Према предању, Пресвета Богородица пловила је<<strong>br</strong> />бродом на Кипар да посети Лазара (кога је Господ<<strong>br</strong> />Исус Христос васкрсао), који је у то време био<<strong>br</strong> />епископ у Ларнаки. Брод је, услед незапамћене<<strong>br</strong> />олује, морао да скрене с курса и усидри се на Атос.<<strong>br</strong> />Задивљена лепотом овог места, Богородица је,<<strong>br</strong> />изашавши на обалу, посветила Свету Гору своме<<strong>br</strong> />Сину и Богу. Од тада, ово место сматра се Вртом<<strong>br</strong> />Мајке Божије, а православни монаси непрестано<<strong>br</strong> />се моле за спасење своје душе и читавог<<strong>br</strong> />човечанства.<<strong>br</strong> />Са циљем да се поклони светим местима<<strong>br</strong> />Свете Горе Атонске и доживи неописиво искуство<<strong>br</strong> />присуства Божије благодати на сваком кораку ове<<strong>br</strong> />земље, где речима није могуће описати какав је<<strong>br</strong> />осећај боравити на Светој Гори (грч. Άγιο Όρος) и<<strong>br</strong> />кретати се њеним вијугавим макадамским путеви -<<strong>br</strong> />ма. Гледати недирнуту природу, тамно-зелене<<strong>br</strong> />шумовите брежуљке и кристално плаво море;<<strong>br</strong> />посетити свете средњовековне православне манас -<<strong>br</strong> />тире и њихове чудотворне иконе и фреске, тај<<strong>br</strong> />осећај морао се искуствено доживети. Због тога,<<strong>br</strong> />кренула је из Немачке и Србије 17. фебруара,<<strong>br</strong> />дванесточлана група православних верника, пред -<<strong>br</strong> />вођени Епископом франкфуртским и све Немачке<<strong>br</strong> />Г. Сергијeм, протопрезвитером Слободаном Тија -<<strong>br</strong> />нићем и ђаконом Милутином Марићем и генерал -<<strong>br</strong> />ним конзулом Републике Србије у Франкфурту<<strong>br</strong> />господином Бранком Радовановићем. Група је на<<strong>br</strong> />поклоничком путовању у Светој Гори Атонској<<strong>br</strong> />боравила од 20. до 24. фебруара 2016. године.<<strong>br</strong> />По доласку у Солун и обиласку базилике<<strong>br</strong> />Светог великомученка Димитрија и поклоњењу<<strong>br</strong> />његовим светим мироточивим моштима, поклоници<<strong>br</strong> />су кренули пут Свете Горе. Прва станица поклони -<<strong>br</strong> />чког путовања у предворју Свете Горе био је<<strong>br</strong> />манастир Ормилија на Халкидикију- ”Капија<<strong>br</strong> />Атоса”, где су поклоници присуствовали недељној<<strong>br</strong> />литургији, којом је началстовао Епископ франк -<<strong>br</strong> />фуртски и све Немачке Г. Сергије. Халкидики,<<strong>br</strong> />неколико километара од северне обале залива<<strong>br</strong> />Касандре, у зеленој области засађеној маслињаци -<<strong>br</strong> />ма и виноградима, између насеља Ватопеда и<<strong>br</strong> />Ормилије, налази се манастир Благовести Пресвете<<strong>br</strong> />Богородице, познат као манастир Ормилија.<<strong>br</strong> />Манастир који је метох светогорског манастира<<strong>br</strong> />Симонапетра, саграђен је на обронку и имао је<<strong>br</strong> />буран развој, а данас је због свог светогорског<<strong>br</strong> />духовног наслеђа, пример за узор монашке<<strong>br</strong> />заједнице у Грчкој. Тамо цвета женско монаштво<<strong>br</strong> />"као разлог живота и неуморне понуде" у мисио -<<strong>br</strong> />нарењу и друштвеном деловању. Сестринство са<<strong>br</strong> />преко 100 монахиња нуди свој рад и служење у<<strong>br</strong> />различитим областима у оквиру православља које<<strong>br</strong> />омогућава женама да учествују у животу Црк -<<strong>br</strong> />ве. ”Сестре, једноставне и искрене, жртвују се и<<strong>br</strong> />боре се од јутра до мрака, саме или уз помоћ<<strong>br</strong> />браће са Свете Горе, да увек пренесу Божијем<<strong>br</strong> />народу племенитост, духовну радост и весеље,<<strong>br</strong> />беседе, духовно задовољство, да му удовоље до<<strong>br</strong> />"духовне ситости" док народ не оде са надом у<<strong>br</strong> />скори повратак у «ризницу гостољубља»…"Овако у<<strong>br</strong> />својим списима описује сестринство манастира<<strong>br</strong> />Благовести Пресвете Богородице у Ормилији<<strong>br</strong> />њихов духовни отац и вођа, и један од најчувенијх<<strong>br</strong> />стараца Атонске горе, архимандрит Емилијан.