PSS 78

More documents

Recommendations

Info

Bolji nadzor na Aerodromu „Nikola Tesla“ Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i vršilac dužnosti generalnog direktora Aerodroma „Nikola Tesla“ Saša Vlaisavljević potpisali su Sporazum o saradnji, koji će omogućiti veću bezbednosti na ovom aerodromu Stefanović je tom prilikom istakao da ovaj dokument predstavlja prvi značajan korak u povećanju stepena bezbednosti beogradskog aerodroma, i objasnio da su vazdušne luke u većini zemalja tačke na koje treba da se obrati posebna pažnja, zbog potencijalnih terorističkih izazova. On je precizirao da je potpisanim sporazumom predviđena donacija Ministarstvu unutrašnjih poslova koja se sastoji od robotskog kompleksa, anti-bombing odela, vozila koje će MUP koristiti za potrebe stanice na Aerodromu i nekoliko službenih pasa, koji će se koristiti za otkrivanje potencijalnih eksplozivnih naprava. Vrednost ove donacije iznosi pola miliona evra, naveo je ministar i dodao da će na osnovu potpisanog sporazuma biti omogućeno više kontrola, kao i veći broj metal i mobilnih detektora. U skladu sa prethodno navedenim, kako je istakao, učinjeno je dosta toga na unapređenju kapaciteta Ministarstva unutrašnjih poslova na Aerodromu „Nikola Tesla“. Stefanović je ukazao na to da Ministarstvo sa beogradskim aerodromom kontinuirano radi na tome da pet miliona putnika, koliko godišnje prođe kroz Srbiju, bude potpuno sigurno, i naglasio da se na taj način garantuje i stabilnost čitave države. Nakon terorističkih napada koji su se dešavali u Evropi, a naročito u Briselu, posebnu pažnju moramo obratiti na izazove koji mogu postati pretnja po bezbednost naše zemlje, istakao je on i dodao da potpisani sporazum zbog toga predstavlja značajan korak za dalju saradnju, koja je garant bezbednosti za domaće putnike, ali i sve one koji dolaze u Srbiju. Vlaisavljević je istakao da je preduslov za donaciju bilo dobro poslovanje beogradskog aerodroma, koji u januaru ove godine, u odnosu na isti period prethodne godine, beleži povećanje broja putnika za 14 odsto i treću godinu zaredom ostvaruje neto profit veći od 25 miliona evra. Takođe, kako je podsetio, Aerodrom „Nikola Tesla“ je tokom prošle godine u sistem bezbednosti uložio više od pet miliona evra. www.pss-magazine.com www.pss-magazine.com www.pss-magazine.com www.pss-magazine.com 48 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
AKTUELNO Poraslo interesovanje za dronove Više od stotinu ljudi u Srbiji dobilo je potvrdu o osposobljenosti za upravljanje bespilotnim letelicama-dronovima, a do sada je evidentirano između 100 i 200 tih letelica, od kojih se veliki broj njih koristi u privredne svrhe, potvrdio je član tima Direktorata civilnog vazduhoplovstva za bespilotne letelice Bojan Cvetičanin. Cvetičanin ističe da svako slobodno može da kupi bespilotnu letelicu, ali dronovi mogu da se koriste, ukoliko se to usaglasi s važećim propisima. Onaj ko želi legalno da upravlja dronom, mora da položi ispit, koji se bazira na odgovornosti korisnika i Pravilniku o bespilotnim vazduhoplovima. Kada se taj teorijski ispit položi, dobija se potvrda o osposobljenosti za upravljanje dronom. Po Pravilniku, operater drona na zemlji dužan je da uvek bude dostupan službi kontrole letenja, odnosno da mu je uključen mobilni telefon. Sve što je rađeno u Pravilniku o bespilotnim vazduhoplovima, kaže Cvetičanin, urađeno je tako da se uzmu u obzir rizici koji se javljaju, najgori scenariji i da je bitan aspekt zaštita vazdušnog saobraćaja, pošto, kako ocenjuje, dronovi brzo napreduju, ima ih koji lete brže od 100 kilometara na sat, teži su od 20 kilograma, imaju male mlazne motore ili slično. Cvetičanin navodi i da je tokom prošle godine bilo više od 1.000 