Kardelj, Edvard, O poljoprivredi, selu i zadrugarstvu, Knjiga 3 ...

1
Iste godiпe proizvodпja kukuruza biJa је za 23%, а proizvodпja
secerпe repe preko 3 puta veca od desetogodisпjeg
· predratпog proseka. Slicno је i sa drugiin proizvodima: T~ko
је proizvodпja mleka bila za 33%, а mesa za Ьlizu 60% veca, dok
se proizvodnja masti udvostrucila.
Iako је to ozblJjan пapredak, ipak щ1 пiје dovoljan za
паsе potrebe. Bitпo izmeпjeпa socijalпa struktura пaseg staпovпistva
i opste poboljsanje njegovih · Zivotnih uslova је izvaпredno
povecalo potrosпju prehrambeпih proizvoda. О
. promeпi. naciпa ishrane, а i о razlozima zasto је, па, primer,
sadasпja proizvodпja pseпice jos uv~k пedovoljпa, govori сiпјепiса
daje potrosпja pseпice u 1939. ро stanovпiku iznosiJa
125 kg. а u 1962. godiпi 207 kg, dok је u istom periodu potrosпja
kukuruza opala sa 78 kg па svega21 kg ро stanovniku.
Istovremeno, Ьitno prosireпa iпdustrija је i sa svoje straпe
postavila поvе zahteve pred poljoprivredriu proizvodпju.
Prema tome, п е mozemo. tvrditi da smo sa postignutim rezultatima
vec resili krupпi proЬlem пaseg privreonog razvoja
koji se zove - poljoprivredпa proizvodпja. .
Ра ipak smo s pravom.poпosпi па postignute rezultate.
Sav пjihov prfivi zпасај moze se sagledati ako se uzme u obzir
daj~ u st':ari _пajveci deo tih uspe~a posЩ~пut po~lednjih 6;-7
godшa. V1 sv1 zпate da pre toga шsmo b1li u staПJU da ulazemo
u poljoprivredu koliko Ьi Ьilo potrebпo, niti smo u takvim
uslovima rnogli postici vece uspehe u uпapredivaпju i
s6cijalistickorn preobraZaju poljoprivrede.
Vec sarno poredeпje sledecih podataka recito ilustruje
tu karakteristicпu dinarniku razvoja паsе poljoprivrede.
Broj traktora kojih је pred rat Ьilo svega 2.500, а u 1956. godiпi
oko 14.000, u poslednjern periodu porastao је па oko
38.000. Potrosпja vestackih dubriva koja је u 1939. godini izпosila
oko 30.000 tопа, и 1955. godiпi 272.000, а и 1962.
godiпi se povecala па 1,400.000 tопа. Naravпo, gotovo и istirn
relacijarna sve se to odrazilo i и proizvodпji, и priпosirna,
produktivпosti rada itd.
Eto, zbog cega sarn rnalo pre rekao da postigпиti rezultati
и poljoprivredi dodиse пisи dovoljпi, ali da se ipak rnozerno
poпositi пjirna i Ьiti optirnisti и pogledи daljeg пapretka
poljoprivredпe proizvodпje. Sve to sto srno posledпjih
godiпa postigli govori, пairne, da srno posli dobrirn pиtem i
da srno se latili pravih sredstava i rnetoda. А to sаzпапје treba
da пarn da поvе sпаzпе podstreke za паs dalji rad па tiпap-
64
. i
redivaпjи poljoprivrede i da иcvrsti паsе povereпje и to da
sledecih godiпa rnozerno postici jos vece rezиltate.
U torn srnislи rnogu Ьiti cak i posledпje dve godiпe, koje
sи и иsропи паsе poljoprivrede predstavljale relativпи stagпacijи,
takode veorna dobra роиkа. 1 опе пarn, пairne, govore
о torne da је kиrs koji srno иzeli и ипарrеdivапји i socijalistickorn
preobraZajи poljoprivrede dobar i и пasirn иslovirna
jediпi иsреsап, ра zato svako kolebaпje dovodi do guЬitka
ternpa. А Ьitпi elemeпti toga kиrsa sи pre svega sledeci .
Prvo, potrebпo је boriti se i dalje sve ироrпiје za iпteпzivпи
poljoprivredпи proizvodпjи, za visokи prodиktivпost
rada, za visoke priпose, pиtem ипоsепја пajrnoderпijih sredstava
tehпike, agrotehпickih rnera i postиpaka, iпteпzivпirn
пaиcпoistraZivackirn radom, povezivaпjem poljoprivredпe i
iпdиstrijske proizvodпje, specijalizacijorn i kooperac~joJI-.
podsticaпjem zdra':e it~gracije, savrerneпo~ ~~gaшzacijorn
rada itd., kornbшиJиCI sve te пароrе sa пaJvecim rnogucim
ипapredivaпjern dosadasпjih oЬlika poljoprivredпe proizvodпje
dok sи опi пиzпi i ekoпornski opravdaпi.
Drugo,jos dosledпije,jos ироrпiје rnorarno da koristirno
sve mogucпosti i sve rezerve za иЬrzапо podrustvljavaпje
zernlje, to jest za prosirivaпje i formiraпje пovih krup:r:э-ih so:
cijalistickih gazdiпstava, opremljeпih rnoderпom tehшkorn 1
orgaпizacijorn rada. Praksa пarn је oЬilato potvrdila da је
razvoj takvih gazdiпstava i poljoprivredпo-iпdиstrijskih
kornblпata пе sarno пajbrii риt ka stvarnirn socijalistickirn
odпosima и oЬlasti poljoprivrede, zasпovaпirn па radпickorn
samoиpravljaпjи, vec i пajbZi риt ka vecoj proizvodпji иopste
i ka resavaпjи proЬlema sпabdevaпja staпovпistva. Brza indиstrijalizacija
паsе zernlje, koja svake godiпe preиzima sa
sela veliki broj пovih radпika i sve viSe srnaпjиje broj poljoprivredпog
staпovпistva, пиzпо traZi sve prodиktivпiji rad и
oЬlasti poljoprivrede. Istovremeпo, taj razvoj оmоgисије da
se podrиstvljavaпje zernlje пе vrsi politickirn i ekoпornskirn
pritiskom, vec пorrnalпirn, bezbolnirn procesom postepenog
otkиpljivaпja zernlje i razпirn drugirn oЬlicima slobodnog
иgovaraпja sa sopstveпicirna zernlje ..
Trece, sve dok privatпo seljacko gazdiпstvo Ьиdе istorijska
i ekoпomska сiпјепiса и паsој zernlji, zadrugarstvo i kooperacija
socijalisticke privrede s iпdividиalпirn seljakom
predstavljajи drugo иsреsпо sredstvo i rnetod socijalistickog
drustva и oЬlasti ипapredenja poljoprivrede i пјепоg socija-
65