani. 

tumače uzajamnu vezu između 

zarade i postignutog rezultata. To 

podrazumeva da materijalne nagrade 

moraju biti povezane sa parametrima 

na koje radnik može da utiče, kao što 

mora postojati jasna veza između 

rezultata rada i nagrade. Korektan 

poslodavac bi tebalo da sledi pravilo 

usklađene zarade sa ostvarenim 

rezultatima rada, jer je to najbolji 

stimilans za radnike. 

Poslodavci na proveri 

Jedan od najvećih problema koji 

se pojavljuje u procesu motivacije 

je sumnja zaposlenih u ispravnost 

stimulativnog nagrađivanja. Zato su 

uzajamno poverenje i informisanost 

bitni uslovi uspeha za uspešnost 

ovakve misije. Stalno zaposlenje, 

povremena priznanja, napredovanje 

u poslu, uklanjanje formalnih, 

statusnih i raznih drugih barijera 

u komunikacijama, neformalna 

i socijalna jednakost su sigurni 

mehanizmi za postizanje uspeha. 

Mnogi će se složiti da je trenutno 

teško primeniti ovakav sistem 

motivacije na domaćem tržištu 

bezbednosti. Ima mnogo razloga za 

to – pravna neuređenost poslovanja 

u ovoj oblasti i visok stepen 

nezaposlenosti, koji daje mogućnost 

kompanijama da održavaju nisku cenu 

rada. Čak ni ulaskom velikih svetskih 

kompanija, nije se bitno promenila 

klima u bezbednosti, jer su postojeći 

principi rada zadržani na uštrb 

kvaliteta, koji je još uvek na samom 

dnu liste poslovnih prioriteta. 

Pronalaženje novih mogućnosti za 

povećanje motivacije i metoda za 

razvoj ljudskih resursa u kompanijama, 

biće i dalje jedna od najbitnijih 

tema rukovodećeg menadžmenta. 

Na kraju treba naglasiti da bez 

potpune reorganizacije celog sektora 

privatne bezbednosti, promene klime 

i kulture poslovnih odnosa, ne može 

se govoriti o savremenim pristupima 

bezbednosnom menadžmentu. 

Dejan Nikolić 


21

INTERVJU 

Intervju: Branko Rusić, direktor prodaje u kompaniji Antenall 

DUGOROČNO POSLOVANJE JE NAŠ CILJ 

Uspešno vođenje privatne kompanije ne trpi previše odlaganja kad se donose važne odluke. Ako uz odlučnost imate i 

odgovarajuću dugoročnu poslovnu strategiju, svaki uspeh se može pretvoriti u stvarnost, iskren je Branko Rusić, direktor 

prodaje u kompaniji Antenall, za koga je upravo sposobnost da saopšti istinu jedna od najvećih menadžerskih vrlina 

Dolazak velikih kompanija u srpski 

bezbednosni sektor sa sobom 

je doneo i jačanje konkurencije 

na tržištu, ali i poboljšanje uslova 

poslovanja, što potvrđuje i beogradska 

firma Antenall. Osnovana 2003, 

iz godine u godinu razvijala je 

poslovanje uprkos svim poteškoćama 

koje su često predstavljale veliki izazov. 

Danas je jedan od lidera u oblasti 

sigurnosnih sistema i kompletnih 

rešenja, i zvanični je distributer 

kineskog proizvođača Hikvision. 

Izuzetni poslovni rezultati bili su 

povod za odluku vlasnika da prošire 

portfolio postojeće opreme i obogate 

je novim brendom i sve popularnijom 

video-opremom. O tome kako se 

usklađuje profitabilnost sa politikom 

održivog razvoja i stabilno posluje 

u nestabilnom regionu, PSS je 

razgovarao sa Brankom Rusićem, 

direktorom prodaje u kompaniji 

Antenall. Direktor Rusić ističe da se 

celokupna strategija ove kompanije 

zasniva na dugoročnom ekonomskom 

uspehu i odgovornosti prema 

kolegama, partnerima i krajnjim 

korisnicima. Prema njegovim rečima, 

uspeh ne određuje veličina firme već 

visok nivo znanja i profesionalnosti 

za koje se, zahvaljujući preporukama, 

brzo pročuje. Dobra organizacija 

je imperativ, naročito kada radni 

dan nema kraja, kaže Branko Rusić. 

Smatra da su uloženi trud, energija 

i entuzijazam ono što odvaja uspeh 

od neuspeha, a za PSS otkriva šta još 

karakteriše njegov poslovni stav. 

►►PSS: Kompanija Antenall je već 

dobro poznata na regionalnom 

tržištu. Ipak predstavite našim 

čitaocima vašu kompaniju u nekoliko 

rečenica, kao i vašu poziciju u njoj. 

U kompaniji Antenall radim već punih 

sedam godina, od kojih sam poslednje 

tri proveo na poziciji direktora 

prodaje. Znanje sam prvo morao 

da steknem u komercijali, gde sam 

zajedno sa kolegama stasavao. Kada 

je Antenall pre 15 godina osnovan, 

njegova osnovna delatnost bili su 

komunikacioni kablovi. A onda sam 

ja došao iz privatne firme koja je bila 

deklarisana kao sistem integrator. 

Tokom rada u svojoj firmi uočio sam 

niz nedostataka i propusta uvoznika 

i distributera, što mi je kasnije 

pomoglo u poslu. Sumirajući sve to, 

predložio sam da Antenall proširi 

postojeći portfolio bezbednosnom 

opremom, od alarmnih sistema, 

video‐nadzora, interfonskih sistema, 

pa sve do aktuelnih softvera. Danas 

Antenall ima bogat portfolio opreme 

koja se oslanja na slabu struju. 

Generalno pratimo globalne trendove 


i trudimo se da uvek budemo na 

visini zadatka. Iskreni smo i dosledni 

prema sistem integratorima i svim 

partnerima, nudimo dobra rešenja, 

sve u cilju da zadovoljimo krajnjeg 

korisnika. Ako želite da budete uspešni 

drugačije ne može. 

►►PSS: U vreme kada nije lako 

poslovati, Antenall predstavlja 

retku kompaniju koja očigledno 

beleži dobre poslovne rezultate. 

Postoji li tajna vašeg uspeha i šta 

vašu firmu izdvaja od ostalih na 

regionalnom tržištu? 

Tačno. Iz godine u godinu beležimo 

dobre poslovne rezultate, a dobar 

glas se daleko čuje. Nema tu neke 

velike tajne. Stvar je jednostavna. 

Dobra organizacija je imperativ svakog 

poslovanja, a uloženi trud, energija 

i entuzijazam su ono što odvaja uspeh 

od neuspeha. Neprekidno investiramo 

u naš posao, što nam se vraća kroz 

pozitivan bilans na kraju godine. 

Inače, u firmi je zaposleno trideset 

dvoje ljudi, koji obavljaju posao 

po resorima: prodaja, komercijala, 

distribucija oreme i projektno 

odeljenje (pri komercijali). Takođe 

imamo svoj servis i tehničku podršku. 

Uprkos tome što imamo dobar 

i uigran tim, važna je dobra procena 

saradnika i njihovih mogućnosti. Treba 

znati šta od svakog pojedinca može 

da se očekuje u skladu sa dobijenim 

zadacima, kako bi svako dobio priliku 

da pruži svoj maksimum. Napominjem 

da imamo i veliki lager u magacinu, 

u koji smo najsigurniji. Ali nam 

predstavlja i veliki finansijski teret. 

►►PSS: Dugo godina ste prisutni na 

srpskom tržištu. Po vašem mišljenju, 

koje tržište u regionu je najteže 

osvojiti? A na kom tržištu očekujete 

dobre rezultate? 

Na srpskom tržištu najviše radimo 

i ono je generalno najveće u regionu. 

Nažalost, vrlo su specifični uslovi 

rada kod nas, u odnosu na evropsko 

i američko tržište. Uvek nedostaje 

novca i sve se radi u poslednjem 

trenutku. Umesto blagovremenih 

narudžbina, uglavnom se kasni. 

Slično je i na ostalim regionalnim 

tržištima. Stoga smo odlučili da se 

prilagodimo uslovima koji su nam 

nametnuti. Preciznije, u Evropi se 

unapred planiraju poslovi i nije 

problem da se roba koja je naručena 

danas isporuči za tri meseca. Ovde 

je sasvim drugačije, sve je za juče, 

što izaziva prilično jake turbulencije 

u radu. Jednostavno, takvo smo tržište. 

Osim na srpskom tržištu, poslujemo 

i u Banja Luci, kao i u Podgorici, 

gde radimo zajedno sa partnerom 

iz Crne Gore. Nadamo se da će biti 

uspešno i ove godine. 

►►PSS: Kako gradite odnose 

s budućim partnerima? Na koji način 

ih podržavate i da li organizujete 

edukativne prezentacije? 

Saradnja sa pouzdanim partnerima 

siguran je način da preduzeće zadrži 

vodeću poziciju na tržištu. Trudimo 

se da budemo usko usmereni na 

sistem integratore. Nažalost, u Srbiji 

nema dovoljno ozbiljnih sistem 

integratora. Prilike su učinile svoje, 

a možda su i distributeri napravili 

takvu klimu. Nastojimo da ozbiljno 

nastupamo na tržištu i poštujemo 

sistem integratore, jer samo tako 

može da se uspostavi red i koriguju 

pozicije. Ne kontaktiramo direktno 

krajnje korisnike i ne bavimo se samo 

kupovinom i prodajom. Naš posao 

je kompleksan i podeljen je na 

segmente, što ga čini još zanimljivijim. 

Biramo uvek dobru opremu i redovno 

edukujemo sistem integratore, bez 

obzira na to da li je reč o većim ili 

manjim firmama. Oni moraju da imaju 

znanje i veštinu da investitore dobro 

upoznaju o svim detaljima. Ukoliko 

se investitori žale, siguran sam da su 

nedovoljno informisani. U stvari, krajnji 

cilj je da investitor dobije kvalitetno 

rešenje po povoljnoj ceni. 

►►PSS: Postoji tendencija među 

proizvođačima i distributerima 

da istovremeno direktno prodaju 

opremu krajnjim korisnicima i sistem 

integratorima. Kakvo je vaše mišljenje 

o tome? Da li to remeti odnose na 

tržištu i ako remeti, u kojoj meri? 

Nažalost to je tačno. Odnose na 

tržištu diktiraju ozbiljni proizvođači. 

Pometnju na tržištu uneli su kineski 

proizvođači. To smo i mi radili na 

samom početku poslovanja, kao i svi 

veći distributeri. To pravi veliki nered 

i remeti odnose na tržištu. Međutim, 

na vreme smo se prilagodili. Shvatili 

smo da to vređa sistem integratore, 

izdigli smo se iz te priče i napravili 

novi koncept poslovanja. Bila je to vrlo 

hrabra odluka, jer je trebalo napraviti 

korektan odnos prema svima. Danas 

imamo odličnu dugoročnu saradnju 

sa sistem integratorima. Naravno, 

bilo je pokušaja i s njihove strane da 

rade direktno s brendom. Opominjali 

smo ih, ali i opraštali. Uglavnom, 

nastavićemo naš koncept u ime 

dugoročnog poslovanja. Nadam se da 

će pametne glave u Evropi nastojati 

da poprave taj trend. 

► ► PSS: Osim s partnerima, odnose 

morate da gradite i s konkurencijom. 

Da li postižete neke dogovore 

u interesu svih i kakvi su vaši 

međusobni odnosi? 


23

Konkurencija je zdrava priča za 

poslovanje. Treba zaboraviti na sujetu 

i ozbiljno raditi posao. Svakako da nije 

dobar scenario prodati najjeftiniju 

robu korisniku. Vremenom se to 

vrati kao bumerang. Treba misliti 

na rentabilnost firme, a istovremo 

treba se dogovarati sa brendom 

o preporučenoj ceni opreme za 

krajnjeg korisnika, pa taj novac dalje 

klasifikoviti i rasporediti na distributera 

i sistem integratora, jer je to najbolje 

polazište da obezbedimo pravilnu 

raspodelu i budžet za sve učesnike 

u lancu. Mora postojiti jasna računica 

za sve, jer ako se to stalno remeti, 

svi ispaštaju. Žao mi je što trenutno 

ne uspevamo da se dogovorimo 

oko toga, a to je pitanje od interesa 

za sve nas. Mislim da se radi o sujeti 

i niskoj svesti pojedinaca. 

►►PSS: Po Vašem mišljenju, da 

li krajnji korisnici daju prednost 

kvalitetu proizvoda ili su spremni na 

kompromise na štetu kvaliteta, pa 

tako i bezbednosti u celini? 

Kao što sam na početku rekao, 

sve je pitanje dobre edukacije. 

Ukoliko ih sistem integratori dobro 

informišu i ukažu na sve prednosti, 

korisnici neće imati nikakvu dilemu. 

Mi se s naše strane trudimo da sistem 

integratorima omogućimo sva 

potrebna znanja. 

►►PSS: Vaša firma je jedan od 

distributera kineskog proizvođača 

Hikvision. Kakva su Vaša iskustva 

u odnosu na ovog proizvođača? 

Mi smo distributeri velikog kineskog 

proizvođača koji je visoko rangiran 

na globalnoj bezbednosnoj sceni. 

Smatramo da izuzetno ozbiljno 

radimo svoj posao, investiramo 

u opremu i imamo pravo da im 

ukažemo na propuste, ukoliko 

ih naprave. Trudimo se da kroz 

našu mrežu distribucije na najbolji 

način prezentujemo i plasiramo 

Hikvision opremu. 

►►PSS: Najavljeno je da će od 

januara ove godine opremu moći da 

ugrađuju samo oni koji imaju licencu 

za to? Da li će to pomoći da se uvede 

red i podigne nivo profesionalnosti ? 

Država mora da pomogne da se 

uvede red na tržištu uvođenjem 

licenci, što je najavljeno da će biti 

aktuelno od januara 2017. Na taj 

način ostaće ozbiljni igrači na sceni, 

a svi koji nisu spremni za utakmicu, 

treba da se povuku sa ovog tržišta. 

Nama nije interes da se dobra oprema 

loše ugrađuje. 

►►PSS: 2017. je izborna godina 

u Srbiji. Kako procenjujete situaciju 

kad je reč o poslovanju firmi 

u sektoru obezbeđenja? 

Mislim da će 2017. biti otežano 

poslovanje u svim sektorima, kao 

i svih prethodnih izbornih godina. 

Iako želim da budem odmeren 

u izjavama, neke stvari moram 

da kažem. U izbornim godinama 

građevinski sektor uglavnom stagnira, 

što će se direktno odraziti na naše 

poslovanje. Osnovno pitanje je kad će 

biti formirana vlada. Ukoliko to bude 

brže nego do sada, biće dobro. Jedno 

je sigurno, kada bi bilo manje politike 

u biznisu, svima bi bilo mnogo bolje. 

►►PSS: Koje su vaše preporuke 

menadžerima koji teže da izgrade 

snažnu kompaniju? 

Odavno je poznato da su svi lideri 

menadžeri, ali da svi menadžeri nisu 

lideri. Na samom vrhu osobina koje 

uspešan poslovan čovek treba da 

poseduje su profesionanost, istrajnost, 

odgovornost i naravno sposobnost 

da sebe analizirate što objektivnije. 

Menadžer treba da bude korektan 

i iskren, ali i da neguje timski rad. 

Bez toga i dugoročne razvojne 

strategije nema ni uspeha. 

►►PSS: Na kraju, šta biste poručili 

čitaocima PSS magazina? 

Ozbiljan poslovan čovek može samo 

da bude u trendu i nauči nešto novo 

iz specijalizovanog magazina poput 

PSS-a. Vaš magazin je poseban i po 

tome što se uvek može pročitati neki 

komentar i viđenje trenutne situacije u 

oblasti privatnog obezbeđenja. Nikada 

nije štura priča. Podržaćemo PSS 

magazin koliko je to u našoj moći. 

Dragica Šipka 

Nužan oprez zbog terorista 

Mnogo je razloga da Srbija bude 

veoma oprezna, da otvori oči i 

bude spremna u vreme kad se 

terorizam u svetu budi i žestoko širi. 

Zato neodgovorno zvuče izjave 

nekih domaćih političara da je Srbija 

potpuno bezbedna od terorista. To su 

olake i štetne konstatacije koje mogu 

samo nekoga da iziritiraju, jer je logika 

terorista upravo da udare tamo gde se 

najmanje očekuje. Naravno, Srbija nije 

prioritet terorističkim organizacijama 

koje svoje najveće neprijatelje vide 

u zapadnoj civilizaciji, pa kod njih 

planiraju napade. S druge strane, 

Rusija ima svoje autohtone terorističke 

organizacije koje deluju kod njih. Ali, 

to ne znači da možemo da okrenemo 

glavu, da se osećamo „ušuškano“ 

i da živimo u nekakvim iluzijama 

da smo zaštićeni. 

