IO 208 DIGITALNA EKONOMIJA

More documents

Recommendations

Info

pod lo žni greš ka ma. Ove sa mo u pravlji ve ba ze po da ta ka oslo ba đa ju admi ni stra to re ba za po da ta ka (DBAs) od ru tin skih po slo va odr ža va nja i po ma že u sma nje nju bez bed no snih ri zi ka, ta ko da oni mo gu da se fo kusi ra ju na ino va ti van rad vi so kog nivoa. Adap tiv ni al go rit mi ma šin skog uče nja au to mat ski pe ču ju, po de šava ju, be ka pu ju i na do gra đu ju si stem (sve vre me, dok si stem ra di) obez beđu ju ći mak si mal nu do stup nost. Ia ko je spo sob nost au to nom no sti Orac le Au to no mo us Da ta ba se nova, ona se za sni va na broj nim funkc ij am a a ut om at iz ac ij e k oj e j e O r a- c le go di na ma ugra đi vao u svoj Orac le da ta ba se soft ver i Exa da ta data ba se har dver. Ci lje vi au to nom nih funk ci ja su dvo stru ki. Pr vo, sma njenje ope ra tiv nih troš ko va re duk ci jom sku pe i za mor ne ma nu el ne ad mi nistra ci je, i dru go, po bolj ša nje ni voa ser vi sa kroz au to ma ti za ci ju i ma nje ljud skih gre ša ka. Autonomna tehnologija u preduzeću – kombinovanje clouda sa AI i mašinskim učenjem Mo ra mo da mi sli mo o au to nomnim re še nji ma kao o sle de ćem ni vou au to ma ti za ci je. Au to ma ti zo va na reše nja i da lje zah te va ju od ko ri sni ka da in ter ve ni šu i dik ti ra ju svo je opera ci je – što je sa mo po se bi rad no inten ziv no. Pra va au to nom na re še nja mo gu, ka da se jed nom uklju če, u pot pu nosti da funk ci o ni šu sa mo stal no u dono še nju od lu ka ko je ni su sa mo najde lo tvor ni je za ko ri sni ke, već (zbog ko riš će nja AI) mo gu čak da su ge rišu i bo lji is hod ne go što bi lju di sami mo gli da smi sle. Au to no mi ja tako đe sti že u po slov ne apli ka ci je, kao što su pro ce si ra nje on li ne tran sak cija, bloc kchain, mo bil ne i IoT uslu ge. Ma da bi bu duć nost po slo va mo gla da pred sta vlja bri gu u umo vi ma lju di – ovi au to nom ni si ste mi ne će ostavi ti lju de bez po sla. Na pro tiv, oni će uči ni ti ljud ski rad mno go vred ni jim i za ni mlji vi jim, jer oni vi še ne će mo ra ti mo no to no da iz vla če iz veš ta je ili da ra de dru ge po slo ve ko ji obič no pretho de i če sto ome ta ju mno go vred nije ak tiv no sti, kao što su po de ša va nje per for man si i pri ku plja nje po da ta ka. Na koji način cloud tehnologije preoblikuju naše živote Cloud teh no lo gi ja i nje no usva janje bi li su tran sfor ma tiv ni za sko ro s v ak o p r e duz eć e , i nd us t r ij u i p r oiz vod. Od po kre ta nja apli ka ci ja koje su uvek uklju če ne i do stup ne, do neo gra ni če ne ska la bil no sti in frastruk tu re, da naš nje nor me teh no lo gije pred u ze ća su de fi ni sa ne tim cloud mo guć no sti ma. Sti gli smo do iz u zet ne pre kret ni ce, gde pred u ze ća sada nad ma šu ju ko ri sni ke u usva ja nju no vih teh no lo gi ja – uklju ču ju ći veš tač ku in te li gen ci ju (AI), bloc kchain, di gi tal ne asi sten te, kon tej ne re, server less i in ter net stva ri (In ter net of Things - IoT). Ona vi še ne eks pe rimen ti šu sa ovim no vim teh