Биологија 6, уџбеник (први део за прелиставање), Klett

Када говоримо о ћелијама еукариота,
оне имају сличну основну
грађу, али постоје и одређене разлике
између биљне и животињске
ћелије. Оне су ипак много мање
него разлике између еукариотских
и прокариотских ћелија.
Животињска ћелија
Биљна ћелија
Основна структура ћелије еукариота
Ћелијска мембрана контролише спољне границе ћелије и одређује шта ће од супстанци
и у којој количини ући у ћелију или изаћи из ње. Кажемо да је мембрана делимично
или селективно пропустљива. Рецимо, пропустиће у ћелију шећер, који је ћелији потребан
да добије енергију, а неће супстанце које јој нису потребне. Важно је да је спољашња
мембрана сасвим очувана. Оштећења мембране могу угрозити живот ћелије.
Ћелијска мембрана
Занимљивост:
Већ смо поменули да биљне ћелије имају додатну потпору и заштиту коју даје крути
ћелијски зид. Он се налази са спољне стране ћелијске мембране. У поређењу са мембраном,
он омогућава лакши проток супстанци. Иначе, ћелијски зид имају и гљиве и бактерије.
62
Цитоплазма представља желатинозни, полутечни садржај ћелије оивичен спољном
мембраном. По хемијском саставу представља водени раствор различитих органских и
неорганских супстанци у коме „пливају” једро и друге органеле. Један део важних активности
у ћелији дешава се у самој цитоплазми. Други део је везан за ћелијске одељке (телашца)
који се зову органеле и који најчешће имају своју мембрану. Органеле су за ћелију
оно што су органи за организам. У њима се, као у посебним „собама”, обављају различити
процеси.