Region u kome živimo nalazi se još u 

nekoj vrsti zamrznutog sukoba posle 

građanskog rata koji smo prošli. Rane 

su još nezalečene. Osećaj revanšizma 

kod raznoraznih ekstremističkih 

grupacija koje deluju, još je velika i 

prisutna. Sa Balkana je puno vojnika 

ratovalo na Bliskom istoku, a neki su 

regrutovani i u ISIS. Preko naše zemlje 

je prošao i ogroman broj migranata... 

To su sve elementi zbog kojih 

bismo morali da se zabrinemo. I da 

podignemo stepen opreza. 



25

ANALIZA 

Srpskog tržišta privatnog obezbeđenja 

RED POLITIKE, 

RED OBEZBEĐENJA 


TEMA BROJA 

Ima li privatni sektor obezbeđenja resursa, znanja i legitiman interes da se stvari postave na svoje mesto? Država 

ima moć da svoje odluke sprovede, ali je za to potrebna i politička volja. U drugom delu empirijskog istraživanja o 

privatizaciji bezbednosti u Srbiji, grupa autora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), analizira 

srpsko tržište privatnog obezbeđenja 

Sektor privatnog obezbeđenja deli 

sudbinu privrede u Srbiji, koja 

je već nekoliko godina u padu. 

Veliki broj preduzeća je privatizovan, 

samo manji broj nastavio je da posluje 

uspešno, ali i takve firme su redukovale 

rashode. Zato su za privatni sektor 

obezbeđenja, najlukrativniji poslovi 

sa državom, bankama i velikim 

privrednim sistemima, koji još uvek 

(kako-tako) mogu da plate usluge 

obezbeđenja. Dve velike kompanije 

za privatno obezbeđenje beleže blag 

porast poslovanja, većina manjih 

firmi samo opstaje, a tek poneke šire 

svoje poslovanje. 

Trend uspona i padova pojedinih 

firmi u određenom vremenskom 

periodu podudara se sa mandatima 

partija pobednica izbornih 

ciklusa. Većina (značajnih) poslova 

ugovara se u Beogradu, pa se to 

posledično širi na podružnice 

širom Srbije, što pogoduje većim 

beogradskim (i multinacionalnim) 

kompanijama. Rečeno važi kako za 

ugovaranje poslova obezbeđenja 

državnih institucija, tako i za veće 

kompanije. Lokalne privatne firme 

za obezbeđenje uglavnom posluju 

u svojoj mikrosredini. 

Poslovanje sa javnim 

sektorom – država 

potkrada samu sebe 

Procenjuje se da sektor privatnog 

obezbeđenja ima nešto manje 

od polovine sklopljenih ugovora 

(45 odsto) sa javnim sektorom. 

Ovo treba uzeti sa rezervom, jer je 

u poslovima sa javnim sektorom 

angažovan veći procenat fizičkog 

obezbeđenja. Ovi poslovi se 

dobijaju primenom Zakona o javnim 

nabavkama (ZJN), na osnovu dva 

kriterijuma: najniže cene i ekonomski 

najpovoljnije ponude. 

Problem predstavlja osoblje u javnom 

sektoru koje raspisuje nabavku. 

Naime, izborom firme za privatno 

obezbeđenje najčešće se bave ljudi 

koji nisu stručni da procene kvalitet 

usluge. Javni sektor nema menadžere 

bezbednosti. Ovo je ključni problem 

u poslovanju sa javnim sektorom, pa 

ćemo zato predstaviti posledice koje 

to ostavlja na odgovorno i efikasno 

raspolaganje javnim sredstvima, kao 

i na kvalitet usluge obezbeđenja. 

Prilikom izbora ponude sa najnižom 

cenom ne vodi se računa o kvalitetu 

dobijene usluge, dok je prilikom izbora 

ekonomski najpovoljnije ponude, 

zastupljeno svega nekoliko kriterijuma 

kojima se ne može pravilno oceniti 

izbor ekonomski opravdanije ponude. 

Prema prethodnom ZJN, usluge 

privatnog obezbeđenja su bile 

izdvajane posebnim aneksom i za 

izbor ove usluge važila su pravila kao 

za nabavke male vrednosti – izbor 

između tri ponuđača. Ovo rešenje 

vodilo je brojnim zloupotrebama 

jer su naručioci sami odlučivali koje 

ponuđače će pozvati da podnesu 

ponude. Uz to, naručioci nisu bili 

obavezni da u postupcima javnih 

nabavki male vrednosti objavljuju 

oglase, što je za posledicu imalo 

potpuno odsustvo javnosti prilikom 

sprovođenja ovih postupaka. 

Sve to znatno je ograničilo 

postojanje konkurencije. 

Zato je novi ZJN drugačije rešio ovu 

oblast, ali to ipak nije dalo očekivane 

rezultate. Naime, najveći broj 

naručilaca kao kriterijum za dodelu 

ugovora uzima najnižu cenu, što utiče 

na kvalitet isporučene usluge. 

Dodatni problem je dodeljivanje 

ugovora firmama koje su ponudile 

nerealno nisku cenu. Cena se 

uglavnom formira prema ceni radnog 

sata zaposlenog (u oblastima gde 

dominira fizičko obezbeđenje). Nije 

nepoznata praksa da se obaranje cene 

ponuda postiže obaranjem ove cene 

rada, neretko i ispod nivoa naplativosti 

poreza („nerealno niska cena“), 

uz ostale komponente – nabavka 

jeftinije i nekvalitetnije opreme itd. 

Nepostojanje odgovornosti za 

određivanje ili za primenu kriterijuma 

izbora ekonomski najpovoljnije 

ponude dovelo je do niza devijacija 

u sektoru privatnog obezbeđenja, 

jer izbor najniže cene neretko znači 

i prelazak u sivu zonu. Nekolicina 

naših ispitanika ovo je opisala rečima: 

„Država me gura u rad na crno“. 

Računica za rečeno je jednostavna. 

Minimalna (neto) cena rada u 2014. 

godini iznosila je 115 dinara po 

radnom satu. Po analizi Privredne 

komore Srbije, minimalna bruto cena 

radnog sata privatnog obezbeđenja 

ne bi smela da bude manja od 

240 dinara po satu, kada se uračunaju 

svi porezi i doprinosi. U praksi se, 

međutim, dešavalo da državni organi 

pristanu na „nerealno nisku cenu“, 

kojom se ne garantuje naplata poreza. 

Time se posredno stimulišu razne 

finansijske mahinacije. 

Ko će kome, ako ne 

svoj svome 

Najekstremniji primer je nabavka 

usluge obezbeđenja za Poresku 

upravu koja je iznosila 158 dinara 

po satu, što ne omogućuje naplatu 

poreza. Menadžeri privatnog 

obezbeđenja dovijaju se na različite 


27

načine da bi dobili posao po 

ovim, nerealnim cenama, a da on 

istovremeno bude za njih isplativ – da 

radnicima daju plate tako da zadovolje 

osnovne zakonske kriterijume (mada 

ni to ne uvek) i da istovremeno ostvare 

profit. U praksi to znači da radnici 

rade za platu koja je ispod minimalne 

cene rada i stoga su nemotivisani, 

što dovodi do toga da je usluga koju 

pružaju veoma lošeg kvaliteta. 

Ko je „ukaljao“ motku? 

S druge strane, slabu tačku 

efikasnog privatnog obezbeđenja 

predstavlja i nepostojanje menadžera 

bezbednosti. To najčešće znači da 

klijent (javni sektor) nema dovoljnu 

kontrolu nad pruženom uslugom, 

a vrlo retko dolazi do raskida ugovora. 

To podrazumeva spremnost na novi 

ciklus javnih nabavki, što u javnom 

sektoru nije baš omiljen poduhvat. 

Po rečima jednog ispitanika posao 

u javnom sektoru izgleda ovako: 

„Ti si dobio posao na godinu dana 

i niko te ne istera odatle.“ Da ne 

postoji kontrola, vidi se i u izboru 

usluge: elaboratom obezbeđenja 

(koji prave firme koje se takmiče 

za posao) moguće je predvideti 

veći broj angažovanog osoblja i 

tehničke opreme, pa ako klijent na 

to pristane, biće mu i isporučena 

takva usluga, bez obzira na to da li je 

neophodna. U današnjim uslovima, 

osoba koja sprovodi nabavku usluge 

obezbeđenja retko razlikuje finese 

u ponudama na tenderu, a o nekakvoj 

naknadnoj kontroli kvaliteta iluzorno 

je i govoriti. Raspitivanje angažovanih 

službenika obezbeđenja o visini plate 

i uslovima rada stvar je pojedinačnog 

interesovanja zaposlenih u javnom 

sektoru, a ne deo kontrole kvaliteta 

plaćene usluge. 

Nema ko da ih zaustavi 

Najčešći poslovi sa javnim sektorom su 

obezbeđenje republičkih organa vlasti, 

poput ministarstava, agencija i raznih 

tela koja su zastupljena u Beogradu, 

a imaju i svoje podružnice po Srbiji, 

te se ugovor sklopljen u Beogradu 

često odnosi i na sve podružnice po 

Srbiji. Naravno, moguće je nabavku 

podeliti u nekoliko partija, tako da 

područne filijale dobiju uslugu istog 

kvaliteta po boljoj ceni („na lokalu“), ali 

i ova praksa proističe iz odredaba ZJN. 

Ovu vrstu poslova u stanju je 

da obavlja nekolicina većih 

beogradskih firmi. Za lokalne 

firme, a tu podrazumevamo i firme 

iz većih gradova Srbije, posao 

u javnom sektoru može se naći 

u partijama nabavki republičkih 

organa koje se odnose na lokalne 

podružnice, ali i u nabavkama koje 

sprovode organi lokalne vlasti. Tako 

je obezbeđenje opština, sportskih 

i kulturnih centara, te škola i vrtića 

i javnih preduzeća posao koji 

najčešće obavljaju lokalne firme. 

Obezbeđenje škola je vrlo 

interesantno, jer te nabavke ne 

objavljuje Ministarstvo prosvete, 

već svaka škola zasebno. Neretko 

se dešava da škole u svom budžetu 

nemaju novac za angažovanje 

obezbeđenja, već se ova usluga 

finansira dobrovoljnim prilogom 

roditelja. Barem jednom se dogodilo 

da je nabavka oborena jer škola koja je 

raspisivala tender nije dostavila tačnu 

cenu, već cenu u rasponu „od 400.000 

do 3.000.000 dinara“, ne znajući 

kojim budžetom će raspolagati za 

nabavku te usluge. 

Neke od firmi nastoje da očuvaju 

poslove sa školama (radi se o lokalnim 

firmama) tako što biraju osoblje 

koje će raditi na tim poslovima. Tako 

prednost imaju oženjeni sa decom, 

jer taj posao iziskuje i aktivnosti koje 

ne pokriva ugovor, poput sprečavanja 

pušenja i bežanja sa časova, što 

roditelji (koji često i plaćaju to 

obezbeđenje) cene. 

Poslovanje s privatnim 

sektorom 

Kod privatnih klijenata postoji 

različit kvalitet usluge, mahom 

zbog jače kontrole. U zavisnosti od 

procedura koje klijent poštuje, varira 

i način dobijanja posla, počevši od 

direktnog izbora firme, pa sve do 

vaganja tri ponude karakteristične 

za velike sisteme. Posao sa privatnim 

klijentima donosi veću zaradu, 

ali je i odgovornost veća, jer se 

ugovori lakše raskidaju. I dok velike 

multinacionalne, ali i domaće 

kompanije za privatno obezbeđenje 

teže tome da dobijaju velike 

državne poslove, većina manjih firmi 

(do stotinak zaposlenih) oslanja se 

na poslove sa privatnim sektorom. 

U nekoliko ispitivanih firmi taj odnos 


Ugradnjom opreme za tehničku zaštitu ne bave se samo 

firme koje su registrovane za tu delatnost, već i druge 

firme koje se bave ugradnjom raznovrsne tehničke opreme. 

Ovde kupac usluge zapravo dobija samo proizvod, ali ne 

i bezbednosnu procenu i adekvatnu tehničku podršku. 

je bio sedamdeset prema trideset 

u korist privatnog sektora. 

Privatnim klijentima važne su dve 

stvari koje su podložne kontroli 

– optimalno iskorišćen uloženi 

novac i kvalitet usluge. To znači 

da angažovanje brojnog fizičkog 

obezbeđenja nije praksa u ovoj 

vrsti poslovanja, izuzmemo li velike 

privredne sisteme. Najčešće se 

kombinuju tehnički sistemi zaštite 

i mobilna ekipa koja u određenom 

vremenskom roku stiže na lice mesta. 

Na ovaj način i firme za PO koje imaju 

relativno mali broj zaposlenih mogu 

da imaju ugovore sa velikim brojem 

klijenata. Gubitak poslova ne mora 

nužno da znači i otpuštanje radne 

snage, jer je ona racionalizovana 

i svedena na neophodni obim. Višak 

tehničkih sistema zaštite može se 

uskladištiti do naredne potrebe, dok 

bi višak radne snage predstavljao 

opterećenje za firmu. 

Neki novi trendovi 

Što se kvaliteta usluge tiče, firme se 

takmiče sa drugim konkurentskim 

firmama i obično odluči najbolji odnos 

cene i kvaliteta. Takođe, zaposleno 

fizičko obezbeđenje podložno je 

sličnoj proveri, jer ono predstavlja 

imidž neke firme. U privatnom sektoru 

uvek neko kontroliše rad obezbeđenja, 

najčešće menadžer obezbeđenja. 

U istočnoj Srbiji postoje gotovo prazna 

sela gastarbajtera čije kuće čuva jedna 

od privatnih firmi. Pre svega se koristi 

tehničko obezbeđenje (protivprovalni 

sistemi, protivpožarni sistem, alarmi, 

video-nadzor…) u kombinaciji sa 

mobilnom ekipom koja redovno obilazi 

teren i ostavlja evidenciju o tome. 

Dodatna vrednost ovog posla je što ova 

firma svojim klijentima skuplja račune 

iz pošte, izmiruje ih i izveštava svoje 

klijente o plaćenim računima i sumama. 

Igrale se delije 

Na tržištu usluga obezbeđenja 

postoji nelojalna konkurencija. 

U domenu fizičkog obezbeđenja 

najveće takmace pradstavljaju ljudi 

koji ne rade ni za jednu (registrovanu) 

firmu, tzv. „crno“ obezbeđenje. Oni 

se, pak, najčešće angažuju za fizičko 

obezbeđivanje kafića, lokala i klubova, 

gde uglavnom i nema preklapanja 

sa legalnim firmama. Može se desiti 

da postoji nominalna firma koja 

organizuje obezbeđenje, ali da drži 

radnike koji rade „na crno“. Tako je 

i firma koja je obezbeđivala splav 

Saund zvanično imala dva zaposlena, 

a u prebijanju (sa smrtnim ishodom) 

Fedora Frimermana učestvovalo je oko 

20 pripadnika obezbeđenja, od kojih 

je nekoliko procesuirano. 

Rad „na crno“ i obezbeđivanje 

kafića i klubova najčešće se nalazi 

u medijskom fokusu zbog nasilja koje 

se tu dešava, iako ovde posluje veoma 

malo firmi. To predstavlja suviše veliki 

rizik za firmu, a prihodi nisu veliki 

(ako se plaća porez!). Tako u ovoj sferi 

nema puno legalnog obezbeđenja, 

ali ima kriminalaca, navijača, pa 

i policajaca. I u susednoj Hrvatskoj, 

koja je oblast privatnog obezbeđenja 

davno regulisala i u međuvremenu 

postala i članica Evropske unije, oblast 

obezbeđenja kafića i klubova i dalje je 

u „crnoj zoni“. 

Pod budnim okom amatera 

Druga vrsta konkurencije pojavljuje 

se u oblasti tehničkog obezbeđenja 

i nešto je institucionalizovanija. 

Ugradnjom opreme za tehničku 

zaštitu ne bave se samo firme koje 

su registrovane za tu delatnost, već 

i druge firme koje se bave ugradnjom 

raznovrsne tehničke opreme. Ovde 

kupac usluge zapravo dobija samo 

proizvod, ali ne i bezbednosnu 

procenu i adekvatnu tehničku 

podršku. Najzastupljeniji su razni 

alarmi i oprema za video-nadzor. 