no lo gija ma u sand bo xu; ona ih pri me njuju na smi slen na čin u svo jim opera ci ja ma, po kre ću ći no ve po slo ve, stva ra ju ći no vu vred nost i gra de ći apli ka ci je so fi sti ci ra ni je ne go ikad pre. Oče ku je mo da će do 2025. godi ne i cloud pro vaj de ri i pred u ze ća ko ja oni op slu žu ju kre nu ti ka cloud mo de lu sle de će ge ne ra ci je, gde će ima ti pri stup ovim no vim teh no lo gija ma, bo lju zaš ti tu, po bolj ša ne perfor man se ce na i mo guć no sti du bo ke au to ma ti za ci je. Najveće prednosti koje autonomne baze podataka mogu doneti Ovo su raz lo zi zaš to su au to nomna pred u ze ća su per i or ni ja od svo jih „ma nu el nih” pret hod ni ka: - Au to nom na pred u ze ća su si gurni ja. Ka ko saj ber kri mi nal po sta je sve slo že ni ji, obil ni ji i štet ni ji, pred u zeća se bo re da za dr že ko rak u su zbija nju pret nji. U au to nom nom pred u ze ću, bez bed no sno pe čo va nje se odvi ja au to mat ski, obez be đu ju ći da se ra nji vo sti uklo ne u tre nut ku ka da se po ja ve i sma nju ju ći ri zik ko ji pro iz i lazi iz ljud ske greš ke. - Au to nom na pred u ze ća ima ju ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija
Foto: : Futurum Research bo lje, br že uvi de. Uvi di su od ključ nog zna ča ja za sve, od ino va ci ja ko ri snič kog is ku stva do efi ka sno sti po slov nih pro ce sa. U au to nom nim pred u ze ći ma, au to ma ti zo va ni uvi di zna če da ona po či nju sa au to mat ski kre i ra nim vi zu e li za ci ja ma ume sto od pra znog plat na. Pro ak tiv ni i per sona li zo va ni uvi di vra ća ju od lu ke ba zira ne na kon tek stu: vre me nu, lo ka ci ji, po zi va o cu i dru gim iden ti fi ka to ri ma. - Au to nom na pred u ze ća upra vljaju po da ci ma efi ka sni je. Big da ta znači da je upra vlja nje po da ci ma sa da kri tič na od go vor nost za IT ti mo ve. Au to nom ne ba ze po da ta ka či ne jed no stav nim efi ka sno upra vlja nje poda ci ma. U au to nom nom pred u ze ću, sa mo de fi ni šu ći po da ci se slo bod no kre ću, uz au to ma ti zo va no kre i ra nje je ze ra po da ta ka ko ja se ko ri ste za efi ka san unos po da ta ka. - Au to nom no pred u ze će je efi kasni je. Au to nom na pred u ze ća ostvaru ju be ne fit od di na mič kog ska li ranja re sur sa pri la go đe nih po tra žnji u re al nom vre me nu. To zna či da ova pred u ze ća pla ća ju sa mo ono što im je po treb no – pred nost ko ja mo že da uš te di or ga ni za ci ja mo do 70% run time troš ko va. Najveće pretnje u cloud teh no lo gi ji Da naš nje or ga ni za ci je se sva kodnev no su o ča va ju sa ogrom nim brojem do ga đa ja ve za nih za bez bednost. Ovaj obim či ni pra vo vre meno odre đi va nje pri o ri te ta i re ša va nje pro ble ma je din stve nim iza zo vom, jer sva ki do ga đaj tre ba pro ce ni ti i na nje ga re a go va ti ili ga za ne ma ri ti. U „Orac le and KPMG Cloud Thre at Repor tu” iza zov broj je dan za is pi ta nike bio je ana li za te le me tri je bez bedno snih do ga đa ja u ve li kom obi mu. Ovo je do dat no po dr ža no „McA fe e’s Cloud Adop tion and Risk Re por tom” ko ji je po ka zao da