Izvod iz knjige „ Filozofski aspekti modernog olimpizma ... - Ponude.biz
Izvod iz knjige „ Filozofski aspekti modernog olimpizma ... - Ponude.biz
Izvod iz knjige „ Filozofski aspekti modernog olimpizma ... - Ponude.biz
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
olimp<strong>iz</strong>mu,(2) Prokopova s pravom tvrdi da je Malter pogrešno razumeo Kubertena :<br />
njegov cilj nije bio "restauracija klasične olimpijske ideje", već post<strong>iz</strong>anje određenog<br />
vaspitnog efekta preuzimanjem "formalnih elemenata" starogrčkog olimp<strong>iz</strong>ma. (3) Radi se<br />
o političkom instrumental<strong>iz</strong>ovanju antičkog olimp<strong>iz</strong>ma, a ne o pokušaju obnavljanja<br />
helenskog duhovnog nasleđa. Kuberten ideal<strong>iz</strong>uje antiku da bi njenu ideal<strong>iz</strong>ovanu sliku<br />
iskoristio za stvaranje odgovarajućeg duhovnog zaleđa za pribavljanje modernom<br />
olimp<strong>iz</strong>mu oreola "kulturnog" i za obračun s emancipatorskim nasleđem helenske<br />
civil<strong>iz</strong>acije, koje je utkano u građansko društvo, i kao emancipatorsko nasleđe čovečanstva<br />
predstavlja conditio sine qua non njegovog razvoja. Istovremeno, Kuberten nastoji da,<br />
poput Tena, helensko društvo prikaže kao "idealni svet" kome treba stremiti u odnosu<br />
prema "sivilu" svakodnevnog života,(4) što znači da stvori duhovno pribežište koje treba da<br />
predupredi čoveka da se u težnji za boljim svetom okrene ka budućnosti. Ideal<strong>iz</strong>ovani<br />
antički svet preuzima ulogu "drugog sveta" koji, poput Hu<strong>iz</strong>ingovog srednjeg veka, postaje<br />
neprikosnoveni i nedostižni uzor modernom svetu.<br />
Kuberten se neprestano poziva na <strong>iz</strong>vorne antičke tradicije i veliča njihov "besmrtni<br />
duh", ali je to bio rasistički duh slobodnih Helena, a ne "internacionalistički" (kolonijalni)<br />
duh monopolističkog kapital<strong>iz</strong>ma. Antičke olimpijske igre bile su oblik duhovne integracije<br />
Helena i demonstracija rasne "superiornosti" i rasne ekskluzivnosti u odnosu prema<br />
"varvarskim" narodima. Na antičkim olimpijskim igrama mogli su da učestvuju samo<br />
"čistokrvni" Heleni pod uslovom da nisu osuđivani i da nisu uvredili bogove. Antički<br />
olimp<strong>iz</strong>am nije težio global<strong>iz</strong>mu, niti je bio oblik duhovnog porobljavanja drugih naroda,<br />
već je bio povlačenje granice <strong>iz</strong>među "civil<strong>iz</strong>ovanog" sveta i "varvara". Moderni olimp<strong>iz</strong>am<br />
nastoji da bude sveobuhvatni i globalan duhovni pokret, i u tome je sled hrišćanske doktrine<br />
kao univerzalističke ideologije <strong>iz</strong> čega proističe "olimpijsko misionarstvo" jezuitističkog<br />
tipa. On je nastao kao kruna ideologije (kolonijalnog) buržoaskog "internacional<strong>iz</strong>ma" i kao<br />
takav je sredstvo za post<strong>iz</strong>anje određenih globalnih političkih i ekonomskih ciljeva. Već su<br />
prve zvanične Olimpijske igre, koje su 1896. godine održane u Atini, ogan<strong>iz</strong>ovane po uzoru<br />
na roman<strong>iz</strong>ovane olimpijske igre koje predstavljaju obračun s <strong>iz</strong>vornim religioznim i<br />
rasističkim duhom olimpijskih igara, što znači da je potpuna besmislica pozivati se, i sa tog<br />
aspekta, na "<strong>iz</strong>vornu čistotu" antičkog olimp<strong>iz</strong>ma i polazeći od takvih tradicija stvarati, u<br />
modernom dobu, "crkvu" u kojoj će se "besmrtnom duhu antike" - "klanjati svi narodi".(5)<br />
Po modernoj olimpijskoj doktrini helenski svet nema dinamiku svog razvoja i nalazi<br />
se u istoj vremenskoj ravni kao, uostalom, i čitava prošlost čovečanstva. Kuberten po<br />
potrebi uzima <strong>iz</strong> tog sveta ono što misli da može da mu koristi za njegovu olimpijsku ideju<br />
ne vodeći računa o konkretnom istorijskom trenutku u kome je pojava, o kojoj je reč,<br />
nastala - bez čega se ne može razumeti njena priroda. Sve ono što smatra da je upotrebljivo<br />
za njegovu koncepciju Kuberten diže na nivo mita i prebacuje u moderno doba, ne<br />
obraćajući pažnju na istorijsku distancu koja nas deli od antike. On govori o "obnavljanju<br />
antičkih olimpijskih igara" u želji da pokaže da postoji neposredna duhovna veza <strong>iz</strong>među<br />
antičkog olimpijskog duha i modernih olimpijskih igara. "Nadistorijski" karakter "antičkog<br />
olimp<strong>iz</strong>ma" <strong>iz</strong>raz je nastojanja da se modernom olimp<strong>iz</strong>mu pribavi mitski karakter i na taj<br />
način mu se obezbedi večnost. Držeći se neistorijskog pristupa antici Kuberten je<br />
"prevideo" da je u samom helenskom društvu došlo do degeneracije <strong>iz</strong>vornog (religioznog)<br />
olimpijskog duha, koja je započela još u doba Solona korumpiranjem igara,(6) da bi bila<br />
okončana makedonskim osvajanjem i u rimskom periodu. "Besmrtni duh antike" upokojen<br />
je u samom antičkom društvu. Već u njemu se "prave olimpijske igre" sele u sferu mita koji<br />
postaje osnov kritike uspostavljene "olimpijske" realnosti. Homerovska Helada, pretvorena<br />
101
Change language