Svakako je na klijentu da odabere šta 

će na tržištu uzeti, ali desi se da klijent 

uloži sredstva u sisteme koji potom 

ne rade. Jedan od sagovornika je 

govorio o nabavci kamera iste robne 

marke od istog dobavljača, koje sada 

ne rade: „Zato što je takva oprema 

trebovana prepisivački, a nije kupljena 

oprema sa tehničkim specifikacijama 

koje odgovaraju ovom podneblju, pa 

kamera zamrzava na minus 10!“ 

U oba slučaja – kada se angažuje 

fizičko i tehničko obezbeđenje – 

klijent dobija samo krajnji proizvod, 

ali ne i firmu čiji rad može da 

kontroliše i da utiče na kvalitet 

usluge. Često se dešava previd 

da klijent iz neznanja instalira 

video‐nadzor u objektu, „a da zapise 

tog video‐nadzora čuva u tom istom 

objektu, što je potpuni amaterizam“. 

Grupa autora BCBP 


29

POŽARNA ZAŠTITA 

Jednostavni sistemi za POŽARNU zaštitu 

S VATROM NEMA ŠALE 

Beograd je tokom protekle godine zabeležio veći broj požara nego prethodnih godina. Iako je trud vatrogasnih ekipa 

bio veliki, našem gradu je potrebno mnogo više obučenih vatrogasaca. Najviše požara već godinama izbija na Novom 

Beogradu, a opština nema ni vatrogasnu stanicu, pa u slučaju vatrene stihije jure vatrogasci iz Zemuna. Rizik od požara 

je u porastu, a građani nisu preterano spremni da se suoče s tom činjenicom 

Požar je nesreća sa uglavnom 

katastrofalnim posledicama, a 

često se neopravdano poredi sa 

poplavama, zemljotresima, olujnim 

vetrovima... Zašto neopravdano? Zato 

što požar nije prirodna pojava, niti viša 

sila na koju čovek ne može mnogo 

da utiče, već je po pravilu posledica 

čovekove greške, neznanja, nemara, 

a često i gluposti. Sve češće se čuju 

sirene vatrogasaca u gradovima, jer 

požar ne bira mesto i vreme. 

Mnogi građani ne znaju kakvi sve 

oblici zaštite od vatre, dima i gasa 

postoje, ni koji su najbolji sistemi 

zaštite? Osim dobre tehničke 

zaštite treba pripremiti i procedure 

u slučaju izbijanja požara, što baš 

i nije uobičajeno. Dakle, prioritet 

svakog domaćinstva je da uspostavi 

kućni sistem zaštite od požara. 

Po pravilu, većinu ljudi savlada panika 

i uglavnom se kreću nekontrolisano 

i zbunjeno, zbog čega nastaju 

povrede, što dodatno otežava 

dovoljno komplikovanu situaciju. Zato 

je neophodno imati odgovarajući 

evakuacioni kućni plan, koji bi se 

sprovodio u slučaju požara. 

Ukoliko je reč o većoj porodičnoj 

kući, plan bi trebalo da obuhvati 

različite prostorije unutar kuće, kako 

bi se objekat napustio čim se primeti 

plamen. Za rano upozorenje postoje 

detektori plamena i dima, što je od 

presudne važnosti kada požar izbije 

tokom noći, kada svi ukućani spavaju. 

Pasivna zaštita 

U nekim razvijenim zemljama sistem 

zaštite od požara u domaćinstvima 

je detaljno razrađen. Kako to izgleda? 

Kada detektor plamena pošalje 

signal na glavni panel vašeg sistema 

za bezbednost, istovremeno se 

događaju dve paralelne radnje. 

Najpre se aktivira alarmni sistem, 

kako bi probudio sve ukućane i tako 

ih upozorio na opasnost. Nakon 

toga, šalje se urgentno obavеštenje 

bezbednosnoj kompaniji, koja je 

povezana sa alarmom domaćinstva, 

radi preduzimanja odgovarajućih 

koraka prilikom spasavanja. 

Većina ljudi koji su doživeli požar 

u svom domu navodi da su se 

događaji odigravali takvom brzinom 

da su imali vremena tek da istrče 

napolje, i da nije bilo vremena da se 

telefonira. Savremeni hi-tech detektori 

plamena sada rade po principu 

detekcije toplote. Ipak, da ne bi bilo 

lažnih dojava, detektori ne reaguju na 

najmanji nagoveštaj dima (na primer 

na onaj iz vašeg tostera) i zato su 

mnogo pouzdaniji. 

Često se dešava da niko ne primeti 

da gas curi neprimećeno, dok ne 

bude prekasno. Danas savremeni 

senzori mogu da otkriju gasove bez 

mirisa i istovremeno pošalju signal 

glavnom panelu koji će, ukoliko je 

tako programiran, automatski „pozvati“ 

hitnu pomoć i aktivirati alarm u kući. 

Aktivna zaštita 

Za aktivnu zaštitu se koriste 

rasprskivači za gašenje požara, koji 

mogu ugasiti plamen pre nego što 

se vatra rasplamsa. U većini slučajeva 

dovoljna je samo jedna glava za 

rasprskavanje, da bi ugasila nastao 

plamen. Rasprskivač je projektovan 

tako da mlaz vode koji je usmeren na 

plamen može da spusti temperaturu 

ispod dozvoljene tačke gorenja, 

kada se vatra može kontrolisati. 

Rasprskivači, u stvari, gase plamen 

tako što mu oduzimaju toplotu. 

Međutim, jedan od najopasnihih 

pratilaca požara jeste dim, koji 

je u većini slučajeva uzrok smrti 

ljudi u kućnim požarima. Statistika 

beleži da se veći broj ljudi uguši od 

nastalog dima, nego što fizički strada 


u prostoriji zahvaćenoj požarom. 

Upravo to je razlog što rasprskivači 

za gašenje požara postaju sve 

popularniji i preporučuju se svim 

domaćinstvima. Isto tako, mnogi 

smatraju da su rasprskivači delotvorniji 

od protivpožarnih alarma, aparata 

za gašenje požara, pa čak i od 

manje ekipe vatrogasaca, baš zbog 

blagovremenog aktiviranja. 

VIrtuelni propisi 

Iako u većini zemalja instaliranje 

gasnog sistema podleže strogim 

propisima, činjenice često govore 

drugačije. Stoga je opravdana briga 

stručnjaka za požarnu zaštitu koji 

sve češće opominju javnost da se 

ne poštuju osnovna pravila prilikom 

postavljanja gasne instalacije. Uprkos 

utvrđenih zakonskih propisa mora 

se sprovoditi i obavezna rutinska 

kontrola, radi bezbednijeg života 

građana. Svako eventualnog curenje 

gasa i neobezbeđen gasni sistem 

u domovima predstavlja potencijalnu 

opasnost od eksplozije, a onda je 

kasno govoriti o poštovanju propisa. 

ŠTA KAŽE STATISTIKA? 

Nacionalna asocijacija za prevenciju požara – NFPA, najveći svetski pobornik 

prevencije požara i autoritet na polju javne bezbednosti naglašava značaj 

detektora dima i sistema automatskih rasprskivača i navodi sledeće činjenice: 

procenjeno je da bi se u proseku moglo spasiti 890 života svake godine, 

ukoliko bi svako domaćinstvo imalo detektore dima 

statistički podaci potvrđuju da je 65 odsto tragičnih slučajeva zbog kućnih 

požara u periodu od 2000. do 2004. posledica požara u domovima koji nisu 

imali ispravne detektore dima ili ih uopšte nisu instalirali. 

primena rasprskivača smanjuje rizik od stradanja u kućnim požarima za 

80 odsto 

ukoliko u domaćinstvu postoji rasprskivač i detektor dima sa alarmom, 

rizik od stradanja u kućnim požarima je umanjen za 82 odsto, u odnosu na 

slučajeve u kojima nijedno od ova dva nije prisutno. 

Cena je presudna 

Uobičajena zabluda među korisnicima 

je da su uređaji za zaštitu od požara 

preterano skupi. Cena života je 

najskuplja. Zaboravlja se pogodnost 

da svaki detektor dima može da se 

instalira na već postojeći alarmni 

sistem, tako da nema potrebe da se 

dodatno instalira i alarm za zaštitu 

od požara. U ponudi na tržištu 

postije dve vrste detektora – bežični 

i ožičeni detektori dima koji se mogu 

jednostavno dodati na postojeći 

alarmni sistem. Detektori plamena 

su ekstremno robusni, izrađeni od 

jake plastike koja je otporna na vatru 

i većina uređaja podvrgnuta je strogim 

ekološkim testiranjima. 

Gde postaviti alarme za dim? 

u svaku prostoriju u kući 

na svakom spratu, ukoliko imate 

kuću na više nivoa 

na svim stepenicama, pošto se one 

„ponašaju“ kao dimnjaci koji izvlače 

dim i toplotu. 

u svim delovima kuće/prostorija 

u kući u kojoj su postavljeni električni 

uređaji (npr. portabl grejalice, klima 

uređaji i slično). 

u podrumu i garaži 

Dim, toplota i produkti sagorevanja 

dižu se do tavanice i šire se 

horizontalno. Detektor dima treba da 

se montira na najmanju udaljenosti 

od svih ostalih tačaka u prostoriji, sa 

alarmom na tavanici u središtu sobe, 

koji mora biti postavljen najmanje 

10 cm od susednog zida. Ukoliko se 

alarm montira na zid, neka to bude 

unutrašnji zid. 

Pored toga, detektore dima ne 

treba instalirati na manje od 1 m od 

kuhinjskih vrata, u blizini aspiratora ili 

kanala za hlađenje ili grejanje, pored 

ventilacionih kanala, i drugih mesta 

sa jakim vazdušnim strujanjima. 

Upoznajte sve ukućane sa zvukom 

alarma, kako bi blagovremeno 

napustili kuću kada se alarm oglasi. 

Sprečite lažne uzbune 

Kako biste nepotrebno pozivali 

vatrogasne ekipe, ne zaboravite da 

sledeće zone mogu da generišu 

lažne uzbune: 

prašnjave, veoma vlažne 

prostorije – vlaga ili para mogu da 

izazovu lažne uzbune, kao i prostori 

naseljeni insektima 

kuhinje – svakodnevno kuvanje 

može da bude uzrok lažnih uzbuna. 

Ukoliko želite alarm u kuhinji, trebalo 

bi da ima funkciju alarmiranja bez 

zvuka, ili da bude na bazi senzora. 

neonske svetiljke postavljene 

u blizini detektora – elektronsko 

zujanje može da izazove lažne uzbune. 

Zaštita od vatre u vozilima 

Budući da većina ljudi poseduje 

automobil, treba napomenuti da 

postoji realna mogućnost požara 

u vozilu. Prema tvrdnjama stručnjaka 

za požare, najdelotvorniji način za 

gašenje vatre u vozilima je suvi prah. 

Svaki vozač treba da bude opremljen 

s jednim ili dva aparata za gašenje 

požara, od kojih će jedan biti za vozilo, 

drugi za garažu. 

Milan Stojanović 


31

SECURITY PRAKSA 

Kontrola pristupa 

Moć integracije 

Koji je smisao integracije sistema za kontrolu pristupa sa protivprovalnim alarmom? 

Pojam integracije je već neko 

vreme u upotrebi kao pomodna 

fraza, i poput mnogih aktuelnih 

tema, često se o njoj govori zarad nje 

same. Većini je jasno da je integracija 

pravi dobitak koju ostvaruju instalateri 

i korisnici sistema. Realno, integracija 

protivprovalnog alarma sa sistemom 

za kontrolu pristupa je vrlo važna za 

korisnike sistema. Od kada je ACPO 

(Asociation of Chief Police Officers), 

engleska neprofitna asocijacija uvela 

DD243 standard za smanjenje lažnih 

uzbuna, krajnji korisnici imaju ozbiljnih 

problema. Naime, izgubili su pravo na 

pomoć policije u slučaju prevelikog 

broja generisanih lažnih uzbuna. 

Lažne uzbune se obično generišu 

onda kada neko stupi u poslovni 

prostor bez potrebne šifre za 

isključivanje protivprovalnog alarma. 

Recimo, nadzornik se jednog jutra 

ne pojavi na poslu, a neki mlađi 

kolega po ulasku u zgradu aktivira 

alarm. Povezivanjem protivprovalnog 

alarma sa sistemom za kontrolu 

pristupa u zgradu, ovakve situacije 

se mogu sasvim eliminisati. Ukoliko 

je alarm setovan, a vi nemate 

dozvolu da ga resetujete, znači 

da nemate pravo pristupa. Pored 

sprečavanja lažnih uzbuna, sistem 

kontrole pristupa pojednostavljuje 

korišćenje protivprovalnog alarma, 

tako što preuzima zadatak setovanja 

i resetovanja alarma. Nema više 

znojenja dlanova kada prvi stignete na 

posao, a zaboravili ste šifru koju treba 

da upamtite. 

Ovakvim načinom korišćenja sistema 

kontrole pristupa dobija se i evidencija 

o tome ko je i kada setovao alarm. 

Verovali ili ne, integracija alarma 

je brza i jednostavna, i za nju nije 

potrebna dodatna oprema. Prilikom 

integracije alarma sa protivprovalnim 

sistemima, usaglasite se sa svim 

ostalim aspektima postojećih 

standarda, kako biste izbegli 

dodatne neprijatnosti. 

Kako se može povezati 

požarni alarm sa sistemom 

kontrole pristupa? Ima li 

uopšte svrhe baviti se time? 

Kod planiranja požarnih vrata 

najvažnije je da se obezbedi pouzdana 

evakuacija u slučaju požara. Ovo se 

može postići lokalnim postavljanjem 

ručica za oslobađanje vrata 

u kutijama sa sigurnosnim staklom ili 

sigurnosnim polugama i rukohvatima 

za mehaničko otvaranje. Direktnim 

povezivanjem pomoćnih alarmnih 

releja sa električnim ili magnetnim 

bravama omogućava se automatsko 

otvaranje vrata u slučaju aktiviranja 

alarma. Postoji još nekoliko načina 

integracije sistema požarnog alarma 

sa sistemom kontrole pristupa. 

Među njima je automatsko 

generisanje liste za prebrojavanje. 

Ova lista pokazuje spisak osoba 

koje su za vreme aktiviranja alarma 

boravile u zgradi. Čitanje liste se može 

organizovati na mestu okupljanja 

(obično na parkingu ili ulici). Korisnici 

koji su se evakuisali iz zgrade pokazuju 

svoje kartice čitaču liste, kako bi 

ih evidentirali kao bezbedne. Iako 

lista može da bude nedovoljno 

tačna, jer su korisnici zaboravili svoje 

kartice u zgradi ili su ušli u zgradu 

ne pokazavši karticu, znatno će se 

smanjiti lista odsutnih osoba. Ukoliko 

me pitate da li sve ovo ima uopšte 

svrhe, odgovoriću vam jednostavno: 

naravno da ima. Praksa to govori. 

Džon Konel 



33

34 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST 

M A G A Z I N Z A B E Z B E D N O S T

Paradox serija senzora 

ZA STABILNU DETEKCIJU 

Paradox NV75M/X/R/V serija senzora je predviđena 

za detekciju prisustva u zatvorenim prostorima. Ove 

senzore karakteriše stabilna detekcija (Dual Mironel 

ogledalo PIR optike u kombinaciji sa Pet Immunity), kao 

i aktivna antimasking tehnologija (standard EN50131 Grade 

3). Bežična verzija senzora NV75MR ima bateriju sa aktivnom 

antimasking detekcijom (rok trajanja oko tri godine). Napredan 

model NV75MV ima ugrađenu microwave frequency shift 

tehnologiju i primenjuje se kod većih sigurnosnih sistema. 

Mironel optika 

Mikro senzor (upola je manji od konvencionalnog) je 

namenjen za detekciju pokreta u velikom prostoru. Odlično 

registruje toplotnu energiju koju emituje detektovano telo 

i veoma je precizan. Smešten je u izuzetno čvrstu spoljašnju 

konstrukciju (W oblikovana optika) zbog čega je pogodan 

za detekciju u zatvorenom prostoru u velikim sportskim 

objektima, školama, zatvorima i slično. 

Mironel tehnologijom obezbeđuje se izuzetno stabilna 

detekcija u opsegu do 16 m, što je svakako izuzetno dobra 

karakteristika za ovako mali senzor. NV75M serija ima Dual 

Mironel optiku koja omogućava klijentu da izabere između 

dve opcije – Pet Immunity ili Creep zone. U štićenom 

prostoru gde nema kućnih ljubimaca, klijent može izabrati 

opciju Creep zone jednostavnom mehaničkom selekcijom 

na samom senzoru. 

SeeTrue tehnologija 

Paradox SeeTrue tehnologijom je uspostaviljen standard za 

profesionalnu detekciju u objektima gde se zahteva visok 

stepen bezbednosti, poput državnih i vojnih objekata, 

zatvora, muzeja i sl. 

Ova tehnologija omogućava pouzdanu mikrotalasnu 

detekciju koja izračunava brzinu i pravac kretanja, radi 

utvrđivanja „pravog“ pokreta. 