će pro seč na or gani za ci ja ot kri ti da sa mo je dan od sto mi li o na do ga đa ja pred sta vlja pret nju. Do 2025. go di ne ma li ci o zni sao bra ćaj će ko ri sti ti AI da bi se sa krio u ma si re gu lar nog i le gi tim nog sa o bra ća ja ba zi ra nog na lju di ma. Pred vi đa mo da će u na me ri da napre du ju or ga ni za ci je ta ko đe mo ra ti da ko ri ste AI ba zi ran na clo u du ka ko bi po mo gle u od bra ni od ovih pret nji. Naj e fi ka sni ji na čin da se po be di vi soko a u to ma ti zo va na mre ža na pa da ča je da pred u ze ća pre ba ce ma su anali za do ga đa ja na plat for me in te li gentn e a n al iz e k oj u p ok r eć e A I , k oj e o buhva ta ju ce lo kup nu IT imo vi nu pred u ze ća. Tre ba lo bi da oče ku je mo da će do 2025. go di ne mno ga pred u ze ća pri hva ti ti co re-to ed ge mo del zaš ti te, ka ko bi obez be di la da ko ri snič ki poda ci bu du bez bed ni od je zgra in frastruk tu re do ivi ce clo u da. Io ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija
Page 1 and 2:
Specijalno izdanje: Digitalna ekono
Page 3 and 4:
Impressum Internet ogledalo Izdava
Page 5 and 6:
Inovacije u proizvodnji
Page 7 and 8: nije izuzetak već pravi
Page 9 and 10: Digitalna ekonomija pod
Page 11 and 12: proizvode, video identi
Page 13 and 14: Svet kakav poznajemo se promenio. U
Page 15 and 16: uređaje i korporativne
Page 17 and 18: treće strane kao što su part
Page 19 and 20: Jednostavno je za upravlja
Page 21 and 22: CHECK POINT HARMONY: The industry
Page 23 and 24: Pre ma po da ci ma iz ju la 2021. g
Page 25 and 26: sve fi zič ki odštam pa, pot pi
Page 27 and 28: Na pre dak teh no lo gi je i eko no
Page 29 and 30: vre me ve li kih pri li ka, ali ist
Page 31 and 32: Moderno poslovanje jedn
Page 33 and 34: do 1,5 me ta ra u tra ja nju do sat
Page 35 and 36: Zaš to ni je do volj na sa mo jed
Page 37 and 38: izjavili da koriste jed
Page 39 and 40: Stručnjaci za sajber bezbe
Page 41 and 42: na ta od kom pa ni ja ko je ra de i
Page 43 and 44: Poimajući širenje CO
Page 45 and 46: 60% u odnosu na prošlu god
Page 47 and 48: Mastercard podržao NURDO
Page 49 and 50: je ovaj put za organizaci
Page 51 and 52: Mic ro soft Raz voj ni cen tar u Sr
Page 53 and 54: je otvo re no još vi še od 40 no
Page 55 and 56: Živimo u zanimljiva vre
Page 57: će mo ra ti da tro še vre me na d
Page 61 and 62: Građevinski sektor jedan
Page 63 and 64: pi ta nju dvo di men zi o nal ni pl
Page 65 and 66: U ve či toj bor bi iz me đu sta r
Page 67: objavila kompanija Ve
Page 71 and 72: Trošenje energije ovom br
Page 73 and 74: Novi okviri cyber bezbednos
Page 75 and 76: Visa i Raiffeisen banka
Page 77 and 78: op ci ja ma pri hva ta nja plaćanj
Page 79 and 80: Iako kao koncept postoji ve
Page 81 and 82: ko riš će nju clo u da i svih mo
Page 83 and 84: ci ma. Mo žda se sve ovo već na l
Page 85 and 86: Savremeni sajber napadi, curenje po
Page 87 and 88: Pečujte svoj operativni
Page 89 and 90: O kompaniji Acronis Ac ro nis ob je
Page 91 and 92: H Y B R I D Vanredno izdanje: Hibri
show all

IO 208 DIGITALNA EKONOMIJA

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?