Kardelj, Edvard, O poljoprivredi, selu i zadrugarstvu, Knjiga 3 ...

poljoprivrednim dobrima i slicnim predиzecima - zadrиgи
koja се se pojavljivati na trZistи na nacin koji najbolje odgovara
njenim mogиcnostima i potrebama razvitka. То се one
ciniti Ьilo neposredno preko sopstvene organizacije, Ьilo
preko raznih иstanova za иdruiivanje, kao sto sи: agencije,
zajednice, Ьiroi itd., Ьilo, najzad, preko samostalnih trgovinskih
organizacija. Razиme se, zadrиgu zelimo razvijati pre svega
kao organizatora poljoprivredne proizvodnje, а ne kao trgovca.
Drиgim recima, zadrиge treba da se ијеdinјији prvenstveno
sa ciljem da ипарrеdе svojи proizvodnjи, da postignи
nize troskove proizvodnje i vеси prodиktivnost rada,
а tek na toj osnovi da se javljajи i kao nosioci plasmana sopstvenih
proizvoda. Zato и prvom redи moramo obezbediti da
se samostalna zadrиga, prema sopstvenim proizvodnim interesima,
povezиje sa raznim indиstrijskim i drиgim predиzecima
na liniji kooperacije, specijalizacije, иzajamnog dopиnjavanja
proizvodnih procesa itd.
_
Imajиci sve ovo и vidи, иdruzivanje и poljoprivredi van
svake sиmnje treba da Ьиdе potpиno slobodno и odredivanjи
svojih zadataka, ciljeva i formi, pod иslovom da sи и njima
obezbedeni normalni ekonomski odnosi i onemogиceni,
odnosno maksimalno sиzeni, svi izvori monopolizma i drиgih
slicnih negativnih tendencija. U takvom s!исаји и poslovno
иdr_иzivanje ni drustveni ni politicki organi ne treba da se
mesajи, sem da zastite zakonitost, to jest sistem i plan na tom
podrucjи. Prema tome, stиpanje zadrиge ili dobra ili ma kog
predиzeca и иdrиzenje treba da Ьиdе na bazi dobrovoljne
odlиke zadrиge ili predиzeca. Oni isto tako treba da imajи
mogucnost da istиpe, ako smatrajи da poslovno иdrиzenje
vise ne radi ili vise nije и skladи sa njihovim interesom, odnosno
иgovorom. Сео odnos treba da se zasniva na иgovorи
- koji morajи postovati i иdrиzenje i zadrиge, odnosno predиzeca
- а ne na administrativnoj potcinjenosti ili politickoj
disciplini. ·
КОЛ EKONOMSKI INTERESI TREBA DA BUDU РОКRЕ­
ТАёКА SNAGA I MERILO UDRUZIVANJA
Iz svega toga jasno proizlazi i odgovor na drиgo pitanje,
naime: vladajuci ekonomski interes, koji treba da podstice i
da kontrolise poslovno иdrиzivanje, treba da Ьиdе ekonom-
24
1
.l
ski interes zadrиge, indиstrijskog predиzeca i svakog drиgog
predиzeca иclanjenog и иdrиzenje. Udruzenje treba da Ьиdе
pomoc na liniji svih vrsta i stepena koop~racije ili saradnje
za иnapredenje proizvodnje. Korisnost, neophodnost i opravdanost
te saradnje treba da se potvrdi prakticnirџ rezиltatom,
to jest vecom prodиktivnoscи rada i drugim materijalnim
rezиltatima, koji се radnim kolektivima i zadrиgama
omoguCiti da poboljsajи svoje materijalno stanje. I ovde, kao
i и nasem privrednom sistemи иopste, и pqgledu иnиtrasnjih
odnosa treba da obezbedimo dva faktora. Prvije ekonomski
interes neposrednog proizvodaca, zadrиge ili predиzeca, da
proizvodi sto vise, uza sto vеси prodиktivnost rada i sa sto nizim
troskovima proizvod.p.je. Drиgi је odgovarajиca akcija
raznih drustvenih faktora, koji zainteresovanom proizvodacи
mogи dati potrebne strucne savete i tehnickи pomoc, sиbjektivri.i
podstrek itd. Potrebne sи i organizacije и okvirи kojih
Ьi on mogao razviti saradnjи sa svima koji s njim imajи
zajednicke interese, а и ciljи brzeg иnapredenja proizvodnje.
Prema tome, da Ьismo omogucili organizovanи akcijи и poljoprivrednoj
proizvodnji, ne treba da иspostavljamo и та
kojoj formi nekakve vertikalne, centralizovane ni administrativno
povezane organizacije. Osnovno је: da podstaknemo
i probиdimo ekonomski interes neposrednog proizvodaca, s
tim da on treba da zna kome da se obrati kad ти је potrebna
pomoc и pogledи иnapredenja proizvodnje. Naravno, to
иjedno znaci da i ti drиstveni faktori treba da pokrecи kako
organizacionи tako i strиcnи i svakи drиgu inicijativи prema
zadrugama i predиzecima, odnosno prema zadrиgarima i
radnim kolektivima. Drиstveni faktori iznose predloge, organizиjи
savetovanja, vode strucnи »propagandи