Osim toga, ovom tehnologijom prevazilaze se 

nemogućnost PIR senzora da detektuju prisustvo 

u toplotnim zonama, zbog blokade koju stvaraju 

toplotno‐izolacioni materijali ili zid. SeeTrue aktivira 

mikrotalasnu detekciju samo u Strikt režimu. 

U Soft režimu senzor detektuje zone sa značajnim 

smanjenjem toplote, pomoću mikrotalasne kalkulacije. 

U naprednom Strikt režimu onemogućeno je da prođe 

ljudsko telo kroz zaštićeno područje (do 12m), čak i ako 

je zaklonjeno gustom tkaninom, kišobranom, kartonom, 

drvenom kutijom i sl. SeeTrue funkcije rade izuzetno dobro 

na temperaturama u rasponu od –35 °C do + 50 °C bez 

uticaja na kvalitet performansi. 

Aktivni IR antimasking 

Paradox anti-masking tehnologijom kombinuje se 

patentirani in/out žljebovi, W objektiv i najnoviji 32-bitni 

firmvare algoritmi. Ova tehnologija ispunjava i prevazilazi 

Grade 3 EN50131-2-2 standard. NV75M anti‐masking serija 

prepoznaje objekte koji su udaljeni do 30 cm od senzora. 

Senzor neometano detektuje čak i ukoliko se maskira 

prozirnim lakom, crnim papirom, aluminijumskom folijom ili 

prozirnom lepljivom trakom. Takođe, uključuje upozorenje 

za maskiranje kada se na optici nagomila prljavština ili 

prašina, da bi se senzor preventivno očistio. 

OSNOVNE KARAKTERISTIKE: 

16 m Dual Mironel detektori 

Aktivna antimasking IR detekcija 

12 m SeeTrue opseg NV75MW 

EVO bus konekcija NV75MX 

Selekcija interne bežične frekvencije NV75MR 

Mehaničko aktiviranje Creep Zone 

Dual/Single Edge operacija 

Dual Tamper (poklopac i zid) 

Montaža na zid ili u ugao 

Opcioni nosač 

Ivan Nikolić 


35

TEHNIKA 

Hikvision Pano Vu kamera 

BEOGRAD NA DLANU 

Fenomen koga su veliki gradovi u svetu svesni jeste bezbednost. Svi oni muku muče sa nadzorom velikih 

raskrsnica, pristupnih delova mostova i velikih trgova. A zna se koliko je važno podići javnu bezbednost na viši 

nivo i koordinirano upravljati incidentima u urbanim sredinama 

Aktuelni događaji u svetu, 

porast kriminala i strah od 

terorizma direktno podstiču 

razvoj bezbednosne industrije. 

Savremene inteligentne zgrade i 

gradovi pomeraju granice definisane 

konceptom ‘bezbednih gradova’. Da 

bi zaživeli takvi projekti, bezbednosni 

sistemi se integrišu i umrežavaju. 

Upravo se u tome i ogledaju prednosti 

ovakvih projekata, koji omogućavaju 

distribuciju informacija u vanrednim 

situacijama svim nadležnim 

agencijama i hitnim službama, na 

osnovu kojih one deluju preventivno 

i korektivno. Tako se bez sumnje, 

podiže nivo javne bezbednosti. 

Sasvim je jasno da uređaji za 

bezbezbednost i sugurnost ljudi, 

posebno video-nadzor, imaju važnu 

ulogu u bezbednosnom okruženju, 

s obzirom na to da već postoji opšti 

konsenzus da CCTV i drugi sistemi 

treba da zaštite ljude u urbanim 

sredinama. Krajni cilj je svakako da 

se javna bezbednost i upravljanje 

incidentima podigne na viši nivo. 

Dizajn “sve u jednom” 

Upravo navedeni razlozi su opredelili 

kompaniju Hikvision da prošle 

godine tržistu ponudi jedinstvenu 

kameru u svetu. Reč je o takozvanoj 

PanoVu panoramskoj kameri, koja vidi 

360° uz pomoć 8 IP kamera i jedne 

PTZ kamere, ima 36x optički zum 

i sposobnost da prati nadgledane 

objekte na velikim udaljenostima. 

PanoVu serija kamera ima 

jednostavan i čist dizajn, kompaktnu 

strukturu koja olakšava kreiranje ultra 

panoramskih HD slika, zahvaljujući 

integraciji više senzora u jednom 

uređaju. Naime, reč je o najbolje 

opremljenom panoramskom rešenju 

visoke klase na tržištu. 

PanoVu kamera od 16MP korisnicima 

nudi sliku pod uglom od 360 stepeni 

vidnog polja bez izobličenja, sa ultra 

HD rezolucijom i 8x 1/1,9“ CMOS 

senzorom za progresivno skeniranje, 

kao i 6x optički, i 16x digitalni zum. 

Ova kamera dizajnirana po principu 

„sve u jednom“ omogućava korisniku 

da prati više kamera s jednim uređajem, 

jednostavno se instalira i konfiguriše, 

jer koristi samo jedan eternet kabl 

i jedan kabl za napajanje. Minimalno 

osvetljenje od svega 0,002 luksa 

za snimanje u koloru omogućava 

panoramsko snimanje od 360 stepeni 

vidnog polja u bilo koje doba dana. 

Uspešna priča 

Da u kvalitet kamere ne treba 

sumnjati, potvrdili su i stručnjaci 

kompanije Antenall nakon što su je 

testirali krajem prošle godine, kako bi 

se što bolje upoznali s načinom rada 

i svim njenim funkcijama. 

Evo o čemu je reč. Antenall je u 

saradnji sa preduzećem KBC Net iz 

Beograda, montirao PanoVu kameru 

na zgradu u blizini Pančevačkog 

mosta i tako pokrio sve prilaze 

mostu iz grada i veliki broj raskrsnica. 

Tom prilikom testirane su mogućnosti 

i pametne funkcije kamere, a dobijeni 

rezultati su bili prilično impresivni 

za sve učesnike. 


Pano Vu kamera je dala 2 slike 

sa rezolucijom od 4096x1080p, 

koje pomoću softvera pretvara 

u panoramsku sliku od 360°, dok PTZ 

kamera koja ima rezoluciju 1920x1080p 

daje jednu sliku. U suštini PanoVu 

kamera se ponaša kao 3 različite 

kamere, odnosno daje 3 glavna strima 

i zauzima 3 kanala na NVR. 

PTZ kamera može beskrajno da se 

okreće oko svoje ose, dok vertikalna 

putanja ima kretanje od -15° do 90° sa 

auto-flip funkcijom. Takođe jedna od 

veoma važnih funkcija PTZ kamere je 

Panorama scan koja joj omogućava 

da patrolira po panorami koju 

prikazuju ostale kamere. PTZ kamera 

ima 8 patrolnih modova sa po 

32 podešavanja po modu. 

Nakon ovakvog iskustva, naš zaključak 

je da bi ovakve kamere trebalo postaviti 

na svim trgovima, mostovima i velikim 

raskrsnicama, jer se samo jednom 

kamerom rešava mnogo problema, 

odnosno ni jedan jedini ćošak ne ostaje 

u takozvanoj slepoj tački. 

Osim toga, ova panoramska kamera 

je dizajnirana za video-nadzor velikih 

lokacija, poput stadiona, aerodroma 

i parkinga. Proizvodi se u dve 

verzije – 8 megapiksela za nadzor 

lokacija pod uglom od 180 stepeni 

vidnog polja, kao i 16 megapiksela 

za nadgledanje scene pod uglom od 

360 stepeni, tako da korisnici mogu 

izabrati model prema sopstvenim 

specifičnim potrebama. 

Stefan Vukajlović 

Fotografije i video-zapise sa 

PanoVu kamere možete naći na 

našem sajtu: 

http//www.antenall.rs/ 

ili nas kontaktirati na telefone: 

011/317 02 44; 011/377 47 70 


37

TEHNIKA 

TCO – Total Cost of Ownership 

TRIPUT MERI JEDNOM SECI! 

Prilikom planiranja investicija za nabavku sistema video-nadzora, bilo da se radi o troškovima nabavke, 

operativnim troškovima ili troškovima demontaže trebalo bi posvetiti pažnju konceptu ukupnih troškova 

vlasništva (TCO – Total Cost of Ownership), kao modelom kojim se rukovode mnoge industrije, radi procene 

ukupnih troškova od nabavke do demontaže sistema. U industriji video-nadzora objavljeno je nekoliko studija 

o ovoj temi. Izdvajamo analizu koju je sprovela kompanija Axis 2015. godine 

Šta predstavlja koncept ukupnih 

troškova vlasništva (u daljem tekstu 

TCO – Total Cost of Ownership)? 

Najjednostavnije objašnjenje glasilo 

bi da je to otkupna cena sistema 

plus troškovi rada i održavanja. Nema 

dileme da investiciju ne bi trebalo 

posmatrati samo kao kratkoročnu 

cenu, odnosno otkupnu cenu sistema, 

već treba razmotriri dugoročnu 

cenu, koja predstavlja ukupnu cenu 

vlasništva. Stavka sa nižim ukupnim 

troškovima vlasništva je verodostojnija 

na duži vremenski period. 

Kompanija Axis je analizirala model koji 

je predvideo ukupno 40 troškova koji 

se odnose na sistemske komponente i 

faze. Model predstavlja primer projekta 

sa 1.500 kamera koje nadziru grad, u 

vremenskom periodu od deset godina. 

Ukupni troškovi vlasništva su oko 

17.000.000 dolara. Obratite pažnju na 

ukupnu analizu po fazama sistema, 

koja jasno pokazuje, između ostalog, 

da se oko 50 procenata ukupne 

cene investira u hardver i softver, 

a ostalih 50 procenata se odnosi na 

instalacije, održavanja, eksploataciju 

sistema i njegovu demontažu, što se 

često zaboravlja. 

Analiza ukupnih troškova (TCO) može 

biti korisna alatka pri proračunavanju 

ukupne vrednosti projekata ili procene 

tendera. Dakle, prilikom investiranja 

u sistem, fokusirajte se na troškove 

koji nisu tako vidljivi, već su naprotiv 

zamaskirani. Nastojte da smanjite 

ukupne troškove, a da dobijete što 

kvalitetnije rešenje za video-nadzor. 

Kome je namenjena 

TCO studija? 

Koncept ukupnih troškova vlasništva 

ukazuje na ključne tačke na koje treba 

obratiti pažnju prilikom nabavke 

novog sistema za video‐nadzor. 

Preciznije, ova analiza je namenjena 

projektantima za bolje razumevanje 

tokova i dinamike budućih 

troškova, počev od instalacije, preko 

operativnog rada sistema do njegove 

demontaže, ali i kao argument za 

razgovor sa budućim investitotima. 

Zapravo ova analiza omogućava 

investitorima da sagledaju dugoročnu 

perspektivu i očekivanu dužinu 

radnog ciklusa sistema, kao i 

smanjenje rizika od nepredviđenih 

izdataka koji svakako mogu da 

opterete budžet. Takođe, bitan faktor 

je i procena tendera za projektovanje. 

Troškovi u različitim 

industrijama 

Ovde su prezentovani uobičajeni 

faktori troškova. Osim u projektima 

gradskog nadzora ovi faktori postoje i 

u drugim industrijama, iako se projekti 

često veoma razlikuju. Zašto je tako? 

Troškovi tokom radnog ciklusa sistema 


Primera radi, na aerodromu ili kritičnim infrastrukturnim 

instalacijama, posledice zastoja sistema se veoma razlikuju 

od npr. školske ustanove. Drugi razlog je rok trajanja sistema. 

Recimo, kod gradskog nadzora nije neuobičajeno da sistem 

ostane nepromenjen godinama, dok se u drugim prijektima, 

poput maloprodajnih objekata, gde se kamere pomeraju, 

pa tako i više habaju, redovnije obavlja nadogradnja čitavog 

sistema. 

Utvrdite faktore troškova 

Da pojednostavimo stvari. Dakle, napravite jednostavan 

pregled svih troškova koji utiču na ukupne troškove (TCO) 

određene instalacije video-nadzora. Faktori troškova su 

kategorisani u skladu sa aktivnostima i postavljeni su 

hronološkim redom koji prati tok radnog ciklusa sistema. 

Vlasništvo nad opremom može da se podeli u tri osnovne 

faze: nabavku sistema, operativni rad sistema i završetak 

radnog ciklusa sistema. 

Prva faza obuhvata ukupne troškove koji su podeljeni u tri 

osnovne kategorije: troškove nabavke, operativne troškove 

i troškove uklanjanje sistema, odnosno njegove demontaže. 

U svakoj od osnovnih kategorija troškovi variraju. 

Dok se troškovi nabavke i ukljanjanja sistema događaju 

samo jednom, operativni troškovi traju u kontinuitetu 

tokom čitavog radnog ciklusa sistema. U tom slučaju 

visina operativnih troškova u velikoj meri zavisi od 

pouzdanosti sistema, odnosno vremena predviđenog za 

njegovo servisiranje. 

Postoji niz faktora koji mogu da budu uključeni u TCO 

model, koji su namerno izostavljeni. Jedan od razloga za 

to je, što pojedini troškovi značajno variraju u zavisnosti 

od sistema, što ponekad može da prouzrokuje pogrešnu 

procenu. Na primer, troškovi zbog propuštenih alarma 

i troškovi u poslovanju zbog zastoja sistema, imaju 

različite posledice za direktora u školi, od posledica za šefa 

obezbeđenja u nuklearnoj elektrani. 

Koji troškova nisu uključeni 

u pomenuti TCO? 

dodatni/dopunski troškovi garancije 

transportni troškovi 

troškovi inspekcije sistema 

troškovi osiguranja 

troškovi server sale 

troškovi otkazivanja softvera 

troškovi otkazivanja alarma 

poslovni rashodi kao posledica zastoja sistema 

troškovi zaposlenih u operativnom centru 

Ukupni troškovi vlasništva za projekat 

nadzora grada 

Došli smo da najavljenog projekta velikog sistema gradskog 

nadzora na razvijenom tržištu. Projekat obuhvata 1.500 

spoljnih kamera i kvalitetnu video-menadžment soluciju, 

IP mrežu i uređaje za skladištenje. 

U ovom poglavlju TCO analiza se više fokusira na relativnu 

distribuciju troškova u procentima, a manje u novčanom 

iznosu. Ali da biste imali jasnu sliku o ovom modelu, morate 

imati uvid u veličinu ovog sistema. Dakle, sistem obuhvata 

1.500 kamera, sa periodom eksploatacije od deset godina 

i ukupnim troškom od oko 17.000.000 dolara. 

Ukupna cena sistema po fazama 

Troškovi nabavke: 11.400.000 dolara ili oko 67 odsto 

operativni troškovi: 5.200.000 dolara ili oko 31 odsto 

cena demontaže: 300.000 dolara ili oko 2 odsto 

Troškovi nabavke proizvoda u poređenju sa ostalim troškovima 

Navešću još jednu razliku koja se odnosi na troškove za 

nabavku proizvoda i ostalih troškova. U ovoj TCO studiji, 

kao što je prikazano na grafikonu, oko polovina (49 odsto) 

ukupnih troškova odnosi se na direktne početne troškove 

za kupovinu kamera, softvera i druge opreme (tzv. troškovi 

ugovora). Ostalih 51 odsto predstavljaju troškove koji se 

odnose na projektovanje, montažu, održavanje, itd... 

Definicija TCO 

TCO je model finansijske procene koji sabira sve 

troškove tokom kompletnog roka trajanja sistema. 

Koristan je u mnogim delatnostima, za procene 

direktnih i indirektnih troškova sistema, kao i za 

poređenje sistema sa različitim karakteristikama 

i distribuciju troškova. 

Postoji tendencija da se ukupan trošak sistema 

procenjuje samo na osnovu početne investicije, što 

nije svojstveno samo za bezbednosnu delatnost. 

Nažalost, ova predrasuda je prisutna u mnogim 

TCO studijama različitih delatnosti. 


39

Detaljni troškovi po fazama 

Troškovi ugovora u odnosu na ostale troškove 

Akvizicija 

Kao što je već rečeno, skoro polovina TCO se sastoji od 

početnog investiranja u proizvode/opremu, takođe 

označeno kao trošak ugovora. Oko dve trećine troška 

ugovora, ili 34 odsto od celog TCO, izdvojimo za 

video‐menadžment softver, IP mrežu, uređaje za snimanje 

i drugi hardver, osim kamera. Jedna trećina troška 

ugovora je trošak za kamere, što je oko 16 odsto od TCO 

za ceo sistem. 

Ostali troškovi koji se pojavljuju tokom prve godine 

rada sistema, u ovom modelu su predugovor i trošak 

implementacije. Troškovi predugovora obuhvataju, između 

ostalog, dizajn sistema i procenu dobavljača. Troškovi 

implementacije pokrivaju sve što je u vezi sa instalacijom, 

konfiguracijom i integracijom. Zajedno, predugovor 

i troškovi implementacije čine oko 18 odsto ukupnih 

troškova vlasništva – TCO. 

