Биологија 6, уџбеник (први део за прелиставање), Klett

Фотосинтеза
Сунчева
светлост
кисеоник
Сунчеву светлост биљке упијају хлорофилом,
који се налази у хлоропластима. Највише хлоропласта
имају ћелије у средини листа и оне су најактивније
у фотосинтези.
Занимљивост:
Хлорофил има способност да упија плави
и црвени део Сунчеве светлости, потребан за
фотосинтезу, а истовремено одбија зелени део
светлости. Зато нам листови биљака изгледају
зелено.
угљен-
-диоксид
вода
шећери
Један део прозведених шећера биљке користе
за основне животне функције и раст. Преостали
део произведених шећера биљке чувају у облику
скроба. На тај начин оне заправо складиште енергију.
Кромпир и пасуљ, на пример, које једемо свакодневно,
изразито су богати скробом. Шаргарепа
чува скроб у свом корену, неке биљке имају стабло
прилагођено за чување скроба, а кромпир то чини
у подземном изданку који се зове кртола.
Кисеоник је споредни производ фотосинтезе.
Иако га биљке ослобађају у атмосферу, одакле кисеоник
користе други организми, он је и биљкама
потребан за процес ћелијског дисања.
Шаргарепа и кромпир чувају шећере у облику скроба
Занимљивост:
Интересантно је како се дошло на идеју о
постојању процеса фотосинтезе. Фламански
научник Јан ван Хелмонт је у 17. веку пратио
раст биљке у саксији. Приметио је да се маса
биљке повећава брже него што се смањује маса
земљишта. Како је у саксију додавао једино воду,
закључио је да је она одговорна за раст биљке.
Размишљао је да расту можда доприноси и нешто
из ваздуха. Данас знамо да је био у праву и да је
наслутио постојање процеса фотосинтезе и улогу
воде и угљен-диоксида у њему.
Биљке
Алге
И неки други организми, као што су неке алге,
па чак и неке бактерије, такође су способни да
врше фотосинтезу. Иако немају хлоропласте, фотосинтетске
бактерије у својим ћелијама имају хлорофил,
који им омогућава производњу хране.
Бактерије
71