Knjiga poema ZVONA 2021 Andrija Markus

Породица Андровића сада га једном годишње,
на Тројичиндан, из скровитог мјеста
износи до врха Румије,
гдје га на радост свих поставља,
да се као отјеловљени Владимир и Косара,
с њим давно вријеме јавља.
Јавља се на мјесту Цркве Свете Тројице,
коју је Владимир изградио
биљежећи к небу корак свој,
Цркве која је без трага нестала
због гријеха чобана и чобанице учињеног у њој.
Вјековима, ко год је на врх Румије ишао,
носио је по камен,
вјерујући да ће се, кад га довољно буде,
сама црква изградити као нестали знамен.
Гледајући, попут малог Сизиф, а у врх планине,
као да је око њега срушене цркве рам,
упрћени каменом и оним што вјековима гурају,
на Тројичиндан видјеше како им с неба
долети од челика да их челичи Храм.
„А4А INFO“, 23. јун 2005. Сарајево
„Архитектура“ бр. 93, септембар 2005. Београд
52