IO 208 DIGITALNA EKONOMIJA

Pan de mi ja je iz u zet no ubrza
la di gi tal nu tran sfor maci
ju. Ka ko bi smo osi gu ra li
rad, uče nje, sva ko dnev no funk ci o nisa
nje, gde god da se na la zi mo, sve
je ve ća va žnost da ta cen ta ra, ko ji su
fo kus sta vi li na po u zda nost i ot pornost.
Na si gur no sti da ta cen ta ra zasni
va se na ša sva ka di gi tal na ak tivnost,
a po seb no di gi tal na eko nomi
ja.
„U sko ri joj bu duć no sti ne ćemo
bi ti u mo guć no sti da na sta vimo
da tro ši mo ener gi ju ovom brzi
nom. Schne i der Elec tric je u posled
njih de set go di na sa ra đi vao sa
najvećim da ta cen tri ma na sve tu
ka ko bi uklo nio gu bi tak ener gi je i
povećao efi ka snost za 80%. Udru ženi
u na šoj in du stri ji mo že mo iz be ći
neo dr ži vu bu duć nost“, ka že Je le na
Pej ko vić, di rek tor ka pro da je sek tora
za po u zda na na pa ja nja kom pa nije
Schne i der Elec tric za tr žiš ta Sr bi je,
Cr ne Go re, Hr vat ske, Slo ve ni je, Bosne
i Her ce go vi ne.
Pre ma re či ma na še sa go vor ni ce,
dok tran sfor mi še mo mre že ra di veće
ot por no sti, mo ra mo da raz motri
mo odr ži vost i efi ka snost. Ka ko
ot por nost obič no zna či ni žu efi kasnost,
ba lan si ra nje iz me đu odr ži vosti
i ot por no sti je dan je od ve li kih
iza zo va na šeg vre me na. U Schne i­
der Elec tri cu ve ru ju da da ta cen tri
budućnosti mo ra ju da urav no te že
če ti ri ključ ne kom po nen te: ot pornost,
pri la go dlji vost, odr ži vost i efika
snost. To zna či da se mo ra ju smanji
ti ra nji vost i ne pla ni ra ni za sto ji,
obez be di ti au to mat sko i da ljin sko
upra vlja nje, po bolj ša ti cyber bezbed
nost i sve o bu hvat na pre dik tiv na
ana li ti ka. Pri la go dlji vost pod ra zu meva
pra će nje no vih teh no lo gi ja, fleksi
bil nost u di zaj nu, pri me ni, ser vi su,
kom pa ti bil nost sa sle de ćom IT gene
ra ci jom. Odr ži vost tra ži od go vorno
is pu nja va nje po slov nih za da taka,
bez ugro ža va nja budućnosti, dok
efi ka snost zna či op ti mi za ci ju troš
ko va, br zi nu i ka pi tal, isto vre me no i
po jed no sta vlje ne pro ce se sa di gi talnim
uslu ga ma.
Pre­la­zak u di­na­mič­ni­ju
budućnost
Troš ko vi pre ki da ra da u da ta cen tru
su bol ni. Sko ro trećina svih pri ja vlje­
nih pre ki da koš ta vi še od 250.000 dola
ra, a mno gi pre ma šu ju i mi lion do lara.
Srećom, sa da ima mo ma ši ne ko je
nam po ma žu da za pam ti mo greš ke u
cen tru po da ta ka i pre dik tiv nu ana li ti ku
ka ko bi smo uči li od njih i iz be gli kva rove
i ne pla ni ra ne pre ki de u budućnosti.
„Ka ko nas di gi ta li za ci ja i teh nološ
ki na pre dak vo de ka no voj, in tegri
sa ni joj bu duć no sti, ne će svi da ta
cen tri bi ti pod jed na ko opre mlje ni da
se no se sa no vim ni vo i ma po treb ne
ope ra tiv ne agil no sti. Me đu tim, ako
se ri zi ci i ne do sta ci u postojećim siste
mi ma cen ta ra po da ta ka i po ve zanim
stra te gi ja ma upra vlja nja pre pozna
ju do volj no ra no, za in te re so va ne
stra ne će po bolj ša ti svo je šan se da
osmi sle ne sme tan pre la zak u di namič
ni ju budućnost“, is ti če Pej ko vić.
Pro ce nju je se da će glo bal no tr žiš te
da ta cen ta ra dostići 174 mi li jar de dola
ra do 2023. go di ne. Ka ko IoT teh nolo
gi je stva ra ju na gli po rast po tra žnje
za da ta cen tri ma i ka ko po da ci na stavlja
ju da po sta ju vred ni ji, odr ži vi ji, efika
sni ji, pri la go dlji vi ji i ot por ni ji, sta bil na
in fra struk tu ra da ta cen ta ra će bi ti potreb
na ako vla sni ci že le da unov če ovu
pri li ku za rast.
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija