PSS 78

IoT u video-nadzoru
Internet Stvari (IoT) predstavlja tehnološku evoluciju
zasnovanu na tome kako se umreženi uređaji mogu
iskoristiti za poboljšanje komunikacije, automatizaciju
kompleksnih industrijskih procedura, kao i toga kako se
gradovi i domovi mogu učiniti pametnijim. Prema tvrdnjama
iz IHS-a, do 2025. godine u upotrebi će biti 25 milijardi
pametnih kućnih aparata, nosivih uređaja, konzola za igre,
i drugih potrošačkih uređaja povezanih na IoT.
Iako oko ovog koncepta još uvek postoji mnogo medijske
magle, IHS je izneo određene prognoze o uticaju koji će
u realnom svetu IoT imati na tržište video-nadzora:
IoT još uvek neće imati uticaja na komercijalno tržište
video‐nadzora. Integratori bezbednosnih sistema, u načelu,
sporo prihvataju nove tehnologije, a proliferacija bežičnog
povezivanja neće promeniti način na koji se profesionalni
projekti video-nadzora instaliraju ili na to kakvu interakciju
kamere za video-nadzor imaju sa drugim povezanim „stvarima“.
Bezbednosno stambeno tržište već je doživelo suštinsku
promenu pod uticajem IoT-a. „Pametne kuće“, jedna
od IoT aplikacija, izgrađena je oko onoga što se nudi
bezbednosnim sistemima i video-nadzorom. Višesistemski
operateri (MSO), kao što su Comcast i AT & T, ušli su na
bezbednosno stambeno tržište sa ponudom povezanih
protivprovalnih sistema i bezbednosnih kamera. Aktuelni
pružaoci bezbednosnih usluga, kao što su ADT i Vivint,
proširili su svoje ponude proizvoda povezanim uređajima
za menadžment energije, grejanje, kućnu automatiku
i, naravno, video-nadzor. Kompanije koje nude uređaje
namenjene pametnim domovima, kao što su Samsung
Smartthings i Lowe‘s Iris, u svojim osnovnim paketima imaju
na istaknutim mestima i proizvode za video-nadzor.
Do 2020. godine, IoT će imati određeni uticaj na to kako
će se komercijalni projekti video-nadzora za preduzeća
implementirati. Bezbednosna kamera više neće samo
biti bezbednosni proizvod, već će imati i ulogu senzora
u zgradama koji će procenjivati kapacitet prostorija, kretanje
ljudi i utvrđivati ko je ušao u zgradu.
IoT će uticati na „odlučivanje“ zgrade da uključi grejanje,
osvetljenje, kontrolu ulaza, kao i čitav niz drugih scenarija
o kojima se još uvek ne razmišlja.
IoT priča u vezi sa video-nadzorom će početi u SAD,
ali Kina će ubrzo postati lider za povezivanje u fizičkoj
bezbednosti. Zapadna Evropa će zaostajati iza njih.
Do 2025. godine, čak i mali komercijalni i maloprodajni
sistemi za nadzor biće u interakciji sa objektima i koristiti
mogućnosti IoT-a u rešenjima za grejanje i osvetljenje,
automatizovati kontrolu pristupa, pa čak i komunicirati sa
vašim pametnim domom, kako bi ga obavestili kada ste
napustili kancelariju.
Sve popularnije nosive kamere
Severna Amerika i zapadna Evropa su tokom 2016. bile
vodeća tržišta, sa udelom od 79 odsto od 135.000
jedinica nosivih kamera isporučenih tržištu policije.
Ne očekuje se usporavanje ovog trenda, budući da se
u zemljama kao što su SAD, zemlje Beneluksa, Francuska,
Nemačka i Velika Britanija očekuje postojano povećanje
nabavke nosivih kamere u policiji.
S druge strane, IHS predviđa da će se do 2020. na najvećem
delu tržišta u ovim regionima doći do zasićenja, i da će ona
postati uglavnom tržišta kojima će biti potrebni rezervni
delovi i održavanje.
Ukoliko proizvođači kamera budu nastavili da se razvijaju,
IHS predviđa da će morati da prošire svoje korisničke baze
i da pored sektora javne bezbednosti ostvaruju prodaju i na
drugim tržištima. Postoje mnoga takva komercijalna tržišta
koja bi mogla da imaju korist od nosivih kamera, uključujući
izbacivače iz klubova, električare i vodoinstalatere.
Kao dva ključna potencijalna tržišta u budućnosti, IHS je
prepoznao policajce u zatvorima, kao i radnike fizičkog
obezbeđenja. Primera radi, Metropoliten policija je nedavno
odlučila da podeli 22.000 nosivih kamera svim svojim
policajcima na terenu.
50 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST