Vodič za dijagnostikovanje i lečenje raka debelog creva - Institut za ...

odgovarajući histopatološki odgovor, može se potražiti mišljenje drugog eksperta
histopatologa, ili se predlaže ponavljanje endoskopkih biopsija. Hirurška eksploracija i
dijagnostika ima smisla samo u krajnjem slučaju, ukoliko endoskopsko bioptiranje ne da
apsolutno nikakav odgovor.
Endoskopska mukozna resekcija (EMR) može biti selektivno korišćena za uklanjanje lezija
koje su potencijalno maligne ili sa znacima visokog stepena displazije epitela (HGD). EMR se
razlikuje od standardne polipektomije omčom u korišćenju rastvora za podizanje mukoze,
koji se injicira u submukozni prostor. To omogućava sečenje kroz srednji ili dublji deo
submukoze. Nemogućost podizanja mukoze može ukazivati na pojavu karcinoma koji
zahvata submukozu, što predstavlja kontraindikaciju za mukozektomiju. Upotreba
hromoendoskopije sa ili bez endoskopa visoke rezolucije ili visokog uveličanja može pomoći
boljoj karakterizaciji i definisanju margina lezija kolona pre EMR. Takođe upotreba ovih
sredstava može čak predvideti ishod histopatologije, na osnovu topografije lezije i
„rasporeda jama“ mukoze (pit pattern). Endoskopski ultrazvuk (EUS) takođe može pomoći
boljoj evaluaciji pre EMR, definišući dubinu invazije i prisustva lokalnih limfnih žlezda koje su
suspektne na malignitet. U jednoj studiji pouzdanost EUS u determinisanju intramukoznih
neoplazmi kolona procenjena je na 77%.
Pored značaja u tačnosti dijagnostike KRK , kolonoskopija takođe može biti značajna i u
obeležavanju malih lezija kolona, u smislu pripreme za hiruršku intervenciju. Preoperativno
endoskopsko markiranje je naročito značajno u slučaju lezija koje tokom hirurške
intervencije ne mogu biti lako uočene ili nisu palpabilne. Tehnike markiranja podrazumevaju
plasiranje metalnog klipa ili tetoviranje.
Određivanje stadijuma KRK. Stejdžing KRK obavlja se prema TNM sistemu. Preoperativni
stejdžing rektalnog karcinoma je neophodan pre hirurške intervencije. Još od 1990. godine
preporučuje se adjuvantna hemio-radio terapija za pacijente sa uznapredovalim
lokoregionalnim rektanim karcinomom. Uznapredovali lokoregionalni karcinomi su oni koji
zahvataju perirektalno masno tkivo (stadijum T3N0 ili T4N0) i/ili mezorektalne ili pelvične
limfne žlezde (stadijum Tx N1 ili Tx N2). Nekoliko velikih studija je pokazalo značajno
smanjenje recidiva bolesti nakon preoperativnog zračenja kod pacijenata sa uznapredovalim
lokoregionalim rektalnim karcinomom]. Mali broj studija takođe govori i o višoj stopi
preživljavanja kod ovakvih pacijenata sa preoperativnim zračenjem. Precizan stejdžing
rektalnih tumora je od ključnog značaja za izbor hirurške intervencije. Superficijalni, mali
invazvivni karcinomi (stadijum T1 N0 ili eventualno T2 N0) mogu biti resekovani i
transanalnim putem. Invazivniji karcinomi zahtevaju prednju nisku resekciju ili
abdominoperinealnu resekciju, u zavisnosti od lokalizacije tumora u rektumu.
Pouzdanost EUS u T stejdžingu varira od 80 do 95%. EUS je preciznija metoda u odnosu na CT
u određivanju T stadijuma kod karcinoma rektuma. S druge strane, veoma precizna metoda
u određivanju T stadijuma je i magnetna rezonanca (MR), istog nivoa pouzdanosti kao i EUS,
kod karcinoma rektuma, osim u slučajevima T1-T2, gde je EUS i dalje najpouzdanija metoda.
Kombinacija EUS-CT predstavlja najbolju kombinaciju metoda u smislu efikasnosti i troškova
u strategiji dijagnostike rektalnog karcinoma.
Pouzdanost metode EUS u određivanju zahvaćenosti limfnih žlezda varira od 70-75%.
Senzitivnost EUS u identifikaciji metastatskih limfnih žlezda smanjuje se ukoliko su one
manje od 5mm u dijametru. EUS navođena aspiracija iglom perirektalnih limfnih žlezda može
biti od koristi i u diferencijaciji T1 ili T2 stadijuma bolesti, što ima potencijalni značaj u daljoj
terapiji (preoperativna hemio-radio terapija).