Izvod iz knjige „ Filozofski aspekti modernog olimpizma ... - Ponude.biz
Izvod iz knjige „ Filozofski aspekti modernog olimpizma ... - Ponude.biz
Izvod iz knjige „ Filozofski aspekti modernog olimpizma ... - Ponude.biz
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
azvoju čovečanstva i uspostavljena "pozitivna" (i konačna) faza u kojoj vlada pozitivi um<br />
koji se zasniva na bespogovornom "poštovanju činjenica". On ne teži stvaranju religioznog,<br />
nego pozitivnog čoveka ; ne društva u kome će dominirati teološka svest, već društva koje<br />
će se zasnivati na pozitivnom jednoumlju. Obračunavajući se s najvažnijom intencijom<br />
Arnoldove pedagogije da se putem sporta i telesnog drila stvore "mišićavi hrišćani",<br />
Kuberten je pokazao da njemu nije stalo da razvije, nego da ukloni religioznu svest kod<br />
buržoaske mladeži da bi, poput Hitlera, putem sporta i telesnog drila dobio "čisti materijal"<br />
od koga može da stvori "novog čoveka" koji se ne plaši boga, niti ima odgovornost prema<br />
ljudima. Ne stvaranje religiozne, već aktivističko-fanatične svesti, koja se temelji na<br />
pozitivnom (<strong>iz</strong>vršilačkom) karakteru, predstavlja krajnji cilj Kubertenove "utilitarne<br />
pedagogije" i osnov njegovog religio athletae. Ništa ne sme da sputava osvajačkotlačiteljsku<br />
moć buržuja koji se ne rukovodi verom u sile koje nadilaze postojeći svet ili<br />
opšteljudskim vrednostima, već nezajažljivom pohlepom koja predstavlja otelotvorenje<br />
ovozemaljskog vladajućeg duha. Kuberten se ne zalaže za poredak koji se zasniva na<br />
običajnim, religioznim, moralnim ili zakonskim normama, već za poredak koji se zasniva na<br />
"pravu jačega" i prirodnoj selekciji. Olimp<strong>iz</strong>am postaje ne samo najviša religiozna svečanost<br />
posvećena veličanju kulta postojećeg sveta, i kao takva najviša integrativna "duhovna" sila<br />
postojećeg sveta, kao što je to bilo u antici, već sredstvo za uklanjanje svih drugih duhovnih<br />
oblika koji mogu da ograniče samovolju vladajuće klase: on postaje pozitivistički kult koji<br />
proždire svu duhovnost. Očistiti svet od naslaga teološkog i metaf<strong>iz</strong>ičkog, kao i kritičkog<br />
uma i ideje budućnosti, to je jedan od najvažnijih zahteva Kubertenovog olimp<strong>iz</strong>ma.<br />
Usmerenost ka ideal<strong>iz</strong>ovanoj prošlosti kao <strong>iz</strong>vorištu "pravih vrednosti" i potpuna<br />
podređenost čoveka uspostavljenom poretku predstavlja jednu od najvažnijih spona koja<br />
spaja antiku i Kubertenov olimp<strong>iz</strong>am. U antičkoj Grčkoj nije postojala ideja progresa ni<br />
novog sveta. Izraz prokopē označava dobro obavljeni posao. "Budućnost" se svodi na<br />
predstojeće (neminovne) događaje koji u linearnom n<strong>iz</strong>u slede jedni za drugima i koji<br />
predstavljaju učvršćivanje veza sa prošlošću i njeno glorifikovanje. Ono što je bitno već se<br />
odavno odigralo i svakodnevni život svojevrsna je kopija tog dešavanja. Približiti kopiju<br />
originalu, što znači nastojati da svakodnevni život što više liči na mitolog<strong>iz</strong>ovani ideal<br />
nekadašnjeg "pravog" života, najviši je <strong>iz</strong>azov za građanina. Čovek se ne odnosi prema<br />
svetu, niti sebe shvata kao njegovog stvaraoca. Svet se zbiva po neuhvatljivoj (samo)volji<br />
bogova, a život je neprestano sučeljavanje čoveka sa sopstvenom bezvrednošću i<br />
prolaznošću u odnosu prema večnom kosmičkom poretku čija je delotvorna moć<br />
otelotvorena u olimpijskim bogovima. Olimpijske igre su jedna od obogotvorenih niti koje<br />
unose red u haosu zbivanja sveta odvijajući se u senci Kronosovog brda koje je simbol<br />
trajanja u zadatom i večnom (olimpijskom) vremenu u kome nema budućnosti. "Sveti<br />
ritam" odvijanja olimpijada ne označava razvoj društva ni vremenski tok, već neumitni sled<br />
događaja koji prevazilaze ciklus rađanja i umiranja običnih smrtnika i predstavlja ritmično<br />
pulsiranje besmrtnog božanskog bila koje udahnjuje svetu život i određuje kontinuitet<br />
životnog toka. U strogoj (ritualnoj) formi olimpijskih igara ogleda se beznadežno nastojanje<br />
čoveka da spreči udaljavanje ljudskog sveta od njegovog božanskog <strong>iz</strong>vorišta i njegovo<br />
približavanje neumitnom kraju. Stalnost forme postaje potvrda duhovnog kontinuiteta i<br />
očuvanje veze sa kosmičkim životnim vrelom, poput "svete vatre" u hramovima. "Sveti<br />
ritam" održavanja olimpijskih igara pojavljuje se kao neprekinuti egzistencijalni i duhovni<br />
lanac koji povezuje sadašnjost sa prošlošću - bez budućnosti. Istovremeno, igre su oblik<br />
potkupljivanja bogova sa čim se ne stišava samo njihov gnev i obezbeđuje njihova<br />
blagonaklonost, već se održava njihova zainteresovanost za opstanak ljudskog sveta.<br />
107
Change language