Eksploatacija sistema video‐nadzora 

Najskuplja je eksploatacija sistema video-nadzora, od čega 

je najveći trošak održavanje sistema. 

Održavanje sistema se obavlja planski i redovno, a odnosi 

se na kamere, servere, softvere i sl. Eksploatacija takođe 

uključuje i troškove koji nastaju usled pada sistema, kao i za 

naknadu za softverske licence i potrošnju energije. Troškovi 

održavanja iznose oko 20 odsto, što predstavlja najveću 

stavku u ukupnim troškovima vlasništva. Ostali operativni 

troškovi iznose oko 12 odsto. 

Raspodela TCO troškova u procentima 

Raspodela TCO troškova u novcu 

Demontaža sistema 

Prestanak rada sistema video-nadzora je veoma važna 

faza i često se previđa u početnoj fazi procene vrednosti 

projekta. Iz perspektive održivosti neophodno je da 

se oprema pravilno demontira i reciklira nakon što se 

eksploatiše, a ovi troškovi moraju biti uračunati u radni 

ciklus sistema. U ovom TCO modelu, troškovi potpunog 

prestanka rada sistema predstavljaju dva odsto od 

ukupne vrednosti. 

Uticaj efikasnijeg video-skladištenja 

i kvaliteta proizvoda 

Industrija video-nadzora neprestano radi na inovacijama 

za poboljšanje proizvoda i kvaliteta slike, optimizaciji 

video-kompresije, ubrzanju instalacije i pojednostavljenju 

održavanja. Jedna od tih inovacija je i Axis Zipstream 

U 2015. godini, Axis je predstavio kamere sa Zipstream 

tehnologijom kompresije koja smanjuje zahteve protoka 

i skladištenja za prosečno 50 odsto ili više u uobičajenim 

scenarijima video-nadzora. 

U isto vreme kada je pisana ova studija, kompanija Axis 

je predstavila novu Zipstream tehnologiju, zbog čega 

nije bilo moguće uzeti u obzir uštedu koju ona ostvaruje 

u odnosu na ukupne troškove vlasništva. Međutim, 


procena je da ona štedi prostor 

koji zauzima snimljeni material za 

25 odsto, što je veoma značajno 

za snimanje određenih scenarija, 

kao što je snimanje stalnih pokreta 

prolaznika na ulicama grada. 

Preciznije rečeno, Zipstream 

tehnologije umanjuje ukupne 

troškove vlasništva za tri odsto. 

Možda ovo zvuči beznačajno, 

ali prevedeno u novac, približno 

se uštedi 450.000 dolara, ili oko 

300 dolara po kameri. 

Troškovi održavanja i popravki igraju 

značajnu ulogu u bilo kojoj TCO studiji. 

Pouzdanost proizvoda se zanemaruje 

kada se razmatraju troškovi održavanja 

i rada sistema. Visok kvalitet proizvoda 

je naravno jedan kritičan aspekt 

troškova održavanja i popravki koji 

može umanjiti ukupnu cenu sistema 

za nekoliko procenata. 

Klijenti tvrde da su Axis proizvodi četiri 

do pet puta pouzdaniji od drugih 

sličnih proizvoda. Kako bi ovo moglo 

uticati na TCO ako je stopa otkaza 

povećana četiri puta? Kao što se vidi 

na prikazanom grafikonu, troškovi 

otkazivanja sistema skaču sa 5 odsto 

na 13 odsto, što predstavlja značajno 

povećanje troškova od 800.000 dolara 

u prvobitnom slučaju na više od 

2.300.000 dolara. 

Aleksandar Kos 

Više informacija o TCO studiji možete naći 

na veb stranici: 

www.ipway.rs/kontakt.asp 

ili kontaktirajte našeg projektanta 

putem telefona: 

011 3089 503 ili 011 3089 543 

Axis najavio bogat portfolio u 2017. 

Nakon što su se nedavno udružile, kompanije Axis i Canon 

nisu mnogo oklevale sa marketinškim aktivnostima mrežne 

opreme. Naime, planiraju da tokom 2017. godine predstave i 

pokrenu prodaju sedam novih modela Canon kamera. 

Od septembra prošle godine kompanija Axis je preuzela 

na sebe marketing i prodaju celokupnog portfolija Canon 

mrežne video‐opreme. 

Neki od novih modela su i VB-S30VE kompaktna mini 

PTZ kamera za spoljašnju montažu, VB-H761LVE spoljašnja 

fiksna kamera sa 20x optičkim zumom i IC iluminacijom. 

Većina predstavljenih novih modela namenjeni su za spoljašnji 

video‐nadzor i sve ih karakteriše 1080p rezolucija sa maksimalnim 

brojem kadrova u sekundi. 

Nove kamere su dostupne od Q1 2017 kroz Axis distributivne 

kanale u Americi i EMEA regionu, dok će prodaja u Japanu i dalje 

biti u nadležnosti kompanije Canon. 


41

TEHNIKA 

Dahua 

4 MP HDCVI kamera za pouzdan nadzor 

Dahua Technology je krajem prošle godine globalnom tržištu predstavila novo rešenje sa vrhunskim 

performansama i funkcijama. Reč je o HDCVI kameri sa rezolucijom od 4 megapiksela u realnom vremenu 

i 16:9 HD video-izlazom. Ova kamera omogućava pouzdan video-prenos na velikim udaljenostima 

Rezolucija od 4 megapiksela 

omogućava HDCVI kamerama 

da stvaraju slike visokog kvaliteta 

sa precizno prikazanim bojama 

i jasno izraženim detaljima. Dodatnu 

funkcionalnost ove kamere poboljšava 

veoma kvalitetan F 1.5 objektiv sa 

velikim otvorom, tako da kamera 

može da podrži pravi široki dinamički 

raspon (WDR – wide dynamic 

range) od 120 decibela. Zbog velike 

količine apsorbovanog svetla kamera 

može da snima u veoma slabim 

uslovima osvetljenja. U kombinaciji 

sa WDR tehnologijom, koja je i dalje 

najsavremenija na tržištu, dobija se 

kvalitet živih slika uprkos velikim 

kontrastima. Pravi WDR (120 dB) 

optimizuje jače i slabije zone 

osvetljenosti tako da se dobijaju 

upotrebljive slike. 

Izlaz 

Kamera istovremeno podržava HDCVI 

i CVBS izlaze s dva BNC konektora. 

Višestruki izlazi olakšavaju rad 

kamere i u situacijama kada treba 

pronaći i otkloniti greške pomoću 

alata za testiranje. Kamera takođe 

nudi mogućnost rada s više različitih 

uređaja uključujući analognu matricu 

ili monitor. Pored toga, 4 MP HDCVI 

kamera podržava 16:9 HD video-izlaz 

bez deformacije slike. 

Prenos na velikim 

udaljenostima 

HDCVI tehnologija garantuje prenos 

videa u realnom vremenu na velikim 

udaljenostima bez gubitka kvaliteta 

signala. Ona podržava prenos 

4 MP HD videa na udaljenosti i do 

700 m preko koaksijalnog kabla, kao 

i do 300 m preko UTP kabla. 

Zbog visoke rezolucije i svih 

navedenih karakteristika ova 

kamera je sjajan izbor za srednja 

i velika preduzeća, kao i za 

projekte gde je potreban pouzdan 

video‐nadzor i fleksibilnost prilikom 

njegove instalacije. 

HCVR 7000/4M serija 

video‐rikordera 

Osim kamera, vodeći svetski 

proizvođač video-bezbednosne 

opreme sa sedištemu Hangdžou, 

predstavio je i novi digitalni 

video‐rikorder HCVR 7000-4M 

serije. Reč je o poslednjoj generaciji 

video‐rikordera sa ugrađenom HDCVI 

tehnologijom, koja omogućava 

HD transmisiju na velikim 

udaljenostima. Ova serija podržava 

do 16 kanala HDCVI/CVBS za ulaz, 

8 kanala za IP kamere, 16 kanala za 

prenos uživo i 16 plejbek kanala. 

Moćne performanse 

HCVR serija podržava do 16 kanala 

HDCVI/CVBS ulaza, IP kameru sa 

8 kanala, 16 kanala za prikaz uživo, 

kao i 16 kanala za reprodukciju. 

HDCVI podržava 4+2, 8+4, 16+8 

zlaza za IP kamere, a svaki kanal 

podržava HD rezoluciju do 5 MP 

(2560 x 1920) za snimanje i praćenje 

videa uživo. HDCVI/CVBS funkcija za 

auto‐detekciju automatski prepoznaje 

signal s prednje kamere, bez ikakvih 

podešavanja. Ova pogodnost olakšava 

rukovanje kamerom. Pametni H.264 + 

standard štedi do 70 odsto propusne 

moći i skladišnog prostora, bez ikakvih 

dodatnih izmena na kamerama. 

Nadogradnjom fabričkog softvera 

u budućnosti, serija HCVR7000-4M će 

da podržati 4K HDCVI. 


Inteligentne funkcije 

Ugradnjom IVS (inteligentni video‐sistem), 

HVCR 7000-4M serija ima mogućnost da 

prepozna i analizira objekte koji su u pokretu. 

HCVR obezbeđuje opcionu standardnu 

inteligenciju koja omogućava detekciju 

višestrukih obrazaca ponašanja i objekata 

poput napuštenih ili izgubljenih predmeta. 

IVS takođe podržava analitiku u nadgledanoj 

zoni, tako što kamera detektuje prelazak 

preko unapred utvrđene linija. Ova serija 

simultano podržava druge inteligentne 

funkcije, kao što su prepoznavanje lica i 

druge „pametne“ pretrage. 

Ovaj video‐rikorder nije skup proizvod 

i vrlo se brzo instalira, a namenjen je za 

široku primenu u javnoj bezbednosti, 

maloprodaji, transportu, zaštiti domova 

i edukativnim ustanovama. Kompatibilan 

je sa mnogobrojnim uređajima drugih 

proizvođača, zbog črga je idealno rešenje 

za bezbednosne sisteme sa ili bez sistema 

za video-menadžement. 

O KOMPANIJI DAHUA 

Kompanija Dahua je renomirani proizvođač bezbednosne 

opreme u oblasti nadzora. Tokom 15 godina rada, kompanija 

Dahua je stekla veliko iskustvo u istraživanju i dizajniranju 

najnovije bezbednosne opreme koja predstavlja poslednju 

reč tehnike. Hardver i softver su modularno dizajnirani 

i fleksibilni za različite konfiguracije i aplikacije, kao i za 

njihov budući razvoj. 

Kompanija Dahua je zauzela peto prestižno mesto u 2015. 

godini na takmičenju profesionalaca „Security 50“, koju svake 

godine organizuje A&S International. 

Pročitajte više informacija na: 

www.dahuasecurity.com 

Kako izbeći lažne alarme? 

Iako je video-analitika moćna 

alatka, bezbednjake ipak najviše 

zanima koliko se može primeniti 

u praksi. A praksa je ukazala na mnoge 

probleme i rizike koje donosi primena 

video-analitike. Čini se da je strah od 

video-analitike sada mnogo veći nego 

što je bio pre nekoliko godina, kada je 

ova nova tehnologija pobudila veliko 

interesovanje kod korisnika. 

Koji je najvažniji zadatak 

video‐analitike? Pre svega, da 

pomogne operaterima u monitoring 

centru, tako što će u velikoj meri da 

eliminiše lažne alarme. Najmanja 

šteta je što svaki operater mora 

da gubi vreme i procenjuje da li 

je reč o lažnom alarmu. Mnogo 

veći problem je to što korisnici 

počinju da sumnjaju u kvalitet rada 

postojećeg sistema. 

Većina korisnika prepoznaje lažne 

uzbune na protivprovalnim alarmnim 

sistemima, kao i neprijatnosti koje 

one prouzrokuju. U proseku, prilično 

retko se dešavaju lažni alarmi koje 

prouzrokuju alarmni uređaji za 

zaštitu od krađa u preduzeću ili kući. 

U proseku, ako se pojave jedan do dva 

puta mesečno, to je prilično često. 

Mnogi korisnici nemaju lažne alarme 

na svojim sistemima i po nekoliko 

meseci. Nasuprot tome, veliki broj 

sistema za video-analitiku može 

da generiše na desetine lažnih 

alarma dnevno. Na taj način, stvara 

se problem koji daleko prevazilazi 

uobičajenu situaciju na koju je korisnik 

već navikao kod protivprovalnih alarma. 

Povrh svega, ukoliko se alarmi 

aktiviraju više puta u toku jednog dana 

korisnici postaju nervozni i ljuti. Ne 

generišu svi sistemi analitike veliki broj 

lažnih alarma, mada to mnogi čine. 

Dakle, lažni alarmi su u većini 

slučajeva ograničavajući faktor za 

primenu video-analitike. 


43

Axis 

Kompletan audio-sistem 

Proizvođači kao da se utrkuju da 

plasiraju nove proizvode i opremu 

na globalnom tržištu, na radost 

mnogobrojnih potrošača. Tako je i 

švedski proizvođač Axis nedavno 

predstavio nove mrežne zvučnike 

C1004-E i C2005, koje ljubitelji dobrog 

zvuka mogu da montiraju na zid 

ili plafon. Ovi uređaji predstavljaju 

kompletni audio-sistem koji je 

prekonfigurisan i odmah spreman 

za korišćenje. Zvučnici imaju niz 

praktičnih funkcija, od povezivanja 

velikog broj uređaja, sa kojih se može 

emitovati muzika sa SD kartice ili 

interneta, preko snimanja glasovnih 

poruka ili direktnog obraćanja 

kupcima, što je posebna pogodnost 

za maloprodaju. 

Svi koji su zainteresovani treba da 

znaju da se ovaj kompletni Axis 

audio-sistem sastoji od pojačala, 

miksera, procesora digitalnog 

signala, algoritma za onlajn striming, 

mikrofona, napajanja i zvučnika. 

Ukoliko imate PoE napajanje ne 

treba vam ništa više osim jednog 

kabla za povezivanje na mrežu. Više 

uređaja možete jednostavno spojiti u 

fleksibilan i skalabilan sistem. Ukoliko 

želite da napravite automatizovani 

sistem zvučnika sa predefinisanim 

vremenskim i prostornim rasporedom, 

možete kreirati zonu i grupu. 

Geutebruck 

Samo jedna kamera za panoramu 

U 

ponudi nemačke kompanije 

Geutebruck popularna je kamera 

G-Cam EHC 3285, koja korisnicima 

omogućava da pomoću samo jedne 

kamere dobiju čist, panoramski prikaz 

u spoljašnjem video-nadzoru. 

Sertifikat IK 10 garantuje da je nova 

360° IP kamera izuzetno izdržljiva, i da 

je optimalno zaštićena od vandalizma 

i drugih spoljnih faktora. Zbog svoje 

moćne funkcije korekcije izobličenja, 

koja konvertuje sliku od 360° 

u intuitivnu panoramsku sliku, korisnik 

vidi „ispravljene“, jasne slike. Ne samo 

na reprodukcijama u realnom 

vremenu, nego i na snimcima. 

Slika od 360° se može pretvoriti 

u najviše 4 „ispravljena“ segmenta 

slike. Ostvareni komfor i udobnost 

operatera podižu i kvalitet virtuelne 

pan-tilt funkcionalnosti, kod koje 

nema mehaničkog habanja. 

Diskretna IP kamera od 6 megapiksela 

je idealna za video-nadzor od 360° 

na otvorenom prostoru, zahvaljujući 

svojim IP66 i IK10 sertifikatima. 

Izdržljiva je i podnosi raspon 

temperature od + 50 do –10° C. 

Integrisano IR-LED osvetljenje 

garantuje neprekidnu bezbednost. 

Kao i sve druge Geutebruck kamere, 

i ova se savršeno uklapa u sve 

digitalne sisteme za snimanje istog 

proizvođača. Pri brzini od 25 kadrova 

u sekundi, H.264 kompresijom, 

u kombinaciji sa CMOS senzorom 

za progresivno skeniranje od 1/1,8’’, 

svaka pojedinost slike biće adekvatno 

zabeležena – za kompletan, 

profesionalni video‐nadzor. 

Kamera ima i PoE za lokalno ili 

decentralizovano napajanje, kojom 

se ostvaruje maksimalna fleksibilnost 

tokom instalacije, što korisniku donosi 

značajnu uštedu. 


TEHNIKA 

NETEYE WS-E radne stanice za video-monitoring 

Sertifikovane i spremne za 4K 

Da bi se nadzirao veliki broj kamera 

neophodno je profesionalno 

i pouzdano rešenje. Siguran 

izbor je NETEYE WS-E serij a 

video-monitoring radnih stanica sa 

preinstaliranim Milestone softverom 

i 64-bitnim operativnim sistemom 

koji je posebno optimizovan za rad 

sa kl ijentskom aplikac ijom. NETEYE 

WS-E serij a video‐monitoring radnih 

stanica predstavlja idealnu osnovu 

za nadzorne centre sa velikim 

brojem kamera. 

