Izvod iz knjige „ Filozofski aspekti modernog olimpizma ... - Ponude.biz
Izvod iz knjige „ Filozofski aspekti modernog olimpizma ... - Ponude.biz
Izvod iz knjige „ Filozofski aspekti modernog olimpizma ... - Ponude.biz
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
nosioce, MOK za svetog čuvara njihovog kulta, dok njegova dela postaju svojevrsni "sveti<br />
spisi" koji pokazuju put kojim čovečanstvo treba da ide. U antici životinjski svet je<br />
suprotnost ljudskoj zajednici i u tom smislu je negativni osnov polis-a. Kuberten proglašava<br />
zakone koji važe u životinjskom svetu za vrhovne i neprikosnovene. Ne ljudska, već<br />
životinjska zajednica, u kojoj je uspostavljena ni sa čim ograničena dominacija jačih<br />
(buržoazije) nad slabijima, osnov je društvene integracije. Otuda Kuberten, kada govori o<br />
antici, ima u vidu period u kome još nije došlo do učvršćivanja institucionalne strukture<br />
polis-a i u kome je bila uspostavljena neograničena vlast rodovske aristokratije nad demosom.<br />
Kuberten želi da umesto političkog ustrojstva društva, koje se zasniva na zajedničkom<br />
egzistencijalnom interesu i razumu građana, uspostavi prirodno-pravno ustrojstvo koje se<br />
zasniva na biološko reproduktivnim vezama (porodica, rasa) i na tiranskoj moći vladajuće<br />
bogataške "elite".<br />
U antičkoj religiji postojala su dva sveta: ljudski i božanski. O tome Mihailo Đurić :<br />
"U najmanju ruku, dve su osnovne tačke na kojima je grčka religija naročito insistirala. (...)<br />
Pre svega, grčka religija je poklanjala najveću mogućnu pažnju razgraničenju <strong>iz</strong>među<br />
ljudskog i božanskog sveta, ukazivala je na ograničenost, prolaznost i ništavnost ljudske<br />
egzistencije u poređenju s božanskom. Grčka religija je gledala na čoveka pre svega kao na<br />
smrtnika, za nju je smrtnost bila najdublja unutrašnja odrednica ljudske prirode. Zbog toga<br />
je ona toliko pozivala na umerenost, zbog toga je ona toliko opominjala čoveka da se ne<br />
nadmeće s bogovima, da se drži svog, ljudskog nivoa, da ne teži za tim da postane Zevs. S<br />
druge strane, grčka religija je veličala čulno-telesnu stvarnost, bila je ovozemaljski<br />
usmerena, potvrđivala je život na ovom svetu."(13) Kod Kubertena nema udvajanja sveta<br />
na ovozemaljski i onozemaljski, pogotovu ne sučeljavanja <strong>iz</strong>među zemaljskog i<br />
nadzemaljskog, prolaznog i večnog, lažnog i istinskog. Postoji samo jedan svet (život) koji<br />
je istovremeno otelotvorenje ideala sveta kome treba težiti. Kuberten : "Helen<strong>iz</strong>am je <strong>iz</strong>nad<br />
svega kult humanosti u njegovom postojećem životu i njegovo stanje ravnoteže. I nemojmo<br />
dozvoliti da grešimo u tome, jer to je bila velika novost u shvatanju svih naroda i vremena.<br />
Svuda drugde kultovi se temelje na težnji ka boljem životu, na ideji o nagradi nakon smrti i<br />
na strahu od kazne za onog ko je uvredio bogove. Ali, ovde je sadašnje postojanje ono što<br />
je sreća."(14) Moderni olimp<strong>iz</strong>am predstavlja totalitarni i apsolut<strong>iz</strong>ovani kult postojećeg<br />
sveta. Posredstvom olimpijske sfere ne potvrđuje se besmrtnost nebeskog, već besmrtnost<br />
ovozemaljskog sveta; umesto veličanja božanskog, dolazi do obogotvorenja postojećeg<br />
sveta.<br />
U antičkoj kosmogoniji čovek je pro<strong>iz</strong>vod kosmičkih (božanskih) sila - koje su<br />
stvorile život na zemlji. Svet (život, kosmos) je moguć bez zemaljskog života i čoveka koji<br />
je samo privremeni stanovnik na planeti stvoren neuhvatljivom voljom bogova. Večna i<br />
svemoguća božja volja <strong>iz</strong>vorište je zemaljskog života i osnov "večnog" postojanja čoveka<br />
(duše). Čovek je "igračka bogova" (Platon), što znači da bez obzira šta činio božja volja<br />
odlučuje šta će biti s njim. Radi se o okrutnoj igri bogova u kojoj se iskazuje njihova<br />
apsolutna moć nad čovekom i njegova ništavnost. Božanski svod postaje demonstracija<br />
potpune podređenosti čoveka uspostavljenom poretku i ubijanje dostojanstva čoveka kao<br />
slobodarskog bića i stvaraoca (svoga) sveta. Kubertenova koncepcija temelji se na<br />
socijalnom darvin<strong>iz</strong>mu: čovek je "životinja" koja nije stvorena aktom nadzemaljske volje,<br />
već je pro<strong>iz</strong>vod evolucije živoga sveta u kome dominira borba za opstanak. Otuda je za<br />
Kubertena besmisleno svako nastojanje da se logos <strong>iz</strong>digne <strong>iz</strong>nad postojećeg sveta i da<br />
pokuša da se odnosi prema njemu sa aspekta entiteta koji su pro<strong>iz</strong>vod težnje čoveka da<br />
dopre do istinskog. Antička civil<strong>iz</strong>acija popločala je čovekov put ka svetu koji se uzdiže<br />
105
Change language