против греха, и у аскетском труду да се у животу<<strong>br</strong> />примењују заповести Божије. То је, дакле, живот<<strong>br</strong> />љубави, доброте, трпељивости, уздржљивости,<<strong>br</strong> />чистоте, самоконтроле и свакодневног освећивања.<<strong>br</strong> />Хришћанин који настоји да врлински живи<<strong>br</strong> />по Богу и искрено војује у духовној борби, треба и<<strong>br</strong> />може да се причешћује често, да би се крепио у<<strong>br</strong> />свом духовном подвизавању и да би освећивао<<strong>br</strong> />своју душу. Такав хришћанин има свог духовника,<<strong>br</strong> />исповеда се с времена на време, односно кад због<<strong>br</strong> />нечега осећа грижу савести. Њега апсолутно ништа<<strong>br</strong> />не спречава да се причешћује често. Једино су<<strong>br</strong> />смртни грех и непокајаност препрека човеку да се<<strong>br</strong> />причешћује пречистим тајнама. Хришћанин који<<strong>br</strong> />пази на свој живот и живи у трајном покајању,<<strong>br</strong> />треба и може да се причешћује веома, веома<<strong>br</strong> />често. Што је могуће чешће, а ако је могуће сваке<<strong>br</strong> />недеље и на свакој Литургији.<<strong>br</strong> />Посебности<<strong>br</strong> />Да би човек могао да се причешћује<<strong>br</strong> />пречистим тајнама те да непрестано буде сједињен<<strong>br</strong> />са Господом, нарочито је потребно: прво , душевно<<strong>br</strong> />стање чежње за причешћивањем Телом и Крвљу<<strong>br</strong> />Господњом; друго, духовни живот, како смо га горе<<strong>br</strong> />описали у грубим цртама; треће, одсуство мржње,<<strong>br</strong> />осветољубивости и пакости према ближњима;<<strong>br</strong> />четврто, добри односи са ближњима; не неправда<<strong>br</strong> />према другима, него доброта и љубав према свима;<<strong>br</strong> />пето, уздржавање од смртних грехова, живљење у<<strong>br</strong> />духу непрестаног покајања и доживотна борба<<strong>br</strong> />против греха, и шесто, молитвено расположење и<<strong>br</strong> />љубав према Богу.<<strong>br</strong> />Не тражи се посебан пост<<strong>br</strong> />Онима који живе по Богу и често се<<strong>br</strong> />причешћују, не прописује се посебан пост.<<strong>br</strong> />Сви су хришћани, уколико не постоје<<strong>br</strong> />озбиљни здравствени разлози, обавезни да држе<<strong>br</strong> />канонима одређене постове током целе године. А<<strong>br</strong> />то су: а) пост средом и петком, дакле уздржавање<<strong>br</strong> />од меса, рибе, млечних производа и јаја сваке<<strong>br</strong> />среде и петка током читаве године, осим Светле<<strong>br</strong> />седмице и седмице од Педесетнице до недеље<<strong>br</strong> />Свих Светих, као и седмице од недеље Митара и<<strong>br</strong> />Фарисеја до недеље Блудног Сина, када је<<strong>br</strong> />дозвољено јести све; такође је дозвољено јести све<<strong>br</strong> />осим меса у Сиропусној седмици; б) постови:<<strong>br</strong> />Часни или Велики пост, Божићни пост, Пост Светих<<strong>br</strong> />Апостола или Петровски пост и Великогоспојински<<strong>br</strong> />пост, уколико не постоје озбиљни здравствени<<strong>br</strong> />разлози да се не пости. Пост је подвиг уздржања.<<strong>br</strong> />То је велика врлина и дужност свих верних уколико<<strong>br</strong> />им то здравље допушта. Држање поста од стране<<strong>br</strong> />верних хришћана препушта се расуђивању<<strong>br</strong> />њихових духовних отаца који га својој духовној<<strong>br</strong> />деци приликом исповести због здравствених<<strong>br</strong> />разлога могу и ублажити. Црква је човекољубива.<<strong>br</strong> />Она увек користи такозвану икономију и има<<strong>br</strong> />разумевања према људској слабости.<<strong>br</strong> />Не постоји апсолутно ниједан канон који<<strong>br</strong> />одређује или прописује посебан пост пре Светог<<strong>br</strong> />Причешћа. Хришћанин који, по мери својих<<strong>br</strong> />могућности и у зависности од свог здравља, држи<<strong>br</strong> />пост средом и петком и светим канонима<<strong>br</strong> />предвиђене вишедневне постове које смо горе<<strong>br</strong> />набројали, може се слободно причешћивати сваке<<strong>br</strong> />недеље и на свакој Светој Литургији, без икаквог,<<strong>br</strong> />апсолутно икаквог додатног поста. Први су се<<strong>br</strong> />хришћани причешћивали пошто су претходно јели<<strong>br</strong> />на такозваним вечерама љубави. И Господ је<<strong>br</strong> />предао тајну Божанске Евхаристије и дао да се<<strong>br</strong> />Његови ученици причесте усред Тајне Вечере.