NETEYE radne stanice su 

idealna solucija za profesionalni 

IP video‐nadzor. Hardver je 

proverenog kvaliteta i zasnovan 

je na standardnim računarskim 

komponentama, Intel® procesorima 

i optimizovanom Windows 

operativnom sistemu. 

Preinstalirani Milestone sistem za 

video‐menadžment sa SDK svima 

je javno dostupan, predstavlja 

brzu i stabilnu osnovu za sve 

postojeće i buduće sisteme 

profesionalnog video‐nadzora. 

NETEYE radne stanice su deo 

klijent‐server arhitekture i zajedno 

sa NETEYE NVR podržavaju preko 

4.600 IP‐video-uređaja više od 

100 proizvođača (proizvode 

se od 2006. godine). NETEYE 

video‐monitoring radne stanice su 

testirali i sertifikovali proizvođači 

VMS i proizvedene su u skladu 

sa ISO9001 standardom. 

Axis 

Video-analitika za zaštitu perimetra 

Tako je nastala i Axis perimeter 

defender aplikacija, namenjena za 

zaštitu perimetra velikih sistema, 

kao što su energetska postrojenja 

i hemijska industrija. Preciznije, 

namenjena je svima onima kojima 

treba da se ojača sistem kontrole 

prilikom pristupa velikim površinama. 

Donedavno se video-analitika 

isključivo obavljala na snimaču/ 

serveru, u okviru osnovnog 

softvera, a korisnici su bili ograničeni 

na relativno mali broj modula koje 

nudi proizvođač. 

Ovaj nedostatak su prepoznali 

proizvođači kamera i počeli da nude 

analitiku koja se izvršava sa samoj 

kameri. Tako je danas moguće 

kupiti kamere koje već u sebi imaju 

napredne funkcije. Za najzahtevnije 

situacije, kompleksne analitike 

koje se izvršavaju na serveru i dalje 

ostaju jedini izbor. 

Jednostavno rečeno, za kompleksnije 

scene gde se traži visoka pouzdanost 

(mali broj lažnih alarma ili 

neotkrivenih incidenata) kamere 

nemaju dovoljno procesorske 

snage za obradu podataka 

u realnom vremenu. 

Ova aplikacija je projektovana za 

izuzetno jednostavnu instalaciju, 

konfiguraciju i korišćenje. Axis 

Perimeter Defender koristi 

video‐analitiku u samoj kameri 

i detektuje različite scenarije upada 

i prisustva ljudi. 

Axis perimetarska zaštita je fleksibilan 

i skalabilan alat koji u kombinaciji 

sa mrežnim kamerama i zvučnicima 

predstavalja napredno i proaktivno 

rešenje za kontrolu pristupa. 

Rešenje je zasnovano na tehnologiji 

engleske kompanije Digital Barriears, 

koja ima veliko iskustvo kad je reč 

o video‐analitici. 


45

Hikvision 

Kamere otporne 

na eksploziju 

Globalno tržište je obogaćeno inovativnim rešenjem za video-nadzor, čiji tvorac je Hikvision, vodeći svetski 

dobavljač inovativnih proizvoda i rešenja za video-nadzor. Novo bezbednosno rešenje je otporno na eksploziju, 

zbog čega je namenjeno za nadgledanje rizičnih prostora i opasnih zona. Reč je o tri nove standardne mrežne 

kamere sa sertifikatima ATEX i IECEx, uključujući modele bulet i PTZ dom kamera 

Kompanija Hikvision nastavlja 

da razvija inovativna rešenja 

i unapređuje proizvodnju 

kamera za video-nadzor. U prilog 

ovome govori činjenica da su nove 

kamere namenjene klijentima 

sa specijalnim potrebama, jer su 

otporne na eksploziju. 

Naime, kamere su ugrađene u 304 

i 316L kućišta od nerđajućeg čelika, 

koji je maksimalno otporan na koroziju 

i eksploziju. I ne samo to. Kućišta 

kamera su izrađena po standardu IP68, 

što znači da su kamere zaštićene od 

prodora vode i prašine. 

Ovakve performanse kamera su 

pouzdana garancija za uspešan 

video-nadzor u opasnim okruženjima, 

odnosno na lokacijama gde 

se obavlja proces proizvodnje sa 

zapaljivim sredstvima. Preciznije 

rečeno, zbog visokih performansi 

i otpornosti na eksploziju, nove 

kamere predstavljaju idealno 

bezbednosno rešenje za 

video‐snimanje u veoma rizičnim 

oblastima, ili oblastima gde postoji 

potencijalni rizik od eksplozije, 

kao što su pogoni za skladištenje 

gasa i nafte, hemijske fabrike, 

industrijske zone, rudarska okna ili za 

primene u pomorstvu. 

DarkFighter tehnologija 

U modele ovih otpornih kamera sa 

veoma slabim osvetljenjem ugrađena je 

Hikvision DarkFighter tehnologija. Ona 

im omogućava minimalno osvetljenje 

do čak 0,005 luksa u režimu boje i do 

0,0005 luksa u B/W režimu. Kao rezultat 

dobijaju se kristalno jasne slike u boji 

i monohromatske slike u uslovima 

koji ne bi nikako mogle da obezbede 

konvencionalne kamere sa slabim 

osvetljenjem. Opseg se takođe dobija 

uz CMOS senzore slika od 2 MP i 4 MP 

sa progresivnim skeniranjem, full HD 

1080p video do 60 kadrova u sekundi, 

trostrukim tokovima video‐snimka, 

3D DNR i WDR od 120 dB. 

H.265+ Smart kodek 

Zahvaljujući naprednom standardu 

kompresije H.265+ smart kodek 

tehnologiji znatno se smanjuje 

potrebna brzina protoka 

video‐snimaka, kao i troškovi 

propusnog opsega i skladišnog 

kapaciteta. Inteligentni algoritam koji 

je razvila kompanija Hikvision, H.265+ 

predstavlja zadivljujuću tehnologiju 

kodiranja zasnovanu na H.265/ 

HEVC (High Efficiency Video Coding) 

standardu, koji da značajno smanjuje 

brzinu protoka video-snimaka 

pomoću tri osnovne tehnologije: 

kodiranje predviđanja, ukidanje šuma 

i kontrolu brzine protoka. 

Uz podršku za ulazno napajanje 

od 100–240 V naizmenične struje 

i PoE, performanse video-snimka su 

poboljšane pomoću Smart funkcija, 

kao što su Smart Detection, Smart 

Tracking, ANPR itd. Zahvaljujući 

ovim funkcijama, nova serija kamera 

otpornih na eksplozije isporučuje 

moćno rešenje u vidu kamera za 

video-nadzor za korišćenje u bilo 

kom opasnom/kritičnom radnom 

okruženju. Kamere takođe podržavaju 

skladištenje na ploči do 128 GB 

putem SD kartice. 

Hikvision kamere koje su otporne 

na eksplozije obuhvataju sledeće 

modele: DS-2XE6222F-IS mrežnu bulet 

kameru od 2 MP, DS-2XE6242F‐IS 

mrežnu bulet kameru od 4 MP 

i DS‐2DF6223-CX (W) mrežnu Speed 

Dome kameru od 2 MP. 

www.hikvision.com 


TEHNIKA 

Vodič 

Objektivi u video-kamerama 

Objektivi kamera su prozor u svet CCTV sistema 

Stara mudrost da je „lanac jak onoliko koliko je jaka 

njegova najslabija karika“ bez sumnje se može primeniti 

i na vaš CCTV sistem. Zbog toga morate voditi računa 

o svakoj njegovoj komponenti. Dobro je poznato da se uvek 

štedi na malim, neupadljivim delovima uređaja, bez obzira 

koliko važnu ulogu obavljaju u okviru sistema. 

Objektiv je važan deo sistema koji treba da stvara jasne 

slike nadzirane lokacije koje kamera pretvara u video. Svaki 

objektiv mora biti dovoljno jaka karika unutar CCTV lanca da 

biste bili sigurni da je u stanju da „iznese“ njegovu težinu. 

Osnovna konfiguracija objektiva 

Najjednostavniji CCTV objektiv je komad stakla (ili plastike) 

za fokusiranje svetlosti iz spoljašnjeg sveta na senzor 

kamere. 

Jedini mehanizam koji se podešava na objektivu jeste 

njegov prsten za fokusiranje, deo burenceta, koji okrećete 

sve dok slika ne postane što je moguće oštrija. Uzgred, 

koristite najoštriji test monitor koji možete. Na primer, crno 

beli katodni monitori mogu biti daleko oštriji od LCD ekrana 

u boji. Količina svetla koja će proći do kamere ne može se 

kontrolisati pomoću ovako jednostavnog objektiva. 

Zamena objektiva modelom sa manuelnim podešavanjem 

otvora blende ima prednosti samo tokom konfiguracije, 

tako da su oba najpogodnija za lokacije sa stabilnim 

osvetljenjem. Elektronski zatvarač sa automatskim 

podešavanjem u kameri može da bude rešenje za 

promenljivo osvetljenje do određenog stepena. Međutim, 

na lokaciji gde svetlost znatno varira, bolje je zameniti 

funkcije poput „elektronske blende“ objektivima sa „auto-iris“ 

opcijom, odnosno automatskom blendom. 

Objektivi sa automatskom blendom 

(Auto-iris) 

Objektivi sa automatskom blendom kontrolišu se iz kamere 

kako bi se regulisala odgovarajuća količina svetlosti za 

snimanje koja treba da dođe do čipa. 

Ukoliko ima premalo svetlosti, blenda se širi i obrnuto. 

S previše svetlosti, blenda se skuplja. 

Tokom konfigurisanja CCTV sistema treba dodatno podesiti 

ovu automatsku kontrolu intenziteta (ALC) 

objektiva/kamere, kako bi se dobilo potrebno osvetljenje. 

Najmanji objektivi sa auto-iris funkcijom imaju malo 

elektronike u sebi, jer je glavni pojačivač u kameri. 

Ovi „direct drive“ (DD) objektivi imaju ugrađen kabl, 

obično sa popularnim četvoropinskim konektorom, kojim 

se povezuju sa kamerom. Podešavanje se vrši pomoću 

rotirajućeg „pota“ (potenciometra) na telu kamere ili preko 

njegovih internih softverskih menija. 

Napredniji auto-iris (AI) objektivi sadrže sopstveni 

pojačivač sa dva potenciometra. Jedan je za podešavanje 

nivoa video-signala, kao što je gore opisano. Drugi 

se zove „peak/average“ i kada je „peak“ vrednost na 

maksimumu, kao referenca uzima se najsvetliji deo scene 

prilikom kontrolisanja blende. Kada je vrednost „average“ 

na maksimumu, prilikom kontrolisanja blende, u obzir se 

uzima osvetljenje na čitavoj sceni. 

Pomenuti slučaj je nejčešći kod normalne upotrebe, ali peak 

funkcija može da bude od vitalnog značaja u situacijama u 

kojima treba očuvati detalje na najosvetljenijim delovima, 

čak i po cenu gubitka detalja u osenčenom delu, posebno 

u uslovima noćnog osvetljenja. 

Teži auto-iris objektivi tradicionalno su opremljeni 

servo motorima kojima se pokreće mehanizam blende, 

posebno unutar velikih zum‐objektiva. Mali direct drive 

objektivi koriste lagane galvometrijske elektromagnetske 

aktuatore blende, kao što to sada čine i neki AI objektivi. 

Sajmon Lamber 


47

Bolji nadzor na Aerodromu „Nikola Tesla“ 

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i vršilac dužnosti 

generalnog direktora Aerodroma „Nikola Tesla“ Saša Vlaisavljević potpisali su Sporazum o saradnji, koji će 

omogućiti veću bezbednosti na ovom aerodromu 

Stefanović je tom prilikom istakao 

da ovaj dokument predstavlja prvi 

značajan korak u povećanju stepena 

bezbednosti beogradskog aerodroma, 

i objasnio da su vazdušne luke u većini 

zemalja tačke na koje treba da se obrati 

posebna pažnja, zbog potencijalnih 

terorističkih izazova. 

On je precizirao da je potpisanim 

sporazumom predviđena donacija 

Ministarstvu unutrašnjih poslova koja 

se sastoji od robotskog kompleksa, 

anti-bombing odela, vozila koje će 

MUP koristiti za potrebe stanice na 

Aerodromu i nekoliko službenih 

pasa, koji će se koristiti za otkrivanje 

potencijalnih eksplozivnih naprava. 

Vrednost ove donacije iznosi pola 

miliona evra, naveo je ministar 

i dodao da će na osnovu potpisanog 

sporazuma biti omogućeno više 

kontrola, kao i veći broj metal 

i mobilnih detektora. 

U skladu sa prethodno navedenim, 

kako je istakao, učinjeno je dosta toga 

na unapređenju kapaciteta Ministarstva 

unutrašnjih poslova na Aerodromu 

„Nikola Tesla“. 

Stefanović je ukazao na to da 

Ministarstvo sa beogradskim 

aerodromom kontinuirano radi na tome 

da pet miliona putnika, koliko godišnje 

prođe kroz Srbiju, bude potpuno 

sigurno, i naglasio da se na taj način 

garantuje i stabilnost čitave države. 

Nakon terorističkih napada koji su se 

dešavali u Evropi, a naročito u Briselu, 

posebnu pažnju moramo obratiti na 

izazove koji mogu postati pretnja po 

bezbednost naše zemlje, istakao je on 

i dodao da potpisani sporazum zbog 

toga predstavlja značajan korak za dalju 

saradnju, koja je garant bezbednosti 

za domaće putnike, ali i sve one koji 

dolaze u Srbiju. 

Vlaisavljević je istakao da je preduslov 

za donaciju bilo dobro poslovanje 

beogradskog aerodroma, koji u januaru 

ove godine, u odnosu na isti period 

prethodne godine, beleži povećanje 

broja putnika za 14 odsto i treću 

godinu zaredom ostvaruje neto profit 

veći od 25 miliona evra. 

Takođe, kako je podsetio, Aerodrom 

„Nikola Tesla“ je tokom prošle godine 

u sistem bezbednosti uložio više od 

pet miliona evra. 

www.pss-magazine.com www.pss-magazine.com www.pss-magazine.com www.pss-magazine.com 


AKTUELNO 

Poraslo interesovanje za dronove 

Više od stotinu ljudi u Srbiji dobilo 

je potvrdu o osposobljenosti 

za upravljanje bespilotnim 

letelicama-dronovima, a do sada je 

evidentirano između 100 i 200 tih 

letelica, od kojih se veliki broj njih koristi 

u privredne svrhe, potvrdio je član tima 

Direktorata civilnog vazduhoplovstva 

za bespilotne letelice Bojan Cvetičanin. 

Cvetičanin ističe da svako slobodno 

može da kupi bespilotnu letelicu, ali 

dronovi mogu da se koriste, ukoliko se 

to usaglasi s važećim propisima. 

Onaj ko želi legalno da upravlja 

dronom, mora da položi ispit, 

koji se bazira na odgovornosti 

korisnika i Pravilniku o bespilotnim 

vazduhoplovima. Kada se taj teorijski 

ispit položi, dobija se potvrda 

o osposobljenosti za upravljanje 

dronom. Po Pravilniku, operater 

drona na zemlji dužan je da uvek 

bude dostupan službi kontrole 

letenja, odnosno da mu je uključen 

mobilni telefon. 

Sve što je rađeno u Pravilniku 

o bespilotnim vazduhoplovima, kaže 

Cvetičanin, urađeno je tako da se uzmu 

u obzir rizici koji se javljaju, najgori 

scenariji i da je bitan aspekt zaštita 

vazdušnog saobraćaja, pošto, kako 

ocenjuje, dronovi brzo napreduju, ima 

ih koji lete brže od 100 kilometara na 

sat, teži su od 20 kilograma, imaju male 

mlazne motore ili slično. 

Cvetičanin navodi i da je tokom prošle 

godine bilo više od 1.000 zahteva 

za alokaciju vazdušnog prostora 

i posebno naglašava da je odobravanje 

bilo kakvog snimanja iz vazduha u 

isključivoj nadležnosti Ministarstva 

odbrane, od koga se mora tražiti 

saglasnost kada god postoji želja za 

snimanjem iz vazdušnog prostora. 

Potrebno je razgraničiti dronove, 

u zavisnosti od načina, svrhe za 

koju se koriste, pa tako postoje mali 

bespilotni vazduhoplovi do 20 kg, koji 

se koriste isključivo za sport, rekreaciju 

i razonodu, bez komercijalne delatnosti, 

a da se ostali bespilotni vazduhoplovi 

primenjuju u neke privredne svrhe, uz 

finansijsku nadoknadu. 

