Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
од јачег ударца. Стајао је у мјесту као прави Црногорац,<br />
кад сам некад којем од другова говорио<br />
да га два пута „удари“, једном за мене, који сам,<br />
као уистину Црногорац, сједио... И то пребројавање,<br />
које је Олег преузео на себе, тумачим – да<br />
Израелци ништа не остављају случају, кад неко,<br />
рецимо, изгуби ону „идентификациону листу“ са<br />
сликом, па да размишљају гдје је ко отишао да<br />
прави штету по Израелу. Тако, или другачије –<br />
обезбиједили су се.<br />
Предобри Олег, кад се одмори од свог<br />
превеликог стомака, јурнуо би испред свих, а вођа<br />
групе – Славко позади је ишао да скупља заостале,<br />
међу којима сам редовно и ја био, сликајући архитектуру<br />
и друго за мене значајно. Говорили су ми:<br />
„Немој да заостајеш, сликаћеш то на крају“, међутим<br />
Олег је давао шпринт и на крају, тако да ја нијесам<br />
имао тог краја. Олег се лакше са нама носио<br />
него са својом прекомјерном тежином, те је, кад<br />
је имао времена – сјео, без да настави по црногорском<br />
„кад још више има времена – да легне“. Водио<br />
је рачуна да сви што више издржимо, те је<br />
једном, послије нашег 10 часова непрекидног пјешачења,<br />
на измаку наше снаге (у међувремену<br />
нашао времена да сједне) предложио да обиђемо<br />
још један руски манастир, да бисмо сјутрадан<br />
имали мање обавеза... Нама је подстицај за све давао<br />
Бог, у толикој мјери да је и болесник међу нама<br />
од Паркинсонове болести то издржао.<br />
25