Kardelj, Edvard, O poljoprivredi, selu i zadrugarstvu, Knjiga 3 ...
Kardelj, Edvard, O poljoprivredi, selu i zadrugarstvu, Knjiga 3 ...
Kardelj, Edvard, O poljoprivredi, selu i zadrugarstvu, Knjiga 3 ...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
76<br />
_ј<br />
motriti i celokupno pitanje odnosa cena. U krajnjoj liniji to Ьi<br />
opet dovelo do toga da se dobar deo tereta prebaci na zivotni<br />
standard, ali sa nesto drugacijom raspodelom.<br />
Ukratko receno, i pored toga. sto nisu bez osiюva arg-Umenti<br />
izneti kao upozorenje protiv predloga Sekretarijata za<br />
poljoprivredu u pogledu poboljsanja poloiaja stocarstva, od<br />
Ьijanje ili odlaganje tih mera moze dovesti do novih krupnih<br />
teskoca u <strong>poljoprivredi</strong> i privredi uopste. Ako stocni fond<br />
bude i dalje padao, to svakako nece stvoriti povoljniji polozaj<br />
od onoga koji Ьismo postigli primenom predlozenih mera.<br />
Ovim merama sigurno сет о postici to da se u 'iducoj godini<br />
ostvari veca poljoprivredna odnosno stocarska proizvodnja<br />
nego u ovoj godini. Тime cemo otvoriti perspektivu za dalji<br />
razvoj stocarstva. Pored toga, nije sigurno da cemo iduci tim<br />
putem sledece godine imati i cene mesa vise nego ove godine.<br />
Uporedo s tim treba preduzimati i ostale mete: povecavati<br />
i proizvodnju stocne hrane itd. U tom slucaju predlozene<br />
mere Ьiсе izlaz iz sadasnje situacije. Odbljanje ovih mera, naprotiv,<br />
ne predstavlja nikakav izlaz. Samo Ьi se zaostrile sve<br />
unutrasnje disproporcije u <strong>poljoprivredi</strong> i celoj priv_redi.<br />
Ostali argumenti izneti protiv predloga kao sto је, na primer,<br />
pitanje prelivanja sredstava od povecanih cena na selo<br />
nisu Ьitni. Prvo, to nisu velika sredstva·i, drugo, ako se ona<br />
i odliju na selo, ukoliko se ovo pitanje pravilno postavi, to<br />
moze Ьiti i pozitivno. Dok seljak postoji, on mora Ьiti aktivni<br />
drustveni faktor. Sem toga, na povecaria seljakova sredstva<br />
mogu se povecati doprinosi za socijalno odnosno zdravstveno<br />
osiguranje, zatim se mogu uvesti razni vidovi osiguranja<br />
od elementarnih nepogoda i sl., tako da se prelivena sredstva<br />
mogu vratiti natrag drustvu. Prema tome, prelivanje sredstava<br />
na selo ne Ьi Ьilo lose. Naprotiv, ako se sve to dobro postavi,<br />
moze Ьiti i korisno.<br />
Dalje, izneto је pitanje izmene dolarskog kursa u vezi sa<br />
predlozenim izmenama u cenama. То је svakako proЬlem,<br />
ali ne samo u stocarstvu, nego i kod industrijskih proizvoda<br />
koje subvencionisemo u izvozu. Poznato је daje u nizu zemalja<br />
koje su razvijale svoju privredи poljoprivreda Ьila sиbvencionisana,<br />
а i danas sи americka i drиge poljoprivrede visoko<br />
sиbvencionisane. I mi cemo morati sиbvencionisati.nasи poljoprivredи<br />
pri izvozи. Pitanje dolarskog kиrsa samo ро sebl<br />
nije vazno, nego је vazno pitanje konkretne sitиacije nase ро-<br />
ljoprivrede i posledica koje се nastиpiti ako ne nademo izlaz<br />
iz te sitиacije.<br />
S obzirom na sve iznete argumente, nesиmnjivo је potrebno.<br />
ova pitanja jos jednom svestrano razmotriti. Medиtim,<br />
dati predlozi ne mogu se prosto odblti. Iznesene primedbe<br />
иkаzији na to da се predlozene mere stvoriti teskoce na<br />
drugim podrucjima privrede, ali nista se ne kaze kako resiti<br />
polozaj poljoprivrede. Bez obzira kakve Ьi posledice predlozene<br />
mere izazvale na drugim podrucjima privrede, one ipak<br />
ne mogu Ьiti toliko stetne koliko Ьi Ьilo stetno ako dode do<br />
ponovnog stagniranja poljoprivrede. Sem toga, osnovni pro<br />
Ьlem nase poljoprivrede и sadasnjem trenиtkиje stocarstvo.<br />
Ako se ne иCini korak dalje и razvojи stocarstva, nece se<br />
moci napredovati ni и ratarstvи, ni и preradivackoj indиstriji<br />
i sl.<br />
Zbog toga Ьi trebalo za osnovи resavanja proЬlema stocarstva<br />
иzeti predloge Sekretarijata za poljoprivredи, razmotriti<br />
posledice predlozenih promena i odlиciti da li iCi na<br />
sve Ш samo na neke od tih mera i иjedno naci mogucnosti<br />
za ЬоrЬи protiv losih posledica. Ukoliko Ьi se odlиeilo da se<br />
ne иsvoje predlozi, trebalo Ьi dati neke druge predloge koji<br />
Ьi obezbedivali napredak poljoprivrede i poboljsanje njenog<br />
polozaja, а posebno stocarstva.<br />
Na krajи Ьih istakao jos nesto. Svi se slazemo da је neophodan<br />
razvoj moderne poljoprivrede. Ali nedovoljno иzimamo<br />
и obzir cinjenicи da to za sobom nиzno povlaci postepeno<br />
menjanje odnosa и cenama. Nasa politika и <strong>poljoprivredi</strong><br />
nije dovoljno prilagodena takvom razvojи, bez obzira sto је,<br />
naravno, osnovni izlaz iz teskoca- veca prodиktivnost rada.<br />
Podizanje prodиktivnosti radaje vaZпo za poljoprivredи i sve<br />
druge oЬlasti privrede. Medиtiщ,,neophodno је voditi racиna<br />
о konkretnoj sitиacjji .ј ·.S:v.~·Jnstrumente podesavati tako<br />
da poljoprivreda takva kakva је daje maksimalne rezиltate.<br />
Sto se tice pitanja slobodnih cena,ako Ьi и <strong>poljoprivredi</strong><br />
dozvolili slobodno triiste, sigиrno је da Ьi и sadasnjim иslovima<br />
cene Ьile mnogo vise nego sto sи i onda Ьi sve kalkиlacije<br />
и odnosи na spoljni svet, paritet dolara i sl. izgиblle<br />
vrednost i za nekoliko godina ne Ьismo Ьili и mogиcnosti da<br />
иspesno resavamo druga pitanja poljoprivrede, jer је prodиktivnost<br />
rada и <strong>poljoprivredi</strong> niska. Da Ьismo podigli prodиktivnost<br />
rada и <strong>poljoprivredi</strong> и prosekи na visi nivo, potrebno<br />
је da za nekoliko godina finansiramo njen razvoj. Fi-<br />
77
Change language