Bitno je pomenuti, ističe Cvetičanin, 

da se mora nabaviti i osiguranje od 

odgovornosti, ukoliko se dron koristi 

u privredne svrhe, a da se svakako 

dron ne sme dizati bliže od 500 metara 

od određenih državnih institucija, 

što podrazumeva škole, kasarne, 

bolnice, policijske stanice, energetska 

postrojenja, kaznene ustanove i da 

je jedino izuzetak ukoliko se radi uz 

odobrenje, ili za račun neke ustanove. 

Legalnih korisnika 

99 odsto 

Cvetičanin kaže i da većina vlasnika 

registrovanih dronova (oko 99 odsto) 

ne samo da traže alokaciju vazdušnog 

prostora, nego su prošli kroz kompletan 

proces odobravanja, upisali dron 

u evidenciju, platili osiguranje. Njihova 

namera nije da na nelegalan način 

koriste svoj vazduhoplov, nego da ga 

koriste u legalnim okvirima. 

Međutim, Cvetičanin naglašava da 

postoje građani koji na nesavestan način 

i protivno zakonu koriste svoj bespilotni 

vazduhoplov, što ističe, predstavlja 

bezbednosni rizik, kako za vazdušni 

saobraćaj, tako i za građane na zemlji. 

Cvetičanin kaže da se i dalje na 

evropskom nivou radi na izradi 

ujednačenog propisa koji bi svim 

državama uskladio pristup toj 

materiji i da se i dalje vodi debata 

gde je granica između igračke 

i bespilotnog vazduhoplova. 

kazne Za neovlašćeno 

ili neprijavljeno 

upravljanje dronom 

Tehničke karakteristike dronova 

omogućuju velike visine leta i veliku 

udaljenost od operatera, navodi Bojan 

Cvetičanin, ali dodaje da je Pravilnikom 

predviđeno da prostor odobren 

za korišćenje iznosi 500 metara 

u prečniku od operatera na zemlji, a da 

je maksimalna predviđena visina leta 

drona 100 metara. 

Prema njegovim rečima, kazne 

za neovlašćeno ili neprijavljeno 

upravljanje dronom postoje, definisane 

su, i to je prekršajna odgovornost, dok, 

ukoliko se nesavesnim upravljanjem 

izazove još neka posledica, poput 

povrede ili smrti, onda je operater 

predmet i krivičnog zakona. 


49

IoT u video-nadzoru 

Internet Stvari (IoT) predstavlja tehnološku evoluciju 

zasnovanu na tome kako se umreženi uređaji mogu 

iskoristiti za poboljšanje komunikacije, automatizaciju 

kompleksnih industrijskih procedura, kao i toga kako se 

gradovi i domovi mogu učiniti pametnijim. Prema tvrdnjama 

iz IHS-a, do 2025. godine u upotrebi će biti 25 milijardi 

pametnih kućnih aparata, nosivih uređaja, konzola za igre, 

i drugih potrošačkih uređaja povezanih na IoT. 

Iako oko ovog koncepta još uvek postoji mnogo medijske 

magle, IHS je izneo određene prognoze o uticaju koji će 

u realnom svetu IoT imati na tržište video-nadzora: 

IoT još uvek neće imati uticaja na komercijalno tržište 

video‐nadzora. Integratori bezbednosnih sistema, u načelu, 

sporo prihvataju nove tehnologije, a proliferacija bežičnog 

povezivanja neće promeniti način na koji se profesionalni 

projekti video-nadzora instaliraju ili na to kakvu interakciju 

kamere za video-nadzor imaju sa drugim povezanim „stvarima“. 

Bezbednosno stambeno tržište već je doživelo suštinsku 

promenu pod uticajem IoT-a. „Pametne kuće“, jedna 

od IoT aplikacija, izgrađena je oko onoga što se nudi 

bezbednosnim sistemima i video-nadzorom. Višesistemski 

operateri (MSO), kao što su Comcast i AT & T, ušli su na 

bezbednosno stambeno tržište sa ponudom povezanih 

protivprovalnih sistema i bezbednosnih kamera. Aktuelni 

pružaoci bezbednosnih usluga, kao što su ADT i Vivint, 

proširili su svoje ponude proizvoda povezanim uređajima 

za menadžment energije, grejanje, kućnu automatiku 

i, naravno, video-nadzor. Kompanije koje nude uređaje 

namenjene pametnim domovima, kao što su Samsung 

Smartthings i Lowe‘s Iris, u svojim osnovnim paketima imaju 

na istaknutim mestima i proizvode za video-nadzor. 

Do 2020. godine, IoT će imati određeni uticaj na to kako 

će se komercijalni projekti video-nadzora za preduzeća 

implementirati. Bezbednosna kamera više neće samo 

biti bezbednosni proizvod, već će imati i ulogu senzora 

u zgradama koji će procenjivati kapacitet prostorija, kretanje 

ljudi i utvrđivati ko je ušao u zgradu. 

IoT će uticati na „odlučivanje“ zgrade da uključi grejanje, 

osvetljenje, kontrolu ulaza, kao i čitav niz drugih scenarija 

o kojima se još uvek ne razmišlja. 

IoT priča u vezi sa video-nadzorom će početi u SAD, 

ali Kina će ubrzo postati lider za povezivanje u fizičkoj 

bezbednosti. Zapadna Evropa će zaostajati iza njih. 

Do 2025. godine, čak i mali komercijalni i maloprodajni 

sistemi za nadzor biće u interakciji sa objektima i koristiti 

mogućnosti IoT-a u rešenjima za grejanje i osvetljenje, 

automatizovati kontrolu pristupa, pa čak i komunicirati sa 

vašim pametnim domom, kako bi ga obavestili kada ste 

napustili kancelariju. 

Sve popularnije nosive kamere 

Severna Amerika i zapadna Evropa su tokom 2016. bile 

vodeća tržišta, sa udelom od 79 odsto od 135.000 

jedinica nosivih kamera isporučenih tržištu policije. 

Ne očekuje se usporavanje ovog trenda, budući da se 

u zemljama kao što su SAD, zemlje Beneluksa, Francuska, 

Nemačka i Velika Britanija očekuje postojano povećanje 

nabavke nosivih kamere u policiji. 

S druge strane, IHS predviđa da će se do 2020. na najvećem 

delu tržišta u ovim regionima doći do zasićenja, i da će ona 

postati uglavnom tržišta kojima će biti potrebni rezervni 

delovi i održavanje. 

Ukoliko proizvođači kamera budu nastavili da se razvijaju, 

IHS predviđa da će morati da prošire svoje korisničke baze 

i da pored sektora javne bezbednosti ostvaruju prodaju i na 

drugim tržištima. Postoje mnoga takva komercijalna tržišta 

koja bi mogla da imaju korist od nosivih kamera, uključujući 

izbacivače iz klubova, električare i vodoinstalatere. 

Kao dva ključna potencijalna tržišta u budućnosti, IHS je 

prepoznao policajce u zatvorima, kao i radnike fizičkog 

obezbeđenja. Primera radi, Metropoliten policija je nedavno 

odlučila da podeli 22.000 nosivih kamera svim svojim 

policajcima na terenu. 


AKTUELNO 

Kakva je korist od akvizicija? 

Aktivnosti merdžovanja i akvizicija 

razvijale su se kumulativnom 

godišnjom stopom rasta od 

15 odsto u prvih deset godina ovog 

milenijuma, ali tokom ovog perioda 

dva puta su dostizali vrhunac i pad. 

Naročito su u poslednje tri godine 

prošle kroz još jedan ciklus uspona 

i padova. Na ovu nepostojanost uticale 

su više spoljašnje nego unutrašnje 

sile. Vrednost poslova merdžovanja 

i akvizicija u 2011. bila 9,847 milijardi 

dolara, što je rast od 23 odsto u odnosu 

na prethodnu godinu, koja je bila 

rekordna, ali je u 2012. spala na 7.168 

milijardi, što je pad od 27 odsto. Zbog 

čega je, dakle, došlo do zahlađenja 

ljubavi prema akvizicijama tokom 2012? 

Tri su glavna razloga za to. Prvi razlog 

jeste konsolidacija i restrukturiranje 

bezbednosne industrije tokom 

poslednjih pet godina, koja sada 

pokušava da uhvati ritam, a drugi 

jeste nedovoljna zainteresovanost 

tradicionalnih velikih konglomerata 

da se upuste u dalja ulaganja u ovu 

delatnost. 

Samo ova dva faktora bila bi dovoljna 

da izazovu daleko veće smanjenje 

akvizicija od cifre od 27 odsto, ali za veću 

aktivnost na srednjem segmentu tržišta, 

koji uglavnom čine specijalizovane 

bezbednosne kompanije, pad obima 

ostvarenih ugovora u 2012. bio je 

samo 15 odsto, što reflektuje činjenicu 

da je u 2011. realizovan određeni broj 

mega ugovora vrednosti preko jedne 

milijarde dolara. Ovo je izvanredan 

učinak, s obzirom na ekonomsku 

krizu kroz koju je industrija morala 

da prođe i činjenicu da većina velikih 

konglomerata nije imala hrabrosti da 

pokuša da se razvija putem merdžera 

i akvizicija tokom poslednje tri godine. 

Da zaključimo, 2012. je bila povoljna 

godina za akvizicije, posebno ako u obzir 

uzmemo da su loši ekonomski uslovi 

smanjili spremnost na velika ulaganja, 

ali je svejedno ova delatnost prošla 

bolje nego većina drugih. U narednim 

godinama zabeležena je postojana 

godišnja stopa rasta od 6,5 procenata 

sve do 2017. godine, od koje se očekuje 

mnogo više uspeha u industriji 

bezbednosti nego do sada. 

VSaaS ili prioritetno 

skladištenje? 

Postoje dve glavne metode za skladištenje i upravljanje 

podacima: lokalno ili prioritetno (skladištenje na lokaciji 

na fizičkom serveru u vlasništvu, koji kontroliše i održava 

privatni vlasnik), ili od strane trećeg lica „VSaaS“ (skladištenje 

i upravljanje izvan lokacije, u „oblaku“, posredovanjem 

spoljnih data centara kao što su Amazon Web Services ili 

Microsoft Azure). 

Debata o tome koja metoda skladištenje je najbolja opcija 

za tržišta sprovođenja zakona još uvek je veoma živa. 

Ipak, na primeru zatvorske ustanove i privatnog fizičkog 

obezbeđenja, mnogo se jasnije očitava dilema da li ćete 

koristiti VSaaS ili prioritetni metod. 

Za zatvorske ustanove je lokalna, odnosno prioritetna 

metoda skladištenja podataka, najbolje i najpristupačnije 

rešenje. Ukoliko imate namenski server unutar zatvora, gde 

je moguće prilično lako predvideti broj kamera i količinu 

generisanih podataka i gde je minimalna fizička udaljenost 

između svih korisnika i servera, nije logično bilo koje drugo 

rešenje. 

Fizičko obezbeđenje, međutim, predstavlja tržište koje je 

mnogo prikladnije za „VSaaS“ metodu sa angažovanjem 

spoljašnjeg pružaoca usluga. Ova metoda pomenutom 

tržištu donosi potrebnu fleksibilnost i skalabilnost, 

i omogućava radnicima obezbeđenja širom zemlje da 

jednostavno pristupaju svojim snimcima i otpremaju ih 

na centralnu lokaciju za skladištenje, uz pomoć računara 

i veze sa internetom. 


51

IoT snažan motor za SaaS 

Bezbednosna industrija je vrlo konzervativna delatnost u 

kojoj se čak i nužne promene odvijaju dugi niz godina. 

Pogledajmo samo migraciju sa analognog na digitalni 

video, na primer. Ovaj proces započeo je još na prelasku 

vekova, a traje i danas, iako sada već uveliko IP osvaja tržište 

video-nadzora. Digitalno doba nudi brojne mogućnosti za 

krajnje korisnike, kao i za lance snabdevanja. Isplativ model 

bezbednosti kao usluge (SaaS) uskoro će postati stvarnost, 

a rezultat je savremene skalabilne tehnologije bezbednosti. 

Primenom klaud tehnologije, moguće je deliti resurse, a 

kupci na tržištu bezbednosti ne moraju da investiraju u 

skupu infrastrukturu za koju je neophodno obezbediti i 

kadrovske resurse. Umesto toga, kupci su u prilici da biraju 

funkcije koje su im potrebne i za njih plate fiksnu mesečnu 

nadoknadu. Primena ovog modela će se desiti, pre svega, na 

tržištu malih i srednjih preduzeća. 

Međutim, u bezbednosnoj industriji sve je popularniji IoT 

-- Internet stvari, očito snažan motor za SaaS. Prema izveštaju 

kuće Memoori, svetsko tržište za Internet stvari (IoT) u oblasti 

pametnih zgrada imaće porast od 23 milijarde dolara na 

preko 85 milijarde u periodu od 2014. do 2020. Bez sumnje, 

ovo će uticati na tržište bezbednosti, pre svega na tržište 

stambene bezbednosti. Današnji namenski bezbednosni 

sistemi u privatnim kućama, sa senzorima/detektorima 

i eventualno kamerama povezanim na kontrolne panele 

dobiće snažnu konkurenciju. Bezbednost će uskoro postati 

deo mrežnih instalacija automatike u pametnim domovima. 

Ljudi će moći da dodaju funkcije svojim sistemima kućne 

automatike, a bezbednosne funkcije biće među njima. 

Na kraju, ovaj trend će usvojiti i mala preduzeća. 

Izbegavajte hotelski vaj-faj 

Brojni putnici hotela neretko 

biraju i po dostupnosti vaj-faj 

mreže, međutim TechRadar piše 

kako to i nije najpametniji potez. 

Uređaji hotelskih gostiju se po pravilu 

spajaju na nedovoljno zaštićene 

i nesigurne mreže. 

Sigurnosni stručnjaci navode da je uz 

jednostavan vaj-faj adapter i i besplatan 

softver moguće prisluškivati svu 

komunikaciju koju mobilni ili laptop 

računari odrađuju sa ostatkom sveta. 

Hoteli obično ne ograničavaju koje se 

stranice mogu posećivati, ne postoji 

segmentacija, a javni i hotelski vaj-faj 

ne koristi WPA. 

Bilo koji uređaj koji se spaja na 

hotelsku bežičnu mrežu otvoren je za 

hakerske napade jer se podaci šalju 

u tekstualnom zapisu, bez zaštite. U 

„Kasperski labu“ zapravo smatraju da su 

hotelske mreže vrlo privlačne mete za 

sajberkriminalce. S tim rečenim, jasno je 

da su neki hoteli na rizičnijoj poziciji od 

drugih, a sve zavisi od implementacije. 

Posebno je opasno to što kriminalce 

ne zanimaju prenosioci ili izolovne 

imejl adrese i poruke, već potpuno 

preuzimanje onlajn identiteta žrtve 

i pristup svim resursima kojima žrtva 

raspolaže. Stručnjaci zato kao rešenje 

vide korišćenje VPN mreže, koja će 

enkriptovati promet. Svi koji se nalaze na 

putu treba da budu oprezni i da provere 

status firewall, lozinki i nadograđenosti 

softvera. Najsigurnija alternativa je 

korišćenje 3G/4G mreže preko mobilnih 

uređaja. Najveći teret u ovom trenutku 

zapravo leži na samim hotelima. 

Potražnja za besplatnim vaj-faj mrežama 

raste, a infrastruktura mora biti zbrinuta. 

Najjeftinija rešenja nisu i najbolja. 


AKTUELNO 

Standard H.265 sve popularniji 

Standard H.265 kodiranja privukao 

je veliku pažnju otkako je prvi 

put predstavljen. S obzirom na 

to da je kvalitet slike uvek prioritet, i 

da su propusni opseg i kapaciteti za 

skladištenje ograničeni, kreiranje novog 

standarda za kodiranje je delotvoran 

način da se smanje ukupni troškovi 

sistema. Sudeći prema objektivnom 

učinku, kao i prema subjektivnom 

doživljaju korisnika, H.265 će prevazići 

H.264 High Profile, mnogo efikasnijom 

kompresijom videa viših rezolucija. 

Poslednjih godina Hisilicon ima 

dugoročne planove na polju videonadzora, 

najpre kroz uvođenje 

specijalizovanih čipova . Započevši 

ekonomičnim H.264 ASIC procesorima 

za DVR snimače, Hisilicon je agresivnim 

cenama, brzim izbacivanjem 

proizvoda i partnerstvom sa kineskim 

proizvođačima koji su postali lideri na 

tržištu ugrađenih DVR-ova ostvario 

uspeh na tržištu DVR uređaja. Zatim je 

usledilo osvajanje udela tržišta mrežnih 

kamera, ekonomičnim ASIC čipovima 

koji su doprineli komercijalizaciji 

mrežnih kamera. Da li je ova napredna 

tehnologija transformisala tržište? 

