Knjiga poema ZVONA 2021 Andrija Markus

Тек од петог вијека
звоно је постало звоно,
до тада – клепало
о дрво ударањем малочујно.
Од Миланског едикта,
звоно је са Константином и вјером
почело да се уздиже.
До тада због прогона,
хришћанима је био потребан
тихи одзив од удара дрвеног клепала;
истовремено да је – и тек да се чује,
и тек да се не чује,
као скривени позив за молитву.
Ни данас клепало није заборављено.
Стоји уз звоно,
као његово отеловљено сјећање.
Стоји уз њега да га замијени
кад не може тако тихо
на тужни Велики Петак
да позове на молитву.
Једно уз друго –
клепало и звоно,
потомак и предак –
дрвено и метално.
36