58 САБОР март 2017
прихваташ дарове Божје, препознајеш их, не<<strong>br</strong> />затвараш очи пред њима. То да их не примећујеш<<strong>br</strong> />изгледа као смирење, али најчешће је егоизам,<<strong>br</strong> />гордост и то је једна болесна верзија егоизма и<<strong>br</strong> />нарцисиодности где неко сматра себе да нема<<strong>br</strong> />ништа добро, да је некористан, да је ништа, такво<<strong>br</strong> />стање у медицини називају психопатолошко, које<<strong>br</strong> />свакако да није духовно здравље.<<strong>br</strong> />Постоји могућност да евхаристијски (благо -<<strong>br</strong> />дарно) прихваташ дарове Божје и да не сматраш<<strong>br</strong> />себе извором истих, него славиш и благодариш, не<<strong>br</strong> />користиш их као неко самозадовољство и рекламу.<<strong>br</strong> />Дарове прихваташ евхаристијски и дајеш их<<strong>br</strong> />евхаристијски, Богу их приносиш као благо -<<strong>br</strong> />дарност, а заједници на корист. Лични дарови и<<strong>br</strong> />лични успеси не постоје у простору Цркве,<<strong>br</strong> />заједнице, све је ту да би било дато другоме, све је<<strong>br</strong> />заједно и то је, уствари, заједничарење. Ако имам<<strong>br</strong> />неки дар, тај дар је за заједницу, а не за похвалу и<<strong>br</strong> />лично задовољство. Према томе, један верник<<strong>br</strong> />може да препозна неке духовне напретке, харизме<<strong>br</strong> />или дарове и да не падне у гордост ако слави<<strong>br</strong> />Господа за то, а не себе. Све је у животу дар и сам<<strong>br</strong> />живот је дар. ''Јер шта имаш да ниси примио?''-<<strong>br</strong> />пита Св. Апостол Павле (1 Кор. 4, 7).<<strong>br</strong> />*Реците нам нешто о хришћанском осећају кривице у<<strong>br</strong> />духовном животу.<<strong>br</strong> />Архим. Василије: У Цркви кажемо да<<strong>br</strong> />кривица није плод духовног напретка јер често тај<<strong>br</strong> />осећај бива на начин патолошки, болестан, е тада<<strong>br</strong> />нешто није у реду, нешто не иде како треба. Из<<strong>br</strong> />духовног искуства видимо да је кривица плач, жал,<<strong>br</strong> />туга за ''ја''. Наиме, проблем је у томе што се<<strong>br</strong> />срушила, згужвала умишљена, створена слика о<<strong>br</strong> />нама, о мени, а не зато што се урушио мој однос<<strong>br</strong> />са Богом. Једно је покајање кроз које васпостављам<<strong>br</strong> />везу, однос, заједницу са Богом, повратак себи и<<strong>br</strong> />Богу; ''дође себи'', ''вратићу се оцу'', а друго је<<strong>br</strong> />туга, жеља да васпоставим слику о себи. Заиста,<<strong>br</strong> />највеће човеково страдање је у покушају да се<<strong>br</strong> />допадне свима, да буде добар и леп у њиховим<<strong>br</strong> />очима и да задобије њихове добре критике, њихово<<strong>br</strong> />лепо мишљење, мислим да не постоји већа мука од<<strong>br</strong> />те.<<strong>br</strong> />*Као пастири сусрећемо се са честом појавом да<<strong>br</strong> />хришћанин, као и сваки човек, упадне у неку улогу,<<strong>br</strong> />обуче се у улогу, да би могао да издржи себе, да би се<<strong>br</strong> />прихватио. С друге стране, Свети Оци говоре да је<<strong>br</strong> />потребно да спознамо свој грех, али да се не<<strong>br</strong> />разочарамо. Како је могуће спознати себе и своју<<strong>br</strong> />грешност и не разочарати се?<<strong>br</strong> />Архим. Василије: Спознање себе је једна од<<strong>br</strong> />три духовне степенице; самопознање, брато -<<strong>br</strong> />познање и богопознање. Ако не познајем себе и<<strong>br</strong> />кренем да заволим ближњег, искористићу га,<<strong>br</strong> />односно све што радим користиће мојим потреба -<<strong>br</strong> />ма, а не потребама другог. Ако кренем ка Богу,<<strong>br</strong> />изменићу га, извратићу га, претворићу га у идола, у<<strong>br</strong> />њему ћу поставити себе за идола. Зато је потребно<<strong>br</strong> />имати здраво у Христу самопознање.<<strong>br</strong> />Не очајавам спознајући себе, јер то у Цркви<<strong>br</strong> />бива дискретно на леп и нежан начин, благодат<<strong>br</strong> />Духа Светога силази тихо, једноставно и благо и не<<strong>br</strong> />ствара страх него га одгони. Сагледаваш себе а да<<strong>br</strong> />се не разочараваш, да не очајаваш, јер присуство<<strong>br</strong> />Божје никада не ствара мисли и осећаје очајања,<<strong>br</strong> />безнађа, напротив.