Архимандрит Василије Костић<<strong>br</strong> />56 САБОР март 2017
ИНТЕРВЈУ<<strong>br</strong> />ХРИШЋАНСТВО И<<strong>br</strong> />РАДОСТ ДВЕ<<strong>br</strong> />РЕЧИ ИСТОГ<<strong>br</strong> />ЗНАЧЕЊА<<strong>br</strong> />Разговор водио протопрезвитер Слободан Тијанић<<strong>br</strong> />У овом броју часописа доносимо Вам интервју са<<strong>br</strong> />угледним архимандритом Василијем Костићем<<strong>br</strong> />из митрополије Едеса у Грчкој. Разговор вођен у<<strong>br</strong> />Солуну приликом повртака са поклоничког<<strong>br</strong> />путовања светињама Свете Горе Атонске.<<strong>br</strong> />Оче, жело бих пре свега да вас питам да ли се<<strong>br</strong> />слажете да иако је духовни живот вежбање, борба,<<strong>br</strong> />покушај, да је за многе духовно живљење уствари<<strong>br</strong> />стрес.<<strong>br</strong> />Архим. Василије: Да, сложићу се са Вама,<<strong>br</strong> />јер исто ми говори и моје свакодевно искуство. За<<strong>br</strong> />многе духовни живот или живљење постане стрес,<<strong>br</strong> />јер верујемо превише у наше снаге, у наше врлине.<<strong>br</strong> />Имамо осећај да ћемо задобити благодат Духа<<strong>br</strong> />Светога чинећи различите духовне вежбе или<<strong>br</strong> />покрете на један врло спољашни начин, мислећи<<strong>br</strong> />да је наша веза, заједница са Богом неки наш<<strong>br</strong> />успех. За Цркву је све ово дар, који се не задобија<<strong>br</strong> />неком личном снагом, него успостављјући једну<<strong>br</strong> />везу љубави, улазећи у заједницу.<<strong>br</strong> />* Може ли неко избећи стрес када говоримо о<<strong>br</strong> />животним питањима која се односе на овај, али и на<<strong>br</strong> />други живот?<<strong>br</strong> />Архим. Василије: Могли бисмо рећи да је<<strong>br</strong> />мало тешко (мада није немогуће), јер животна<<strong>br</strong> />питања носе у себи страх, неизвесност, агонију,<<strong>br</strong> />плаше човека постављајући упитник, стварају муку<<strong>br</strong> />и напетост. Не треба да заборавимо да иза многих<<strong>br</strong> />страсти и слабости човекових, било духовних или<<strong>br</strong> />душевних, крије се страх смрти или страх од смрти.<<strong>br</strong> />То није увек видљиво, јер се некако прикрије у<<strong>br</strong> />нашем животу и испољава се на разне начине.<<strong>br</strong> />Ако се изгради однос са Богом, полако, лагано<<strong>br</strong> />долази благодат Духа Светога у човека и тада<<strong>br</strong> />човек може да изгради унутрашњи мир, да<<strong>br</strong> />задобије духовни мир. Свакако потребно је и једно<<strong>br</strong> />дубоко истинско самопознање.<<strong>br</strong> />*Да ли је могуће да неко код себе примети духовни<<strong>br</strong> />напредак и да је то нешто здраво, да се не погoрди,<<strong>br</strong> />већ да га то охрабри и да подстрека за даље?<<strong>br</strong> />Архим. Василије: У духовном животу, као што<<strong>br</strong> />је уопште у животу, ствари нису црне и беле, већ<<strong>br</strong> />разнобојне. Постоје многи и разни случајеви,<<strong>br</strong> />онолико колико и људске посебности. Догађа се да<<strong>br</strong> />примећујеш промене у себи, у својој души, у<<strong>br</strong> />односу са Богом и са ближњима, али да те то не<<strong>br</strong> />води у самољубље, у гордост, када све доживљаваш<<strong>br</strong> />као Божје дарове, а не као личне успехе. Дакле,<<strong>br</strong> />март 2017 САБОР 57