PRODOL@UVA

STO^ARSTVO
Sila`a - hrana
za pove}e mleko
Najdobro vreme za pravewe
sila`a e koga p~enkata }e
dostigne voso~na zrelost,
odnosno da ne bide nitu
suva nitu vodena
Pi{uva: Almira Papi}
Kire Kadinski od seloto Pa{inoruvci, Prilepsko,
sedum godini se zanimava so proizvodstvo
na sila`a, koja ja pravi so kombajn, specijalno
namenet za ovaa dejnost.
“Najdobro vreme za pravewe sila`a e koga p~enkata
}e dostigne voso~na zrelost odnosno da ne bide nitu
suva nitu vodena. Zna~i, zrnoto ne treba da prsnuva
koga }e se stisne, nitu da bide tvrdo, tuku da bide meko
i da ima leb (da ne bide prazno). Po `neeweto se nosi
so traktor do mestoto za pravewe sila`a. Se transportira
vo bazenot i se poprskuva so 1-1,5% gotvarska
sol od vkupnata masa, odnosno 10-15 kg na eden ton materijal
za sila`irawe. Gotvarskata sol se dodava samo
koga se vr{i sila`irawe na p~enka bez ko~ani za podobar
vkus. So pomo{ na traktori se gazi za da se vakumira.
Posebno vnimanie treba da se obrne na yidovite i
podot na bazenot so cel da nema nikakvo o{tetuvawe i
da ne se sozdadat vozdu{ni xebovi. Sila`iraniot materijal
treba ubavo da se pokrie so najlon, potoa so
zemja ili, pak, so pesok so debelina od 8-10 sm za da ne
dojde vo kontakt so vozduhot. Sila`ata treba da se ostavi
3-4 nedeli za da sozree”, objasnuva Kadinski.
Kolku pobrzo i poorganizirano se pravi, sila`ata
e pokvalitetna.
Kire veli deka kvalitetot na sila`ata se
poznava po mirisot, bojata i kiselosta. Ako
sila`ata e topla, taa ima pogolema to~ka na vriewe
i mo`e da se rasipe. Ako pak e ladna (okolu
20-30 celziusovi stepeni), toga{ e podobra.
Kire Kadinski, sila`ata ja pravi od p~enka,
gra{ok, ja~men i lucerka. Toj istaknuva deka postojat
dva vida na sila`a: visoka sila`a koja se
pravi od p~enka i niska koja se pravi od treva.
“Va`no za sila`ata e toa {to materijalot treba da
bide dobro ise~kan od 0,5 do 1,5 sm. Fino ise~kaniot
materijal za sila`irawe `ivotnite go konsumirat
vo pogolemo koli~estvo. Praveweto sila`a nema
ograni~en vremenski period. Taa zavisi od dovolnata
i neophodnata zrelost na rastenijata”, veli Kire, koj
sila`ata ja upotrebuva samo vo zimskiot period koga
nema zeleno sila`irana hrana. Dokolku sila`ata ne e
dobro napravena, mo`e da dojde do zakiseluvawe i do
bolest kaj dobitokot.
Kire naglasuva deka sila`ata doveduva do zgolemuvawe
na proizvodstvoto na mleko kaj kravite.
“Obrocite od sila`a {to im gi davam na molznite
kravi doveduvaat i do proizvodstvo na 15 litri mleko,
a za pogolema mle~nost se dava i koncentrat. Sepak,
konsumiraweto na sila`ata e ograni~eno i toa na 10-
20 kg po grlo”, veli Kadinski, koj ne prepora~uva so
sila`a da se hranat teliwa pomladi od dva meseca.
Sila`ata kako hrana sodr`i proteini, jaglehidrati
i p~enka. Pritoa, stokata nema problemi so varewe
na hranata oti proteinite, so samoto fermentirawe
na sila`ata, se pretvoraat vo aminokiselini.
Silo kombajn vo akcija
Sila`ata e odli~na i eftina hrana
26 | MOJA ZEMJA