Kardelj, Edvard, O poljoprivredi, selu i zadrugarstvu, Knjiga 3 ...

Mislim da Ьi svaka centralizirana akcija и oЬlasti agro·
tehnickog minimиma Ьila losa, i da Ьi nas dovela и teske sиkobe
sa seljakom а ekonomskog иspeha ne Ьi Ьilo. Agrotehnicki
minimиm mozemo propisati samo tamo gde imamo i
sva potrebna sredstva i ljиde za njegovo sprovodenje. U razradi
toga pitanja mislim da Ьi trebalo jasnije reCi nego sto је
to иcinjeno: na to treba ici sto vise decentralizovano, sto vise
se prilagodavajиci mesnim иslovima. Mehanizacija i kadrovi
sи najbolja garantija иspeha. Samo иspeh moze opravdati i
eventиalnи prinиdи ako је negde Ьиdе, ali ako иspeha ne Ьi
Ьilo, prinиda Ьi dejstvovala razarajиce. ·
U svakom slисаји, ја sam za to da opstinama omogиcimo
da predиzimajи razne mere da Ьi otezale polozaj ljиdi koji
drze zemljи, а ne koriste је. U tom sklopи treba posmatrati
i agrotehnicki minimиm. U nekim slиcajevima moglo Ьi se
ici i na administrativne mere, na eksproprijacijи, jer nam zakon
о eksproprijaciji daje te mogиcnosti. Naravno, to ne Ьi
smelo da Ьиdе pravilo, ali na pojedinim mestima, na primer
gde hocemo od slablh da stvorimo јаса i aktivna predиzeca,
mozda Ьi trebalo ici na eksproprijacijи.
Sto se tice malih masina za seljaka, mislim da se и to ne
Ьismo smeli иpиstati. I ovo pitanje treba postaviti sebl sa stanovista
socijalistickog preobrazaja poljoprivrede. То mozemo
postici samo na dva naCina: ili administrativnim pиtem,
silom, likvidirati privatnog seljaka, ili ga ekonomskim pиtem,
и kojem се i on naci svoj interes, иvoditi и neke odnose
sa socijalistickim sektorom, razvijajиci tako i sam taj sektor
i socijalisticke odnose na selи. Mislim da treceg риtа nema.
Poreska politika, koja se ovde predlaze, mislim da је opravdana,
mada ne treba preterati sa raznim opstim poreskim
pritiscima, jer se иpravo ца torh роdrисји svako preterivanje
moze neposredno negativno odraziti na proizvodnjи.
Mislim daje osnovna stvar da komиnama i repиЬlikama
damo vеси mogиcnost primene raznih mera. Tako Ьi trebalo
omogиciti da repиbfike donesи neke opste propise prema
kojima Ьi komиne donosile konkretne propise, s tim sto Ьi
morale traziti odobrenje ili potvrdи konkretnih instrиmenata
od strane repиblike ili sreza. Ovo zato sto mere na podrucjи
poreza mogи Ьiti veoma osetljive. Tako Ьi verovatno Ьilo
lose kad Ьismo, na primer, и Vojvodini иveli nekи ostrи progresivи
и porezи,jer Ьi to dovelo prilicno velik sektor poljoprivrede
и tezak polozaj. Ali и nekim drugim иslovima, na pri-
48
mer и Ьljzjnj velikih gradova, to је· sasvjm moguce. Uopste
mjslim da Ьi trebalo vjse djferencjratj poreze и poljoprivredj.
Sada је celokиpno oporezivanje seljaka vezano za katastarskj
prihod ј na jos neke prireze na bazj dohotka. Ovaj porez
је jos иvek vezan samo ia poljoprivredи, а seljacj znatno
zarade ј od drugih delatnosti. Mogucnostj stjcanja zarade sи
ve~ne ј ~ razlicjte иslove: Zbog to_g~ Ьi trebalo da oporezj.
vanJe seljaka Ьиdе vezano 1 Zii specificne иslove sticanja dohotka,
jer na primer; blizina jndиstrijskih podrucja omogu- ·
сије daleko vеси zaradи, ј to na razne nacjne. Isto tako Ьi trebalo
posebno razmotritj opщezjvanje иkиpnog dohotka kod
seljaka-radnjka. То. Ьi mog1a Ьitj korisna mera, jer је i jnace
socjjalria nepravda da radnik kojj jma zemljи ј dopиnskj dohodak
sa nje Ьиdе, na primer, и odnosи na socjjalno osjgu.
ranje ра ј и pogledи poreza na licnj dohodak jednako tretjran
kao onaj kojj nema njkakvog jzvora dohotka van svog
rada.
Sto se tjce melioracjja, njih treba posmatratj ј kao trenиtno
ј kao dиgorocno pjtanje. S obzjrom na nasи sadasnjи
sјtиасјји, ne treba predиzjmatj neke nove dиgorocne melio- ·
racjje. S jstjm sredstvjma mozemo za par godjna postj(:j efekat
koji се nam omoguCiti da kasnjje pjtanje dиgorocnih melioracija
resavamo dajeko lakse nego danas. 1 drugo, svakи ·
melioracjjи, ј vecиi manjи, иЬиdисе treba vezivatj sa tim da
је zemlja и drustvenoj svojini ili da Ьиdе potpиno pod иgovorima
angaiovana и dиgorocnoj proizvodnoj kooperacjjj.
Van toga ne Ьi trebalo davatj njkakve kredjte za melioracije.
Besmisleno је иlagati sredstva na melioracije za individиalnи
seljackи privredи koja te melioracije ne Ьi iskoristila.
Bolje је onda ta sredstva dati za kиpovinи zemlje. А tamo gde
sи vec izvrsene ili sи и tokи melioracije, trebalo Ьi doneti rigorozne
propise о agrotehnickom minimиmи koji Ьi trebalo
da obиhvati svи zemljи na meliorisanim podrиCjima. Sto se
tice manjih i finansijski nerentabllnih dobara, trebalo Ьi razmotriti
koji sи иzroci njihove nerentabllnosti, ра im ili dati
kredite za saniranje finansijskog stanja ili neka od njih pripojiti
ekonomski jacim dobrima.
Ја sam za jak rezervni fond и poljoprivredi, radi saniranja
stanja koje izazivajи iz godine и godinи nepovoljni klimatski
иslovi i drиgi иzroci. Nezavisno od toga da li cemo i
и nepovoljnim klimatskim иslovima imati velik oblm proizvodnje
i visoke prinose, sasvimje sigиrno da се gиblci Ьiti ve-
49