05.10.2017 Views

E.sabor br. 4

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.

у дан васкрснућа живих и мртвих и да станемо у<<strong>br</strong> />

ред оних који ће заувек овенчати славом и<<strong>br</strong> />

светлошћу Божијом.<<strong>br</strong> />

Због великог утицаја разних секти и култова у<<strong>br</strong> />

данашњој модерној цивилизацији поједини људи<<strong>br</strong> />

који верују у реинкaрнацију (попут далеко исто -<<strong>br</strong> />

чних народа) кажу да смрт није битна за њих, јер<<strong>br</strong> />

настављају да живе у различитим облицима. Али<<strong>br</strong> />

на крају, није ли реинкарнација гора од смрти?<<strong>br</strong> />

Заиста јесте, јер у овом случају, не можемо волети<<strong>br</strong> />

заувек. Како да кажем некоме да ћу га волети<<strong>br</strong> />

заувек, ако се живот изнова понавља? Такви немају<<strong>br</strong> />

право да говоре о вечности, јер у овом животу, ја те<<strong>br</strong> />

волим, а у следећем ћу волети неког другог. Други<<strong>br</strong> />

пут, ја ћу бити мушкарац, жена, животиња ...<<strong>br</strong> />

Према томе, мој однос према вољеној особи<<strong>br</strong> />

далеко је од савршеног. Неко може рећи да ово<<strong>br</strong> />

није трагедија и да та реинкарнација изнова чини<<strong>br</strong> />

човека зрелијим. Па чак и да окренемо главу и<<strong>br</strong> />

затворимо очи пред тим да реинкарнација наводно<<strong>br</strong> />

изнова чини човека бољим, остаје очигледан<<strong>br</strong> />

недостатак савршене љубави: ја користим друге за<<strong>br</strong> />

лични развој, али не могу да се повежем са њима у<<strong>br</strong> />

потпуности, и ако се повежем онда је то при -<<strong>br</strong> />

времено. Како се у источњачкој филозофији осећа<<strong>br</strong> />

та тешка тиха смрт, кроз све те милионе различтих<<strong>br</strong> />

облика реинкарнације. Реинкарнација показује да<<strong>br</strong> />

је живот смрт, јер људи изнова умиру. Реин -<<strong>br</strong> />

карнације нема нигде сигурне темеље на којима би<<strong>br</strong> />

се учврстила и одржала. Она је вешто сачињен<<strong>br</strong> />

опијум за успављивање људи, и заводи их стран -<<strong>br</strong> />

путицама, обећавајући им да ће тим начином брже<<strong>br</strong> />

и лакше доћи до жељеног циља, него ако иду<<strong>br</strong> />

утабаним путем хришћанства, којим су за скоро<<strong>br</strong> />

2.000 година прошли многобројни светитељи Божји<<strong>br</strong> />

и оставили нам сигурне путоказе за царство<<strong>br</strong> />

Божије.<<strong>br</strong> />

Бескрајна величина хришћанске есхатологије,<<strong>br</strong> />

садржане у васкрсењу и вечном животу, биће нам<<strong>br</strong> />

још јаснија ако на крају погледамо у каквом стању<<strong>br</strong> />

и неизвесности остаје човек који се узда у теорију<<strong>br</strong> />

реинкарнације, која је нераздвојно везана са<<strong>br</strong> />

будизмом, а што нам је показао мисионар Гарди<<strong>br</strong> />

истинитим речима о будистичкој есхатологији:<<strong>br</strong> />

„Тешко доступно осећање производи систем Буде.<<strong>br</strong> />

Он осакаћује човека, угушује дух. Она говори мени<<strong>br</strong> />

да ја нисам стварност, нисам реално биће, да ја<<strong>br</strong> />

немам душе; да ни овде ни у каквом другом вишем<<strong>br</strong> />

свету ни за кога нема непомућене среће, пуне<<strong>br</strong> />

радости, ненарушивог мира. Она ми саопштава да<<strong>br</strong> />

ја могу живети милијарду милиона светова, и да ни<<strong>br</strong> />

у једном од њих и ни у каквом делу века ја не могу<<strong>br</strong> />

бити слободан од страховања за будуће, док не<<strong>br</strong> />

достигнем стање несвесности; да ради достизања<<strong>br</strong> />

тог стања ја се морам удаљити од свега пријатног,<<strong>br</strong> />

драгог, узвишеног, благородног. Оно упорно<<strong>br</strong> />

понавља мени да ја, док постојим, увек ћу бити<<strong>br</strong> />

подвргаван тузи, непостојаности, пустоши, па ипак<<strong>br</strong> />

не могу престати да постојим ни сада, ни у<<strong>br</strong> />

многобројним идућим вековима, док не достигнем<<strong>br</strong> />

нирвану. И у свем толиком несрећном стању, ја се<<strong>br</strong> />

нуждавам и тражим спасења од стране премудрог,<<strong>br</strong> />

свемогућег, и свеблагог бића… Но уместо тога<<strong>br</strong> />

мени дају, као у подсмеху, само сличне утехе; мене<<strong>br</strong> />

уче да упирем свој поглед на Буду, који је већ<<strong>br</strong> />

престао да постоји, на Dharmmu,(закон Буде), који<<strong>br</strong> />

није био никакво биће, и на Sanghu (одред<<strong>br</strong> />

будистичких монаха), чији чланови, макар да и<<strong>br</strong> />

постоје стварно, но слично мени подвргнути су<<strong>br</strong> />

страдању и греху“.А кад је тако, а сигурно је тако,<<strong>br</strong> />

јер такви закључци су нужни из самог система<<strong>br</strong> />

будизма и осталих источњачких учења, онда нам<<strong>br</strong> />

реинкарнација не објашњава нашу земаљску<<strong>br</strong> />

судбину, него нас само увлачи у кошмар не -<<strong>br</strong> />

решивих проблема и тамо нас оставља у потпуном<<strong>br</strong> />

мраку без и зрака светлости.<<strong>br</strong> />

Колико год пута постављали питање зашто<<strong>br</strong> />

живимо? Да ли имамо било какву наду? Да ли,<<strong>br</strong> />

људски живот има излаз из неизбежне старости и<<strong>br</strong> />

смрти? Има ли нешто више? Шта означава сва та<<strong>br</strong> />

људска потрага за истином, добротом и лепотом?<<strong>br</strong> />

март 2017 САБОР 9

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!