You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Дјетао велики<br />
г з5<br />
Муаеја y Босни и Херцеговини", год. 1894., стр. 543.—607). Чини ми ce, да je<br />
и професор Луко Зоре y своје „Paljetkovanje" (y „Radu jug. akad.") уврстио<br />
н назив „ковач велики".<br />
По кљувању зове ce ковач и кљујдрво; na бих рекао да ce понајвише<br />
говори, е он кљуном кљуј е. Али некљују ковачи кљуном само онда, кад траже<br />
храну испод коре или праве дупљу за гнијездо, н>име нарочито ковач или дјетао<br />
велики искљује рупу y дрвету, да y њој утврди црногоричну ш и ш a р и ц у, кад хоће<br />
да ce нахрани и њезиним сјеменкама, што му ce ради друге користи no писању<br />
професора дра. О. Шмајла може „мирно опростити" („Lehrbuch der Zoologie"<br />
38. издање од 1916., стр. 196. н 197). Нијесам онда (1918), као ни сад, могао<br />
добити посебна дјела дра. Б. Алтума „Unsere Spechte und ihre forstliche Bedeutung"<br />
(Берлин, 1878.) и E. Ф. Хомајера „Die Spechte und ihr Werth in forstlicher<br />
Beziehung". (Франкфурт на Мајни, 1879.), али ce њима (и Маршаловим<br />
„Die Spechte" служио др. Ђ. Мадарас приређујући „Magyarorszâg madarai"<br />
[Будимпешта, 1899.), na ћу ево с помоћу његова расправљања да разјасним,<br />
што je y вези с нашим наковњем.<br />
Докле Шмајл казује, да ковач велики* ради шишарица „искљује рупу y<br />
дрвету", дотле Херман, разлажући уопће о храни његовој, наводи посепце ж и-<br />
вотињску и биљну храну(у ову убраја храстов и буков ж и р,<br />
љешнике, орахе итд.); a напосе истиче, да пошљедњу храну, т. ј. биљну, сабира<br />
навластито з и м и, и с п р о љ e ћ a, кад оне прве недостаје. Па онда наставља<br />
овако : „Особито волн сјеменке од бијелога бора. Из шишарица<br />
понајчешће вади те посластице тако, да ц н ј е л е отргне и онда<br />
«х углави y рашљасту грану. Имаде дрвета, која постојано тражи и<br />
увијек — на подесну рашљу снаша шишарице, те полако и вјешто извлачи<br />
садржај. Опажао сам, да je неки дјетао велики кроз цијелу зиму из дана y дан<br />
на једном таком обједном дрвету (ebédlo-fân) трошио сјеменке из шишарица<br />
с околних црногорица (четинара. fenyôkrôi). Од остатака такога господарства<br />
дабоме да ce начинила цијела гомила поред дебла. (II. књига, стр.<br />
477).«)<br />
Сад смо дошли до наших рашаља или наковања, који су усјечени мјесеца<br />
маја 1917. године y СенаЈским Барама кол, Платичева (у Сријему),<br />
a уручио ми их je мој зет Живан Симуновић, садашњи шумарски|надсавјетник<br />
y Сријемској Митровици. Два насликана наковња предао сам зоологијском<br />
одјелу „Хрватскога Народног Музеја y Загребу" a опскрбио сам њима и при-<br />
") У пет година — од истакнутога посебног дјела — старијему дјелу „Vogel"<br />
(1873.) разлаже Алтум о свему, што ce тиче живота и хране дјетала.<br />
Дивно je оиисао и са сликом (на стр. 105.) још боље расвијетлио напоменуто<br />
кљување р y п a за утврђивање шишарица, нарочито борових. О нашему наковњу<br />
изријеком не спомиње на томе мјесту ништа, али ce може озбиљно<br />
говорпти о том, да je нај окрњак огранка био такав н a к о в a њ или<br />
X е р м a н о в a „р a ш љ a с т a г р a н a" („Er sitz unter 10 Mal 9 Mal nient am<br />
Stamme, sondern auf einem horizontalen Aststumme! und hâmmert und hàmmert...<br />
ich behaupte, der Specht hâmmert dort nur nach Kiefernsamen" стр. 106.<br />
a 107.) Алтум није оздо добро видио, како je ковач велики („der grosse Buntspecht")<br />
на том хоризонталном окрњку држао шишарицу : да ли ју je углавио<br />
y расцјепину на прелому или стиснуо панџама, — али мисли да je посљедњн<br />
начин одабрао. И y Рацебург-Јудајхову дјелу „Die VValdverderber und ihre<br />
Feinde" (Berlin, 1876., стр. 259). не говори ce ништа о наковњу ни о бабушкама,<br />
већ да наведено (тамо) шумско сјемење дјетли „утврде y п y к о т и н е дрвета<br />
илн коре и онда ra раскљују на двоје".