lari tompson, tragedija jedne mladosti

[ta ova ma~ ja hra na ve li!
Ma~ da mu pre dam Pa, do bro! Ho }u!
Iz vo li! Uzmi ga! Pri |i i uzmi!
Ma~ moj }e uze ti sva ko ko `e li
Al’ mo ra pr vo da se bo ri,
Da bu de do sto jan ma ~a mog!
(Spe ci ja lac ga je gle dao }u te }i, dok se Sav ka kr sti la {e ta ju }i oko sto la, jer
je pred o se }a la ne sre }u ko ju ni je mo gla da spre ~i. A kad je Ste fan – u li -
ku Si ra na – boc nuo Spe ci jal ca u gru di, sna `ni mla di} se iz ma kao, me |u -
tim, mu ske tar je na sta vio da ga uba da i iza zi va, sve dok jed nim ne spret -
nim za ma hom ni je po se kao obraz po li caj cu. Po gle dav {i okr va vlje ne pr -
ste /ko ji ma je pre {ao pre ko po se ko ti ne/ Spe ci ja lac je zgra bio Ste fa na za
vrat, po di gao ga „na pr ste” i pri slo nio uz zid. I dok je Sav ka vri {ta la da
se smi re, mo le }i ih, u rva nju i gu `vi od jek nuo je krat ki ra fal. Pr vo je, te -
tu ra ju }i se, pao Spe ci ja lac, a ne ko li ko tre nu ta ka ka sni je i glu mac Ste -
fan... Sav ka je sta ja la ska me nje na, jer je u ce loj ku }i osta la sa ma sa
osmo ro mr tvih lju di. [e ta ju }i po „raz bo ji {tu” i dr `e }i se za gla vu, vi {e ni -
je ima la sna ge da iz go vo ri ni jed nu je di nu re~; kao da je i za nju, ko ja je
sve pret hod ne smr ti ipak pre `i ve la, ovo bi lo pre vi {e... a on da se za ~uo
zvuk pro pe le ra he li kop te ra ko ji se spu {tao u dvo ri {te. Bu ka je bi va la sve
ja ~a i ja ~a, a ro ta ci o no sve tlo oba sja va lo je Sav ku i mr tve po so bi. Mi -
sle }i da je re~ o po li cij skom he li kop te ru, Sav ka se sa gla nad Spe ci jal cem
pro ve ra va ju }i da li je mr tav ili `iv. Lup ka ju }i ga po obra zu, go vo ri la mu
je da mu olak {a mu ke.)
SAV KA: Dru `e! Dru `e! Do la ze tvo ji! Iz dr `i, dru `e! Iz dr `i!
(Me |u tim, ume sto o~e ki va nih po li ca ja ca, u ku }u su u{li Oli ver Nos i nje go -
va `e na Oli ve ra Nos, za ko ju se pri ~a lo da je odav no mr tva. Oli ver je bio
ogr nut cr nim pla {tom, kao {to ih no se ve li ki ma |i o ni ~a ri i ilu zi o ni sti, a Oli -
ve ra u du goj, sku po ce noj bun di. Kad ih je ugle da la, ku ma Sav ka je ra {i ri la
ru ke i za pla ka la se.)
SAV KA: Ku mo vi mo ji! Ku mo vi mo ji! Do {li ste u naj go re vre me!
(58)
(Oli ver Nos je gle dao mr tve lju de sa osme hom kao da je re~ o ra su tim
de~ jim igra~ ka ma, a nje go va `e na Oli ve ra Nos, po sma tra la je vra ta so be.
Lju di iz „vi so kog dru {tva” po na {a li su se kao en gle ski kra ljev ski par ko ji je
u{ao u uro |e ni~ ku ko li bu na ne kom pro pu to va nju kroz jed nu od eg zo ti~ -
nih ko lo ni ja. Dr `e }i cr ni {tap sa Kri stal nom Dr {kom – {tap ko ji je mo gao