21.12.2017 Views

48 ARHITEKTONSKIH DJELA ZA POSEBNU ZAŠTITU, 2017, Andrija Markuš

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.

6.<br />

ПРЕДЛОГ ЗА СПЕЦИЈАЛНУ ЗАШТИТУ<br />

КАО ВРИЈЕДНО НАСЉЕЂЕ ЦРНОГОРСКЕ<br />

КУЛТУРЕ XX вијека дјело<br />

Вукчевић Глигорија:<br />

Царинарница (сада Привредни суд), Подгорица (1928)<br />

Те вриједности, као што је зграда Царинарнице, ни приближно није<br />

се могла 1929. године видјети у Подгорици, те је овај објекат од изузетног<br />

значаја, уз то са потпуно успостављеним правилним односима<br />

примијењених форми и материјала у беспрекорној композицији, са<br />

занатски савршено изведеним детаљима, што је значајно у том, са<br />

занатима оскудном времену.<br />

Без његовог дјела не може се писати права историја архитектуре Црне<br />

Горе. Дјело му је заступљено у књизи „50 неимара Црне Горе“,<br />

2008. А. Маркуша у издању Архитектонског форума, Подгорица, са<br />

рецензентом др арх. Зораном Маневићем. Он је заступљен и у Лексикону<br />

неимара, 2008, за простор Србије и Црне Горе, у издању Грађевинске<br />

књиге, Београд.<br />

Према изложеном, његово дјело доживјело је у струци потпуну верификацију,<br />

то јест издржало је суд великог протока времена, као<br />

довољно за прихватање заштите.<br />

ВУКЧЕВИЋ Глигорије<br />

(1888, Лијешње, Љешанска Нахија, Подгорица – 1968, Београд)<br />

Студирао у Београду (дипл. на Грађевинском одсјеку Техничког факултета). Запослен<br />

у Општини, Београд, послије у свом предузећу „Раде Неимар“, пројектујући и<br />

градећи истовремено и у Београду и Црној Гори (тада Зетској Бановини). Без осталих<br />

ближих података.<br />

39

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!