Izvod iz knjige „ Filozofski aspekti modernog olimpizma ... - Ponude.biz
Izvod iz knjige „ Filozofski aspekti modernog olimpizma ... - Ponude.biz
Izvod iz knjige „ Filozofski aspekti modernog olimpizma ... - Ponude.biz
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
kontra-sile koje je obuzdavaju, ispolji se i spontano, te razobliči čoveka kao divlju zver,<br />
koja ne zna da štedi sopstvenu vrstu. Ko god se podseti grozota seobe naroda, prodora<br />
Huna, takozvanih Mongola pod Džingis-Kanom i Timur-Lenkom, osvajanjanja Jerusalima<br />
koje su <strong>iz</strong>vršili pobožni Krstaši, pa i užasa poslednjeg svetskog rata, moraće pred istinitosti<br />
ovoga gledišta pon<strong>iz</strong>no da pogne glavu."(95) Psihološki profil članova parazitskih klasa,<br />
koji odgovara prirodi vladajućeg pljačkaškog poretka, postaje kriterijum za određivanje<br />
"prave" ljudske prirode. Da stvar bude b<strong>iz</strong>arnija, Frojd nije samo sveo čoveka na patološki<br />
psihološki profil članova parazitskih klasa, već je to učinio i sa životinjama. Kuberten je<br />
bl<strong>iz</strong>ak Frojdu: agresija je prirodna potreba čoveka i putem nje on postiže jedinstvo sa<br />
svojim prirodnim bićem. Međutim, dok Frojd u agresivnim nagonima koji su dubinski<br />
povezani sa seksualnošću vidi neprestanu pretnju opstanku civil<strong>iz</strong>acije i prisiljavaju kulture<br />
da "mobil<strong>iz</strong>ira svako moguće pojačanje" protiv njih,(96) kod Kubertena stvaranje prirodnog<br />
stanja, u kome nesmetano deluje "zakon jačega" i prirodna selekcija, predstavlja<br />
najstabilnije egzistencijalno stanje čovečanstva: u njemu se red i progres nalaze u potpunom<br />
i nerazrušivom jedinstvu. Za Frojda je kapital<strong>iz</strong>am "najviši i najrazvijeniji oblik društvene<br />
strukture"; za Kubertena je kapital<strong>iz</strong>am najviši oblik u razvoju životinjskog sveta, a njegovo<br />
"usavršavanje" se svodi na uklanjanje svih emancipatorskih tekovina čovečanstva koje<br />
mogu da ugroze njegov nesmetani razvoj i na stvaranje "civil<strong>iz</strong>ovanog" zverinjaka u kome<br />
je ukinuta kultura. Po Kubertenu, upravo neograničena agresija omogućava kapital<strong>iz</strong>mu da<br />
preživi.<br />
Frojd ne pravi razliku <strong>iz</strong>među civil<strong>iz</strong>acije i kulture i u kulturi vidi represivni<br />
normativni mehan<strong>iz</strong>am koji drži agresivnu prirodu čoveka pod kontrolom, a ne i mogućnost<br />
za oplemenjivanje nagonske i za razvoj specifične ljudske prirode. Govoreći o Frojdu, From<br />
konstatuje da je "ključni pojam njegovog sistema kontrola".(97) Pri tome, From ima u vidu<br />
socijalni (politički) karakter Frojdove teorije: "Psihološki pojam odgovara društvenoj<br />
stvarnosti. Kao što u društvu manjina upravlja većinom, tako i psihom treba upravljati<br />
pomoću ega i superega. Opasnost od prodora nesvjesnog nosi sa sobom opasnost<br />
društvene revolucije. Potiskivanje je represivni, autoritarni oblik zaštite unutarnjeg i<br />
vanjskog status quo-a. To je, bez sumnje, jedini način otpora društvenim promjenama. Ali<br />
prijetnja silom, da bi se suzbila "opasnost", potrebna je samo u autoritarnim sistemima, gde<br />
očuvanje status quo-a predstavlja najviši cilj."(98) Svodeći prirodu čoveka na agresivnu i<br />
destruktivnu prirodu kapital<strong>iz</strong>ma, Frojdova teorija otvara vrata za uspostavljanje<br />
totalitar<strong>iz</strong>ma. Opstanak društva moguć je samo ukoliko postoje represivne društvene<br />
institucije koje mogu efikasno da drže čoveka pod kontrolom. Razvojem kapitalističke<br />
destrukcije, koja uslovljava sve agresivnije i destruktivnije ponašanje čoveka, nameće se<br />
potreba za povećavanjem represije nad čovekom. Umesto da je "pozitivna" energija čoveka<br />
usmerena na iskorenjivanje uzroka destruktivnog ponašanja, ona je usmerena na stvaranje<br />
od "društva" koncentracionog logora kapital<strong>iz</strong>ma - koji je osnovni generator destrukcije.<br />
Govoreći o protivrečnostima Frojdove teorije Markuze konstatuje: "Samo, Freud ponovno<br />
pokazuje da taj represivni sistem zaista ne rješava sukob. Civil<strong>iz</strong>acija zapada u razornu<br />
dijalektiku: stalna ograničavanja Erosa oslabljuju konačno životne nagone i tako ojačavaju i<br />
oslobađaju one iste snage protiv kojih su "mobil<strong>iz</strong>irani" - snage razaranja."(99) Kuberten u<br />
agresivnim nagonima vidi isto što i Frojd, ali umesto za njihovo ograničavanje, on se zalaže<br />
za njihovu nesmetanu real<strong>iz</strong>aciju : oni postaju glavno "antropološko" sredstvo za obračun s<br />
kulturom i stvaralačkim bićem čoveka. U ograničavanju agresivnih nagona Kuberten, poput<br />
Ničea, vidi slabljenje životne snage vladajuće klase koja se sastoji u tiranskoj volji za moć<br />
koja je osnovna integrativna snaga društva i nosilac progresa. Kod Kubertena postoji<br />
139
Change language