Knjiga poema ZVONA 2021 Andrija Markus

ЗВОНИК
Црква зидањем расте док
до крста на врху редови дођу,
а звоник – пирг, прво расте до звона,
а потом и до крста изнад,
гдје звона цркву и звоник чекају
да заједно к небу пођу.
Звоник се мало удаљи – издвоји
од другог дијела цркве
да се звоно распојаса –
да му јек у свим правцима стаса,
да је – јек, а не ехо
одбијен од страна
да је осокољен – без мана.
Малој цркви
звона су на преслици
у истом плетиву, истурена –
к небу скочна,
по три – једно до другог –
главно и два бочна.
Звоник своје
освештане темеље
спаја са небом,
као уста
хљебом.
56