PSS 78
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
TEMA BROJA<br />
Ima li privatni sektor obezbeđenja resursa, znanja i legitiman interes da se stvari postave na svoje mesto? Država<br />
ima moć da svoje odluke sprovede, ali je za to potrebna i politička volja. U drugom delu empirijskog istraživanja o<br />
privatizaciji bezbednosti u Srbiji, grupa autora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), analizira<br />
srpsko tržište privatnog obezbeđenja<br />
Sektor privatnog obezbeđenja deli<br />
sudbinu privrede u Srbiji, koja<br />
je već nekoliko godina u padu.<br />
Veliki broj preduzeća je privatizovan,<br />
samo manji broj nastavio je da posluje<br />
uspešno, ali i takve firme su redukovale<br />
rashode. Zato su za privatni sektor<br />
obezbeđenja, najlukrativniji poslovi<br />
sa državom, bankama i velikim<br />
privrednim sistemima, koji još uvek<br />
(kako-tako) mogu da plate usluge<br />
obezbeđenja. Dve velike kompanije<br />
za privatno obezbeđenje beleže blag<br />
porast poslovanja, većina manjih<br />
firmi samo opstaje, a tek poneke šire<br />
svoje poslovanje.<br />
Trend uspona i padova pojedinih<br />
firmi u određenom vremenskom<br />
periodu podudara se sa mandatima<br />
partija pobednica izbornih<br />
ciklusa. Većina (značajnih) poslova<br />
ugovara se u Beogradu, pa se to<br />
posledično širi na podružnice<br />
širom Srbije, što pogoduje većim<br />
beogradskim (i multinacionalnim)<br />
kompanijama. Rečeno važi kako za<br />
ugovaranje poslova obezbeđenja<br />
državnih institucija, tako i za veće<br />
kompanije. Lokalne privatne firme<br />
za obezbeđenje uglavnom posluju<br />
u svojoj mikrosredini.<br />
Poslovanje sa javnim<br />
sektorom – država<br />
potkrada samu sebe<br />
Procenjuje se da sektor privatnog<br />
obezbeđenja ima nešto manje<br />
od polovine sklopljenih ugovora<br />
(45 odsto) sa javnim sektorom.<br />
Ovo treba uzeti sa rezervom, jer je<br />
u poslovima sa javnim sektorom<br />
angažovan veći procenat fizičkog<br />
obezbeđenja. Ovi poslovi se<br />
dobijaju primenom Zakona o javnim<br />
nabavkama (ZJN), na osnovu dva<br />
kriterijuma: najniže cene i ekonomski<br />
najpovoljnije ponude.<br />
Problem predstavlja osoblje u javnom<br />
sektoru koje raspisuje nabavku.<br />
Naime, izborom firme za privatno<br />
obezbeđenje najčešće se bave ljudi<br />
koji nisu stručni da procene kvalitet<br />
usluge. Javni sektor nema menadžere<br />
bezbednosti. Ovo je ključni problem<br />
u poslovanju sa javnim sektorom, pa<br />
ćemo zato predstaviti posledice koje<br />
to ostavlja na odgovorno i efikasno<br />
raspolaganje javnim sredstvima, kao<br />
i na kvalitet usluge obezbeđenja.<br />
Prilikom izbora ponude sa najnižom<br />
cenom ne vodi se računa o kvalitetu<br />
dobijene usluge, dok je prilikom izbora<br />
ekonomski najpovoljnije ponude,<br />
zastupljeno svega nekoliko kriterijuma<br />
kojima se ne može pravilno oceniti<br />
izbor ekonomski opravdanije ponude.<br />
Prema prethodnom ZJN, usluge<br />
privatnog obezbeđenja su bile<br />
izdvajane posebnim aneksom i za<br />
izbor ove usluge važila su pravila kao<br />
za nabavke male vrednosti – izbor<br />
između tri ponuđača. Ovo rešenje<br />
vodilo je brojnim zloupotrebama<br />
jer su naručioci sami odlučivali koje<br />
ponuđače će pozvati da podnesu<br />
ponude. Uz to, naručioci nisu bili<br />
obavezni da u postupcima javnih<br />
nabavki male vrednosti objavljuju<br />
oglase, što je za posledicu imalo<br />
potpuno odsustvo javnosti prilikom<br />
sprovođenja ovih postupaka.<br />
Sve to znatno je ograničilo<br />
postojanje konkurencije.<br />
Zato je novi ZJN drugačije rešio ovu<br />
oblast, ali to ipak nije dalo očekivane<br />
rezultate. Naime, najveći broj<br />
naručilaca kao kriterijum za dodelu<br />
ugovora uzima najnižu cenu, što utiče<br />
na kvalitet isporučene usluge.<br />
Dodatni problem je dodeljivanje<br />
ugovora firmama koje su ponudile<br />
nerealno nisku cenu. Cena se<br />
uglavnom formira prema ceni radnog<br />
sata zaposlenog (u oblastima gde<br />
dominira fizičko obezbeđenje). Nije<br />
nepoznata praksa da se obaranje cene<br />
ponuda postiže obaranjem ove cene<br />
rada, neretko i ispod nivoa naplativosti<br />
poreza („nerealno niska cena“),<br />
uz ostale komponente – nabavka<br />
jeftinije i nekvalitetnije opreme itd.<br />
Nepostojanje odgovornosti za<br />
određivanje ili za primenu kriterijuma<br />
izbora ekonomski najpovoljnije<br />
ponude dovelo je do niza devijacija<br />
u sektoru privatnog obezbeđenja,<br />
jer izbor najniže cene neretko znači<br />
i prelazak u sivu zonu. Nekolicina<br />
naših ispitanika ovo je opisala rečima:<br />
„Država me gura u rad na crno“.<br />
Računica za rečeno je jednostavna.<br />
Minimalna (neto) cena rada u 2014.<br />
godini iznosila je 115 dinara po<br />
radnom satu. Po analizi Privredne<br />
komore Srbije, minimalna bruto cena<br />
radnog sata privatnog obezbeđenja<br />
ne bi smela da bude manja od<br />
240 dinara po satu, kada se uračunaju<br />
svi porezi i doprinosi. U praksi se,<br />
međutim, dešavalo da državni organi<br />
pristanu na „nerealno nisku cenu“,<br />
kojom se ne garantuje naplata poreza.<br />
Time se posredno stimulišu razne<br />
finansijske mahinacije.<br />
Ko će kome, ako ne<br />
svoj svome<br />
Najekstremniji primer je nabavka<br />
usluge obezbeđenja za Poresku<br />
upravu koja je iznosila 158 dinara<br />
po satu, što ne omogućuje naplatu<br />
poreza. Menadžeri privatnog<br />
obezbeđenja dovijaju se na različite<br />
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST<br />
27
Change language