Као<<strong>br</strong> />«ризницу гостољубља» са неуморним монахињама<<strong>br</strong> />у телу и души, и са погледима попут појања које<<strong>br</strong> />доноси радост посетиоцу за време вечерњег<<strong>br</strong> />богослужења или литургије, за трпезом, у конаку<<strong>br</strong> />или у поплочаној авлији. Након Свете литургије и<<strong>br</strong> />богате трпезе љубави, Епископ Сергије одржао је<<strong>br</strong> />беседу присутнима изразивши захвалност игуман -<<strong>br</strong> />ији Никодими и њеном сестринству на топлом<<strong>br</strong> />дочеку и љубави коју сестеринство на челу са<<strong>br</strong> />својом игуманијом исказује сваки пут изнова<<strong>br</strong> />свакоме, који долази у овај предивни манастир. У<<strong>br</strong> />знак захвалности на исказаној љубави, Епископ<<strong>br</strong> />Сергије, уручио је пригодан поклон игуманији<<strong>br</strong> />Никодими, икону Светог Николаја Српског који је<<strong>br</strong> />веома поштован у овој светој обитељи.<<strong>br</strong> />Након завршетка посете манастиру Орми -<<strong>br</strong> />лија, поклоничка група се упутила ка Уранополису<<strong>br</strong> />месту одакле се бродом улази на Свету Гору. У<<strong>br</strong> />јутарњим сатима у понедељак, 20. фебруара,<<strong>br</strong> />поклоници су ушли на Свету Гору и упутили се ка<<strong>br</strong> />манастиру Хиландар ”изворишту српске духовно -<<strong>br</strong> />сти” Из историје знамо да су манастир Хиландар, у<<strong>br</strong> />рангу царске лавре, подигли велики жупан Стефан<<strong>br</strong> />Немања (у монаштву Симеон) и његов син Растко<<strong>br</strong> />(Сава), пре више од осам векова, 1198. године. Те<<strong>br</strong> />године је византијски цар Алексије III Анђео издао<<strong>br</strong> />повељу Симеону и Сави којом се манастир<<strong>br</strong> />Хиландар дарује „да Србима буде на вечни<<strong>br</strong> />поклон“. Цар је пристао да то учини, пошто су биле<<strong>br</strong> />испуњене и очуване форме, и јер је молба имала<<strong>br</strong> />пристанак целог светогорског братства. Манастир<<strong>br</strong> />је изграђен на рушевинама ранијег византијског<<strong>br</strong> />манастира Хеландариона, који је, по предању,<<strong>br</strong> />основан још почетком XI века. На капији ове<<strong>br</strong> />српске светиње Епископа Сергија и пратњу свечано<<strong>br</strong> />су дочекали игуман Методије са братијом. Након<<strong>br</strong> />доксологије и поклоњења икони Пресвете Бого -<<strong>br</strong> />родице Тројеручице, поклоницима је приређен<<strong>br</strong> />ручак са игуманом Методијем. После пригодног<<strong>br</strong> />ручка, поклоници су искористили прилику да обиђу<<strong>br</strong> />манастир Хиландар и његове светиње. Обилазећи<<strong>br</strong> />манастирски комплекс прошли смо и поред<<strong>br</strong> />маслињака и Пирга Краља Милутина, осматрач -<<strong>br</strong> />нице саграђене у првој половини XIV века, а имали<<strong>br</strong> />смо прилику да видимо и непрегледно простран -<<strong>br</strong> />ство од петнаест хектара засађене најквалитетније<<strong>br</strong> />винове лозе у власништву манастира Хиландар. На<<strong>br</strong> />самој обали, морски таласи запљускивали су Пирг<<strong>br</strong> />(кулу) Светог Димитрија, вероватно најстаријег<<strong>br</strong> />сачуваног здања на Светој Гори, изграђеног још у<<strong>br</strong> />IX веку. У њему се већ стотинама година налази<<strong>br</strong> />мала црква осликана фрескама из доба Краља<<strong>br</strong> />Милутина и његовог унука цара Душана, који је ту<<strong>br</strong> />са породицом боравио 1347. године, када се<<strong>br</strong> />склонио у Хиландар од куге која је у то доба<<strong>br</strong> />беснела на читавом Балкану. У оквиру објекта<<strong>br</strong> />цркве и куле Светог Димитрија, остао је сачуван<<strong>br</strong> />спољашњи зид владареве палате, можда једини у<<strong>br</strong> />целости сачувани део српског краљевског дома из<<strong>br</strong> />средњег века, рачунајући све територије на којима<<strong>br</strong> />живи српски народ. После вечерњег богослужења и<<strong>br</strong> />трпезе љубави, група је отишла на мали одмор да<<strong>br</strong> />би се припремила за свеноћно бденије у част<<strong>br</strong> />ктитора манастира Хиландара, Светог Симеона<<strong>br</strong> />Мироточивог који се у манастиру славио сутрадан-<<strong>br</strong> />66 САБОР март 2017
Епископ Сергије са поклоницима и игуманом Методијем у манстиру Хиландар<<strong>br</strong> />Из историје знамо да су манастир Хиландар, у рангу<<strong>br</strong> />царске лавре, подигли велики жупан Стефан Немања (у<<strong>br</strong> />монаштву Симеон) и његов син Растко (Сава), пре више од<<strong>br</strong> />осам векова, 1198. године. Те године је византијски<<strong>br</strong> />цар Алексије III Анђео издао повељу Симеону и Сави којом се<<strong>br</strong> />манастир Хиландар дарује „да Србима буде на вечни поклон“.<<strong>br</strong> />март 2017 САБОР 67
Change language