<<strong>br</strong> />*Како се борити са страстима? Не желимо их, али их<<strong>br</strong> />ипак имамо.<<strong>br</strong> />Архим. Василије: Ми хришћани смо склони<<strong>br</strong> />да лако просуђујемо, да другима лепимо етикете,<<strong>br</strong> />па кажемо ''ти си егоиста'', ''ти си среброљубац'',<<strong>br</strong> />ти си овакав, ти си онакава итд. То је лак пут,<<strong>br</strong> />широк пут, то да осуђујеш друге а други је узак,<<strong>br</strong> />тежи, хришћански пут - да прихватиш другога и да<<strong>br</strong> />покушаш да схватиш шта га је одвело у грех у<<strong>br</strong> />страст. То је оно светоотачко ''воли грешника а<<strong>br</strong> />мрзи његов грех''. Иза наших страсти крију се наше<<strong>br</strong> />стварне потребе, зато се и страсти врло тешко<<strong>br</strong> />побеђују, јер, уствари, служе неким нашим<<strong>br</strong> />потребама.<<strong>br</strong> />Шта ради грех? Грех је замена за Бога, за<<strong>br</strong> />Божанско, када не постоји благодат Божија да те<<strong>br</strong> />испуњава, да осећаш пуноћу живота, радост<<strong>br</strong> />живота и живљења, тада тражиш замене, правиш<<strong>br</strong> />начине да те испуне, да те нахране на страстан<<strong>br</strong> />начин. Једно одређено време осећаш или верујеш<<strong>br</strong> />да си пронашао нешто, раније или касније схваташ<<strong>br</strong> />таштину, безвредност тога и увиђаш да то не води<<strong>br</strong> />никуда.<<strong>br</strong> />Ако немамо праву храну, Бога, заповести<<strong>br</strong> />Његове, Благодат Његову, љубав Његову, радост да<<strong>br</strong> />се нахранимо Њиме, тада упадамо у страсти,<<strong>br</strong> />улазимо у њих и најчешће постајемо зависници.<<strong>br</strong> />Зашто? Зато што живот не прихвата празнину, као<<strong>br</strong> />што је говорио Св. Порфирије Кавсокаливит да<<strong>br</strong> />''душа не подноси празнину'', и учиниће све да ако<<strong>br</strong> />постоје празнине да их попуни, испуни. Тако<<strong>br</strong> />почињемо да испуњавамо ниске потребе, ниске<<strong>br</strong> />страсти.<<strong>br</strong> />Потребно је, дакле, појмити шта се крије иза<<strong>br</strong> />страсти, које наше потребе испуњују или замењују<<strong>br</strong> />те страсти, јер све страсти служе нечему у нама.<<strong>br</strong> />* Како искушења у животу могу бити корисна човеку<<strong>br</strong> />који кроз њих пролази? Знамо да нека тешкоћа за<<strong>br</strong> />неког може бити разлог разочарења и пропасти, а за<<strong>br</strong> />неког другог иста тешкоћа може бити разлог<<strong>br</strong> />промене на боље на преображај.<<strong>br</strong> />* Архим. Василије: Заиста је тако, то говори<<strong>br</strong> />и моје невелико иксуство. Зависи како и којим<<strong>br</strong> />очима посматрамо живот и битисање, живљење.<<strong>br</strong> />Ми смо ти који дајемо имена стварима и<<strong>br</strong> />догађајима; ''добро, лоше, благословено ... није<<strong>br</strong> />благословено...''. Црквено искуство Светих Отаца<<strong>br</strong> />показује нам да једна стварност коју један човек<<strong>br</strong> />посматра потпуно негативно, из другог угла<<strong>br</strong> />гледано, може је сагледати позитивно. Озбиљна<<strong>br</strong> />болест за једног човека може бити узрок<<strong>br</strong> />разочарења, безнадежности, самоизолованости,<<strong>br</strong> />чак и самоубиства, док за другог може бити<<strong>br</strong> />разлог промене, обнове, преумљења, покајања.<<strong>br</strong> />То се може догодити и са најмањим стварима у<<strong>br</strong> />нашој свакодневици. Благодат Божја је могућност<<strong>br</strong> />да сагледаваш другим очима то што се дешава у<<strong>br</strong> />твом животу. За хришћанина не мења се спољашна<<strong>br</strong> />стварност. Нема једну стварност човек духовни,<<strong>br</strong> />а другу човек световни, заједничка је за све.<<strong>br</strong> />Искушења, благослови, радости, болести, срећни<<strong>br</strong> />или непожењни моменти, исти свет, исто друш -<<strong>br</strong> />тво, заједница, исти проблеми. Шта се мења? Не<<strong>br</strong> />март 2017 САБОР 59