zahteva za alokaciju vazdušnog prostora i posebno naglašava da je odobravanje bilo kakvog snimanja iz vazduha u isključivoj nadležnosti Ministarstva odbrane, od koga se mora tražiti saglasnost kada god postoji želja za snimanjem iz vazdušnog prostora. Potrebno je razgraničiti dronove, u zavisnosti od načina, svrhe za koju se koriste, pa tako postoje mali bespilotni vazduhoplovi do 20 kg, koji se koriste isključivo za sport, rekreaciju i razonodu, bez komercijalne delatnosti, a da se ostali bespilotni vazduhoplovi primenjuju u neke privredne svrhe, uz finansijsku nadoknadu. Bitno je pomenuti, ističe Cvetičanin, da se mora nabaviti i osiguranje od odgovornosti, ukoliko se dron koristi u privredne svrhe, a da se svakako dron ne sme dizati bliže od 500 metara od određenih državnih institucija, što podrazumeva škole, kasarne, bolnice, policijske stanice, energetska postrojenja, kaznene ustanove i da je jedino izuzetak ukoliko se radi uz odobrenje, ili za račun neke ustanove. Legalnih korisnika 99 odsto Cvetičanin kaže i da većina vlasnika registrovanih dronova (oko 99 odsto) ne samo da traže alokaciju vazdušnog prostora, nego su prošli kroz kompletan proces odobravanja, upisali dron u evidenciju, platili osiguranje. Njihova namera nije da na nelegalan način koriste svoj vazduhoplov, nego da ga koriste u legalnim okvirima. Međutim, Cvetičanin naglašava da postoje građani koji na nesavestan način i protivno zakonu koriste svoj bespilotni vazduhoplov, što ističe, predstavlja bezbednosni rizik, kako za vazdušni saobraćaj, tako i za građane na zemlji. Cvetičanin kaže da se i dalje na evropskom nivou radi na izradi ujednačenog propisa koji bi svim državama uskladio pristup toj materiji i da se i dalje vodi debata gde je granica između igračke i bespilotnog vazduhoplova. kazne Za neovlašćeno ili neprijavljeno upravljanje dronom Tehničke karakteristike dronova omogućuju velike visine leta i veliku udaljenost od operatera, navodi Bojan Cvetičanin, ali dodaje da je Pravilnikom predviđeno da prostor odobren za korišćenje iznosi 500 metara u prečniku od operatera na zemlji, a da je maksimalna predviđena visina leta drona 100 metara. Prema njegovim rečima, kazne za neovlašćeno ili neprijavljeno upravljanje dronom postoje, definisane su, i to je prekršajna odgovornost, dok, ukoliko se nesavesnim upravljanjem izazove još neka posledica, poput povrede ili smrti, onda je operater predmet i krivičnog zakona. MAGAZIN ZA BEZBEDNOST 49
Page 1: PROFESSIONAL SECURITY SYSTEMS www.p
Page 5 and 6: SADRŽAJ UVODNIK 4 Sačekaćemo, na
Page 7 and 8: MAGAZIN ZA BEZBEDNOST 7
Page 9 and 10: NOVOSTI Novi pravilnik o bezbednost
Page 13 and 14: NOVOSTI Belorusija, još od sovjet
Page 15 and 16: MENADŽMENT Korporativno upravljanj
Page 17 and 18: MENADŽMENT Sindikalno udruživanje
Page 19 and 20: uglavnom neuspešni. U najgorem slu
Page 21 and 22: MENADŽMENT se uočiti izuzetno lo
Page 23 and 24: i trudimo se da uvek budemo na visi
Page 27 and 28: TEMA BROJA Ima li privatni sektor o
Page 29 and 30: Ugradnjom opreme za tehničku zašt
Page 31 and 32: u prostoriji zahvaćenoj požarom.
Page 35 and 36: Paradox serija senzora ZA STABILNU
Page 37 and 38: Pano Vu kamera je dala 2 slike sa r
Page 39 and 40: Primera radi, na aerodromu ili krit
Page 41 and 42: procena je da ona štedi prostor ko
Page 43 and 44: Inteligentne funkcije Ugradnjom IVS
Page 45 and 46: TEHNIKA NETEYE WS-E radne stanice z
Page 47: TEHNIKA Vodič Objektivi u video-ka
Page 51 and 52: AKTUELNO Kakva je korist od akvizic
Page 53 and 54: AKTUELNO Standard H.265 sve popular
Page 55 and 56: DA LI SE ZNA članica OEBS. On slu
Page 57 and 58: BusinessPartners BusinessPartners B
Page 59: ®

PSS 78

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?