<<strong>br</strong> />Касније је Црква, из практичних разлога, устано -<<strong>br</strong> />вила причешће просто на таште, односно пре<<strong>br</strong> />икаквог јела, не тражећи да се пости у претходне<<strong>br</strong> />дане. А у пракси Црква је увек имала и Свете<<strong>br</strong> />Литургије служене у вечерње сате спојене са<<strong>br</strong> />Вечерњим следећег дана, када верни могу да се<<strong>br</strong> />причесте слободно, под условом да су се у<<strong>br</strong> />потпуности уздржавали од хране барем шест –<<strong>br</strong> />седам часова. Просто је обичај, због страхо -<<strong>br</strong> />поштовања према овој светој тајни, да они који се<<strong>br</strong> />често причешћују не узимају мрсну храну већ од<<strong>br</strong> />претходне вечери.<<strong>br</strong> />Веома је погрешно схватање појединих који<<strong>br</strong> />се не причешћују на недељној Литургији, него се<<strong>br</strong> />причешћују суботом, јер, наводно, суботом није<<strong>br</strong> />дозвољено постити. Такав обичај и такво схватање<<strong>br</strong> />представља заблуду и ниподаштавање Свете<<strong>br</strong> />Литургије која се служи у недељни дан.<<strong>br</strong> />Горе речено не важи за немарне<<strong>br</strong> />Горе речено важи за хришћане који се труде<<strong>br</strong> />да живе по Богу. За оне, међутим, који су само по<<strong>br</strong> />имену хришћани, а живе без духовних интере -<<strong>br</strong> />совања, немарним и непажљивим животом и не<<strong>br</strong> />чувају се од греха – за такве не важи горе речено.<<strong>br</strong> />Ти млаки хришћани обично се и не интере -<<strong>br</strong> />сују за често причешћивање. Сматрају да је<<strong>br</strong> />довољно да Причешћу приступе само два или три<<strong>br</strong> />пута годишње, јер се, како то они кажу, тако ваља.<<strong>br</strong> />Они који Причешћу приступају углавном о Божићу<<strong>br</strong> />и о Васкрсу треба обавезно да се претходно<<strong>br</strong> />исповеде и да посте у складу са мишљењем<<strong>br</strong> />њиховог исповедника. Али ни млаког хришћанина<<strong>br</strong> />ове врсте који само изјављује да је православни<<strong>br</strong> />хришћанин, а притом нема изражена духовна<<strong>br</strong> />интересовања, Црква, наравно, не занемарује, него<<strong>br</strong> />и њега са нежном љубављу прихвата у загрљај. Он,<<strong>br</strong> />међутим, не спада у живе чланове Православне<<strong>br</strong> />Цркве. Верницима млаке вере по икономији се<<strong>br</strong> />допушта да се причесте два – три пута годишње, и<<strong>br</strong> />то увек после поста и исповести.<<strong>br</strong> />Ово је православно учење<<strong>br</strong> />Ово је православно учење о честом причеш -<<strong>br</strong> />ћивању. Ову истину громогласно потврђује и<<strong>br</strong> />разглашава и сама Света Литургија, али и пракса и<<strong>br</strong> />живот Цркве. Ретко причешћивање сведочи о<<strong>br</strong> />опадању црквености и изопачавању православног<<strong>br</strong> />хришћанског етоса. Сведочи, даље, о немарном<<strong>br</strong> />животу, млакој хришћанској свести и савести и<<strong>br</strong> />непознавању суштине и циља Божанске Евхарис -<<strong>br</strong> />тије. Дакле, они који заговарају ретко причеш -<<strong>br</strong> />ћивање врше насиље над православним духовним<<strong>br</strong> />животом, испољавају своје непознавање суштине<<strong>br</strong> />свете тајне Евхаристије и налазе се у најжалоснијој<<strong>br</strong> />прелести или заблуди.<<strong>br</strong> />Извор: Беседа, Богословски часопис православне<<strong>br</strong> />Епархије бачке<<strong>br</strong> />44 САБОР март 2017
ЕВХАРИСТИЈА<<strong>br</strong> />”Примите, једите, ово је Тело моје, које се за вас ломи на<<strong>br</strong> />отпуштење грехова. Пијте из чаше ове сви: ово је крв моја Новога<<strong>br</strong> />завета, која се за вас и многе пролива на отпуштење грехова. ”<<strong>br</strong> />март 2017 САБОР 45
Change language