Å UMARSKI LIST 1/1926

54 Дјетао велики
Једно „priopćje hrvatsko" казује : „Kaj detelj kljuje, na prsa mu pada".
Матија A. Рељковић вели између осталога „недокучљивом населцу", којему
не даду шуму сјећи : „Јербо та досада, угледавши y храсту дупље, што je ж y и a
ископала, треснеш њим о земљу, мислећи, да су y њему пухови ..." (Ивдање
Т. Машића, Загреб, 1916., стр. 122). Фрањо Мургић из Високога y Брсии
јавља: Жуна зелена и шарена туруче, кад удара y шупље дрво" (др,
Д. Боранић, „Zbornik za nar. život itd." књига VIII., стр. 85.)"
Код ријечи „дјетао" (y академском рјечнику) упућује ce на имена Ж y н a
и Ж y н> a (види примјере и код ријечи „дјетељ" и „дјетео"), na стога нема сумње»
да je y Високоме Жуна шарена наш дјетао велики, јер ce баш за н> каже,
Дјетао велики
да je „шарен" ; a и за штошта друго, што je шарено, говори ce, да „ce шарени
као дјетлић", „шарен, ко д и т о или дитлић". (Боранићев „Zbornik"
књига VI., стр. 62 и 63).
Ухватио сам y Лици давно y перо и то, да ce и жуна зелена и дјетао
велики зове тотрла, јер „трли y дрвету", т. ј. „убија црве испод коре, особито
к р њ a д и н е 2 ), сухе букве н a y з г о р y". A ено je за Црну Гору објавио
Људевит Ф и р е р, да je Gecinus viridis (жуна зелена и y Високом), „жун> и л и
ковач", премда су му ковачи и све мање врсте рода Totanus „Гласник Зем.
а ) Ове ријечи и треће иза н>е нема y академ. рјечнику. Види „Љет. Мат
Српске" књига 139., стр. 94).