Vodič za dijagnostikovanje i lečenje raka debelog creva - Institut za ...

skrining kolorektalnog karcinoma su fleksibilna rektosigmoidoskopija, kolonoskopija,
irigoskopija sa irigografijom u dvojnom kontrastu i CT kolonografija sa virtuelnom
kolonoskopijom.
Optička kolonoskopija je efektivan skrining modalitet za kolorektalni karcinom i široko je
prihvaćena kao deo poželjne skrining strategije. Međutim, primarnu CT kolonografiju sa
selektivnom optičkom kolonoskopijom takođe treba uzeti u obzir kao opcioni skrining
modalitet, jer je pouzdanost CT kolonografije i optičke kolonoskopije skoro istovetna u
slučaju skrininga (u otkrivanju kolorektalnih karcinoma i adenoma većih od 10mm). Naravno,
prednost optičke kolonoskopije predstavlja mogućnost istovremene resekcije
polipa.Dokazano je da su polipi veći od 10 mm najznačajniji prediktori karcinoma kolona, pa
je veličina od 10 mm postavljena kao granična vrednost za polipektomiju kod
asimptomatskog skrininga. Polipe od 6 do 9 mm nije neophodno uklanjati i savetuje se da se
ovi pacijenti prate CT kolonografijom i da se u toku tog praćenja donese odluka o
eventualnoj polipektomiji za lezije koje se uvećavaju. Polipi manji od 6 mm imaju izuzetno
nizak maligni potencijal.
CT kolonografija se primenjuje i kao alternativna metoda u skrinigu za one pacijente kod
kojih optička kolonoskopija nije uspela ili je nekompletna zbog postojanja stenotičnih lezija,
kao i kada postoje kontraindikacije za izvođenje optičke kolonoskopije. Pored toga,
uključivanje CT kolonografije u skrining program moglo bi da doprinese sniženju mortaliteta
od kolorektalnog karcinoma u populaciji pacijenata koji bi inače odbili kolonoskopiju u
procesu skrininga, a kojima bi CT kolonografija bila prihvatljiva alternativa.
U slučaju negativnog nalaza, skrining CT kolonografija se ponavlja na svakih 5 godina.
Svakako, treba uzeti u obzir kumulativni radijacioni rizik kod ponavljanog korišćenja CT
kolonografije u skriningu. Ipak, smatra se da korist od skrininga kolorektalnog karcinoma CT
kolonografijom prevazilazi mali teoretski rizik od primljene doze zračenja u toku ove
procedure.
PREPORUKE ZA PREOPERATIVNU EVALUACIJU I PRAĆENJE BOLESNIKA SA
KOLOREKTALNIM KARCINOMOM U TOKU I NAKON TERAPIJE *
Preoperativna procena proširenosti bolesti i otkrivanje udaljenih metastaza kod pacijenata
sa kolorektalnim karcinomom vrši se CT pregledom grudnog koša, abdomena i karlice sa
kontrastom. Ukoliko je CT pregled sa kontrastom kontraindikovan, potrebno je uraditi MR
abdomena i karlice sa kontrastom i CT grudnog koša bez kontrasta. PET CT se ne indikuje
rutinski. Ako se na CT ili MR pregledu otkriju lezije koje su suspektne na metastaze, ali je
pregled nekonkluzivan, može se primeniti PET CT za karakterizaciju, ali ne za promene manje
od 1 cm, jer su one ispod stepena detekcije PET CT-a.
Kod postoperativnog praćenja pacijenata sa visokim rizikom od recidiva preporučuje se CT
grudnog koša, abdomena i karlice jednom godišnje u narednih 3 do 5 godina.
Kod suspektne metastatske bolesti primenjuje se CT grudnog koša, abdomena i karlice. MRI
sa kontrastom se može koristiti u preoperativnoj evaluaciji potencijalno resektabilnih
metastaza u jetri. PET CT primenjuje se samo kod pacijenata sa potencijalno resektabilnim
metastazama, jer se tako mogu otkriti metastatske lezije koje nisu detektovane na
prethodnim pregledima, što bi osporilo procenjenu resektabilnost. Nakon tretmana
resektabilnih metastaza u jetri ili plućima i primenjene adjuvantne terapije preporučuje se CT
grudnog koša, abdomena i karlice na 3-6 meseci prve dve godine, a onda na 6-12 meseci još
3 godine. Ista šema primenjuje se i kod neresektabilnih metastaza u jetri ili u plućima, nakon