Na osnovu početnog iskustva sa 

H.264 standardom, biće potrebno 

vreme da tržište prihvati ovaj novi 

standard kodiranja. 

S obzirom na to da se MJPEG, MP4 

i SVAC kompresije u Kini i dalje radije 

biraju za neke projekte, 10 godina 

nakon što se standard H.264 pojavio 

i bio više puta nadograđivan od tada, 

možda je realnije pitanje odakle bi 

H.265 trebalo da počne. IHS veruje da 

čak i ako su 4K/8K rezolucije pogodnije 

za primenu H.265 standarda, trenutno 

bi bolji plan bio da se iskoriste jeftiniji 

H.265 čipovi i proširi tržište kamera. 

Postoji šansa za optimizaciju H.265 

standarda kodiranja, smanjenjem 

složenosti proračunavanja i jačanjem 

efikasnosti kodiranja – što je posao koji 

bi bilo najbolje uraditi uz učešće čitavog 

lanca vrednosti elektronske opreme, 

a ne samo delatnosti video-nadzora. 

Uz pomoć bolje 3G/4G bežične 

infrastrukture i sa više uređaja 

za prikaz koji podržavaju H.265 

dekodiranje, novi standard će biti 

prihvaćen mnogo brže. 

Razvoj veština 

Kako sajber-kriminal postaje 

sve zreliji i sofisticiraniji, postoji 

realna opasnost da IT timovi 

neće uspeti da održe korak, zbog 

čega je angažovanje pravih ljudi od 

presudne važnosti. 

Steve Darbin je rekao: 

Mislim da ćemo u 2016. postati 

mnogo svesniji da možda nemamo 

prave ljude u bezbednosnim službama. 

Znamo da imamo neke tehnički 

kompetentne momke, koji znaju da 

srede firewall i takve stvari. 

Ali, edukovani ljudi treba da ukažu 

na razloge zbog kojih je elektronska 

bezbednost vezana za poslovne 

izazove i poslovne događaje. 

Nedostatak pravih ljudi će biti ozbiljan 

problem. Odbori dolaze do spoznaje 

da je elektronski model način na 

koji posluju. Mi još uvek nemamo 

uspostavljenu vezu između poslovne 

i bezbednosne prakse. 

Hakeri će uvek tragati za novim 

načinima da napadnu podatke, 

posebno sa razvojem tehnoloških 

dostignuća. Organizacije bi to trebalo 

da predvide i da deluju proaktivno 

na planu zaštite podataka, umesto 

da se oslanjaju na stare metode koje 

nisu dovoljno snažne ili napredne da 

kriminalce drže na sigurnoj udaljenosti. 

Kvalitetne preventivne mere mogu 

u startu da budu skuplje, ali neće 

koštati ni izbliza onoliko koliko bi bilo 

potrebno da se popravi šteta nastala 

krađom podataka. 


53

Zaštita kritične energetske infrastrukture od terorističkog napada 

Đavo nikad ne spava 

Akvadukti antičkih Rimljana bili 

su trijumf inženjerstva, ali kada 

je carstvo počelo da se raspada, 

ispostavilo se da su ti lukovi najslabija 

i najotvorenija tačka za napad. 

Današnja tehnologija ostavila je 

akvadukte daleko iza sebe, ali ironija je 

da smo mi i naša tehnologija ranjiviji 

od tehnologija naših rimskih predaka. 

Mi se oslanjamo na sofisticiranu 

infrastrukturu električne energije, 

koja nas snabdeva vodom, svetlom, 

grejanjem i pruža nam mogućnost 

da koristimo mnogo aparata u 

svakom trenutku našeg života. 

Ako ona prestane da postoji, prestaće 

i naši životi – ili bar način života 

na koji smo navikli. 

Pojava informacione i komunikacione 

tehnologije (na engleskom poznate 

kao ICT) podigla je ovu osetljivost 

na viši nivo. Pametne električne 

mreže za napajanje kojima upravljaju 

kompjuteri, čine energetski prenos 

sigurnijim, jer se može registrovati 

i najmanje narušavanje toka 

snabdevanja u realnom vremenu. 

Ali su one, takođe, otvorene za 

sajber‐napad hakera, nezadovoljnih 

radnika, konkurencije ili – terorista. 

Energetsku infrastrukturu uzimamo 

zdravo za gotovo. Ako nas pitaju: koja 

je tvoja najveća briga za bezbednost, 

najverovatnije bismo odgovorili 

„ekonomska kriza“, „loš sistem 

socijalnog osiguranja“, „nestabilnost 

u susednom regionu“. Niko neće 

reći da leži budan noću i razmišlja 

kako prekidač za svetlo sutra ujutru 

možda neće raditi. Možda se pomalo 

zabrinemo tek ako nam aparat za 

kafu ne radi, ili kada su ulice u mraku, 

kada tramvaji ne rade i kada sistem 

kompjutera padne. 

Šteta dugotrajnog napada na našu 

infrastrukturu bi vrlo brzo bila sve 

veća. Jedan problem vuče drugi, 

stvara se takozvani domino efekat. 

Možda bi infrastrukturni sistem 

istrajao neko vreme, ali za par dana 

bi sistem kontrole letenja prestao 

da radi, transport i bolnice ne bi više 

mogle da funkcionišu. 

Izveštaj Nacionale akademije nauka 

Sjedinjenih američkih država prošle 

godine je objavio da bi napad na 

energetsku mrežu prouzrokovao 

gubitak struje mesecima, 

a time i umiranje stotine ili čak 

na hiljade ljudi. 

Opasnost je i sama činjenica da 

bi takva nesreća mogla da bude 

prouzrokovana sajber napadom. Ako 

bi pak napad bio u toku, standardni 

mehanizmi za oporavak sistema bi 

samo prouzrokovali istu štetu, sve dok 

uzrok problema ne bi bio eliminisan. 

Ali ovi scenariji se verovatno neće 

obistiniti. A najbolje je da tako i ostane, 

jer bi za takav napad – baš kao i sa 

napadom germanskih plemena na 

starorimske akvadukte – svaka reakcija 

bila prekasna. 

Lekcija koju treba da naučimo je da je 

važno uvideti ranjivost infrastrukture, 

na koju se oslanjamo. Moramo da 

obratimo pažnju, da uložimo vreme 

i novac u njenu zaštitu. 

Odsek za borbu protiv terorizma 

OEBS-a za prekogranične pretnje 

je prošle godine objavio vodič kroz 

dobre prakse, koji bi trebalo da 

ohrabri pristup problemu osetljivosti 

električne infrastrukture u zemljama 


DA LI SE ZNA 

članica OEBS. On služi vladama 

i privatnom energetskom sektoru 

kao politički vodič i vodič kroz dobre 

prakse za zaštitu kritičnih energetskih 

infrastruktura, sa posebnim fokusom 

na potencijalne terorističke napade iz 

sfere sajber sveta. 

Računanje rizika 

Kako bismo osigurali da se takva 

katastrofa ne dogodi, važno je da se 

mogućnost da se ona dogodi smanji 

na minimum. Naše kritične energetske 

infrastrukture su neverovatno 

kompleksne, jer su njihovi fizički, 

ljudski i informativni sistemi 

međusobno povezani. Ako želimo da 

se pripremimo za sve mogućnosti, 

moramo pre svega da identifikujemo 

i procenimo svaku potencijalnu 

nesreću, scenario ili razvoj situacije. 

Moramo da predvidimo rizik. 

Srećom, mnogo truda je uloženo za 

obezbeđenje. Vodič kroz dobre prakse 

nudi bitne informacije o postojećim 

sredstvima namenjenim za smanjenje 

rizika, kao što su procedure koje je 

uvela Međunarodna organizacija za 

standardizaciju (ISO), uključujući ISO 

seriju broj 27.000, koja se posebno 

odnosi na energetsku infrastrukturu. 

Ovi standardi se konstantno razvijaju, 

kako bi išli u korak sa brzim napretkom 

u oblasti energetske tehnologije. 

Partnerstva 

Kako se održavanje infrastrukture 

nalazi u rukama privatnih kompanija, 

javna privatna partnerstva 

postala su mantra zaštite kritične 

energetske infrastrukture. 

Švajcarska vlada i industrija imaju 

odličan primer okruglih stolova 

o zaštiti infrastrukture za različite javne 

agencije, s jedne strane, i krugove za 

upravljanje kontinuiranog poslovanja 

za privatne kompanije, s druge 

strane, a istovremeno harmonizuju 

procedure kriznog menadžmenta 

obe grupe. Tako imamo i ovaj 

primer: plan za zaštitu nacionalne 

infrastrukture Ministarstva unutrašnjih 

poslova Sjedinjenih američkih 

država omogućava saradnju između 

predstavnika privatne industrije 

u Savetu za koordinaciju sektora i to 

na različitim nivoima ovog Saveta. 

OEBS, kao forum koji okuplja vlade, 

predstavnike privatnog sektora, 

eksperte i civilno društvo može da 

ohrabri razmenu, želju za razvojem 

i gradnjom, i pomogne da se stvore 

mogućnosti za zaštitu kritične 

energetske infrastrukture, što može 

da doprinese podizanju svesti, a to 

Organizacija čini ovim vodičem. 

Poruka koju vodič ima je da 

infrastrukturu moramo da napravimo 

tako da bude elastičnija, fleksibilnija. 

Ako pođemo od pretpostavke da bi 

svaka potencijalna štetna akcija mogla 

da se dogodi, mi moramo da stavimo 

potrebne mehanizme u pripravnost 

tako da, ako se i kada se desi, to ne 

dovede do kraha infrastrukture. 

Preuzeto iz Magazina OEBS-a 

„Security Community“ 4/2013 


55


BusinessPartners BusinessPartners BusinessPartners 

Zhejiang Dahua Technology Co., Ltd 

A16, No. 1199, Bin’an Rd, Binjiang, Hangzhou, China 

Tel: +86-571-28069750 

www.dahuasecurity.com 

ANTENALL d.o.o. 

Ljiljane Krstić 24, Zemun 

11080 Beograd, Srbija 

Tel: +381 11 377 47 70 

+381 11 377-47-71 

www.antenall.rs 

office@antenall.rs 

Dragi partneri, 

budite član rubrike 

BUSINESS PARTNERS – tako 

ćete biti lakše dostupni vašim 

poslovnim partnerima. 

Ispod logotipa svake firme naći 

ćete osnovne podatke. 

I vi pripadate ovoj grupi. 

Zato nas kontaktirajte! 

Pošaljite svoje podatke na: 

pss@pss-magazine.com 

Dahua je renomirani proizvođač bezbednosne 

opreme u oblasti video-nadzora 

Boma 

Knićaninova 3 

11 158 Beograd 

office@boma.rs 

www.boma.rs 

tel/fax: +381 11 30 30 840 

+381 11 30 30 838 

Zastupanje, veleprodaja, distribucija, projektovanje, 

izvođenje, inženjering 

Kompletna sigurnosna i IT rešenja 

SecamCCTV Corporation d.o.o. 

Zahumska 45 


Тel: +381 11 241 81 81 

+381 62 802 41 02 

www.secamcctv.co.rs 

www.secamcctv.co.rs 

Sistem za evidenciju radnog vremena i kontrolu 

pristupa sa online upravljanjem 

Master CCTV centar 

Miloša Bandića 16 

11 080 Zemun 

tel/fax: +381 11 307 6 444 

+381 11 307 6 888 

+381 11 316 7 222 

www.masterbc.co.rs 

masterbc@masterbc.co.rs 

Zvanično najveći distributer sigurnosne opreme 

Sectron 

Jurija Gagarina 11b 

11070 Beograd 

tel: +381 11 22 85 030, +381 11 22 85 031 

fax: +381 11 22 85 032 

www.sectron.co.rs 

office@sectron.co.rs 

security&communication systems 

Špica Centar 

Bulevar Mihaila Pupina 165 V 


tel/fax: +381 11 222 50 70; 222 50 71; 222 50 72 

info@spica.rs 

www.spica.rs 

Sistemi za automatsku identifikaciju 

Axis Communications GmbH 

Lilienthalstr. 25 

85399 Hallbergmoos, Germany 

Tel.: +49 811 555 08 44 

Fax: +49 811 555 08 69 

www.axis.com 

kai.niedermeyer@axis.com 

ISC Contact 

Porečka 13 


tel: +381 11 329 37 37 

+381 11 329 37 38 

fax: +381 11 329 37 39 

www.iscc.rs 

iscc@eunet.rs 

Sertifikovani BOSCH partner za SRB i MNE 

AVANTI SISTEM d.o.o. 

Dušana Popovića 22 

18000 Niš 

tel/fax: +381 18 45 45 107 

+381 18 42 21 588 

www.avantisystem.rs 

info@avantisystem.rs 

Uvoz i distribucija sistema tehničke zaštite 

Dallmeier electronic GmbH&C.KG 

Bahnhofstraβe 16 

93047 Regensburg 

Germany 

phone +49 941 8700-0 

fax +49 941 8700-180 

www.dallmeier-electronic.com 

thomas.dallmeier@dallmeier-electronic.com 

IP WAY 

Tetovska 41 


tel/fax: +381 11 308 95 03 

+381 11 308 95 43 

www.ipway.rs 

info@ipway.rs 

Distribucija profesionalne IP video-opreme i softvera za 

video-menadžment i nadzor 

Digital Security 

Španskih boraca 22 

11 070 Novi Beograd 

tel/fax: +381 11 311 8 113 

+381 11 311 5 302 

www.pelco.co.rs 

office@pelco.co.rs 

Zvanični zastupnik za Srbiju i Crnu Goru kompanije 

Indigo Vision 

Salmont d.o.o 

Stojana Aralice 1 

11 077 Novi Beograd 

tel/fax: +381 11 22 80 890 +381 11 22 80 891 

Call centar: +381 11 360 23 75 066 89 30 737 

+381 65 21 34 151 

www.salmont.co.rs 

office@salmont.co.rs 

Manifacture and engeneering of security system 

Siemens d.o.o. Beograd 

Siemens Building Technologies 

Omladinskih brigada 21 


tel: + 381 11 20 96 377, fax: + 381 11 20 96 390 

sbt.cs@siemens.com 

www.siemens.co.rs/sbt, www.sbt.siemens.com 

Proizvodnja, projektovanje i montaža integrisanih 

sistema zaštite i sistema automatike u zgradama 


57

BusinessPartners BusinessPartners BusinessPartners 

SAMSUNG 

Samsung techwin Europe Ltd. 

tel: +44(0) 1932 45 54 72 

fax: +44(0) 1932 45 53 25 

www.samsunsecurity.com 

Alarmcentar d.o.o. 

Sarajevska 14/2 

11000 Beograd 

tel/fax: +381 11 361 07 41, +381 11 361 08 40 

+381 11 264 37 44, +381 11 264 24 17 

www.alarmcentar.com 

office@alarmcentar.com 

Distributeri protivprovalnih i protivpožarnih sistema, 

kontrole pristupa, video i audio-interfona, video-nadzora 

RAK Security Systems 

Milutina Milankovića 120E 

11070 Novi Beograd 

tel/faks: +381 11 311 17 99 

+381 11 311 10 26 

www.rak.co.rs 

office@raksecurity.com 

Distributer sistema elektronske zaštite. 

Alarm automatika d.o.o 

Gostivarska 25 

11000 Beograd 

tel. +381 11 3976 939 

tel/fax +381 11 3982 992 

e-mail: AABeograd@alarmautomatika.com 

www.alarmautomatika.com 

Izbor proverenih sistema i komponenti potrebnih za 

kreiranje rešenja tehničke zaštite 

PUTOVANJA NAS 

ISPUNJAVAJU 

Osobe koje često putuju fizički su zdravije 

i srećnije od onih koji novac troše na 

garderobu i elektronske uređaje, pokazala 

je studija sprovedena u okviru Instituta na 

Univerzitetu u Finskoj. 

„Doživljaji i utisci su naše najveće 

bogatstvo”, kaže dr Džesika de Blum, 

koordinatorka istraživanja. 


„Materijalna dobra ne mogu da se porede 

sa iskustvima i uspomenama, jer ono što 

smo doživeli nema rok trajanja, ne može 

da se pokvari niti ukrade, pošto ga nosimo 

svuda sa sobom.” 

U prilog ovoj teoriji idu još mnoga slična 

istraživanja, među kojima je i jedno 

sprovedeno na Univerzitetu Kornel 

u Njujorku. 

„Sreća koju osećamo kada kupimo neku 

materijalnu stvar je trenutna, a kada 

negde otputujemo ili isprobamo nešto 

novo, vremenom se povećava, jer ta 

iskustva postaju deo nas i grade naš 

identitet”, objasnio je dr Tomas Gilovič, 

vođa studije.

®

PSS 78

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?