Kardelj, Edvard, O poljoprivredi, selu i zadrugarstvu, Knjiga 3 ...

sto bi, opet, obezbedilo obradи visokoт agrotehnikoт. Pri
tqтe тelioracioni sisteтi postajи privredne organizacije,
neke vrste poslovnih иdruzenja privrednih organizacija- zadrиga,
drzavnih poseda i ostalih- koji iskoriscavajи тeliorisano
podrucje. То poslovno иdruzenje izdriava sve zajedno,
а privredne organizacije тоrаји to da finansirajи . .Т ат о gde
је rec о таnјiт тelioracijaтa, zadruga тоzе direktno da
Ьиdе nosilac takvog sisteтa; ona kreditira seljake-ako zeтlja
ostaje и p'rivatnoj svojini - na odreden rok i uz odredene
kaтate. Razume se, ako nekiт тelioracijama zeliтo. i posebno
da ротоgnето, тоzето ih osloboditi poreza za odredeno
vreтe, s tiт da ta sredstva idи и nekи zajednickи Ьlagajnи
takvog тelioracionog podrucja. То је druga stvar, ali
i и takviт slиcajeviтa treba iтati pred осiта ono osnovno,
tj. da drustvena sredstva тоrаји da se vrate и drustveni fond.
Postoji, теdиtiт, i treca тogucnost, - otkиp takvih terena
pre тelioracije, gde god је to тоgисnо, tako da se vec prethodno
rasCiste svojinski odnosi.
U vezi s kooperacijoт zeleo bih da ротеnет jos sато
to daje и poslednje vreтe ponegde priтeceno da se vrsi politicki
i adтinistrativni pritisak za kooperacijи. Uzeo је таhа
тetod da se plan raspodeli и repиblici, zatiт dalje ро srezoviтa,
i konacno ро kотиnата i zadrugaтa. Slиsao sат i
gledao na televiziji nekи етisЦи za selo и kojoj је Ьilo tacno
predvideno kada се sva Slovenija Ьiti и kooperaciji. Ako је ta
racиnica zasnovana Iia nekl.m realniт osnovaтa, onda to
тоzе da Ьиdе korisna stvar, ali ne Ьi iтalo sтisla vrsiti pritisak
na seljaka, pogotovи ne ove godine. Treba racиnati s
tiт da је seljak ove godine и Jиgoslaviji dobro prosao, ра i
onaj koji је Ьiо van kooperacije, iako је nјети relativno losije.
ОЬа seljaka- i onaj и kooperaciji i onaj van nje- sada
sи pod иtiskoт ilиzija da се тоСi izdriati trkи sa socijalistickiт
sektoroт. То pogotovи vazi za onoga и kooperaciji, jer
је doЬio sете, dobrи stokи i ostalo, ра тisli da се sada тоСi
sат da ore. Ako naredne godine letina Ьиdе norтalna, оЬа
се seljaka ponovo zapasti и teskoce ako ostanи van kooperacije.
Tako се se na sopstvenoт iskиstvu иbediti da tako ne
ide, ра се se verovatno trece godine vratiti и kooperacijи, i
posle се Ьiti trajniji kooperanti. Zato тisliт da је bolje ostaviti
seljaka da исi na sopstvenoт iskиstvи nego da terati na
nesto sto се- иprkos tЬте sto се Ьiti postignиt relativan иspeh
- kod njega s~varati osecanje da је Ьiо priтoran i da Ьi
16
]
Ьilo bolje da Ьиdе van kooperacije. Тiте ne тisliт da vas
deтoblliseт и borbl za kooperacijи, jer sтatraт da se za
n ји treba boriti, ali apsolиtno verujeт da је bolje povuci se
svиgde tато gde Ьi se теdи seljaciтa тoglo stvoriti raspolozenje
da sи priтorani da иrade nesto sto ne zele. ёаk i kad
Ьi ove godine Ьilo nekog kolebanja и proizvodnji, to za nas
ne Ьi Ьilo opasno s ekonoтskog stanoviSta, ali Ьi Ьilo korisno
politicki za pridoЬijanje seljaka.
- · Rаzите se da је pri tоте neophodno drzati se dosledno
ekonoтske cene и odnosи na sve оп е koji nisи и kooperaciji,
i to ne sато za reprodиktivni тaterijal nego i za sve vrste иs·
lиga. Trebalo Ьi da regres na reprodиktivni тaterijal i иslиge
Ьи~е sат .za kooperacijи. Ako seljak nije и kooperaciji, ne
тоzе dob1t1 regresovane cene, ра тakar i forтalno Ьiо clan
zadruge. Mozda се seljak i neki nasi strucnjaci prigovoriti da
је to diskriтinacija seljaka. Ali to nije istina. Seljak и kooperaciji
nadoknadиje drustvи ono sto doЬije regresoт. Тiте
sto se иklјисије и proces тoderne obrade on daje vise и аkитиlасiји.
Jest da vise doЬije, ali vise nат i vraca. А za privatnika
koji nije и kooperaciji regresovanje Ьi Ьilo cisto sиbvencionisanje
zaostale proizvodnje. То treba ljиdiтa otvoreno
protитaciti i reci da се seljak тorati da zivi pod normalniт
ekonoтskiт иsloviтa koje ти dozvoljava priтitivna obrada
ako ne Ьиdе spreтan da sara_dиje s drиstvenoт zajednicoт
koja Ьi dala nјети vise, а i drustvu vratila regres koji ти
zajednica daje. Misliт da и vezi s tiт ne Ьi trebalo ni и kот
slисаји ciniti иstиpke.
- Seljakи treba objasniti zasto је traktor и kooperacijijevtiniji
nego van nje. Naiтe, za nas traktor nije sато иslиzni
alat, nego је i faktor тenjanja proizvodnih odnosa. Seljakи
treba reci da se traktor ekonoтski isplati sато и odredeniт
иsloviтa i da drиstvo ne тоzе da sиbvencionj.se ироtrеЬи
traktora ako neko hoce р о svakи сеnи da odriava skиp nacin
proizvodnje. Treba se opredeliti za jevtiniji nacin proizvodnje,
ра се i traktor Ьiti jevtiniji, а to је тoderna proizvodnja.
u diskиsiji је Ьilo dotaknиto i pitanje kadrova р о nasiт
zadrugaтa. Nije и pitanjи sато иpravnik, nego је рrоЬlет
тnogo siri. Mi sто vec и sitиaciji da nат se neke zadruge
poCinjи relativno brzo razvijati и poljoprivredno-indиstrijske
koтЬinate. Takav razvitak zahteva vanredno dobro vodstvo
i nата се brzo pored strucnog kadra- agrotehnicara i
sefova tehnoloskih procesa- Ьiti potrebni sposobni direkto--
17