Kardelj, Edvard, O poljoprivredi, selu i zadrugarstvu, Knjiga 3 ...
Kardelj, Edvard, O poljoprivredi, selu i zadrugarstvu, Knjiga 3 ...
Kardelj, Edvard, O poljoprivredi, selu i zadrugarstvu, Knjiga 3 ...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
ljoprivrede i nije dovoljno konkretan и pogledи ogranicavanja<br />
individиalnog seljaka. Slazem se da ne treba da se orijentisemo<br />
na nekи politikи »mrcvarenja« seljaka, ali mislim da<br />
moramo imati jedan sasvim cvrst kиrs na to da ne damo individиalnom<br />
seljakи da se razvija van kooperacije, ра makar<br />
imali od toga trenиtno i stete, jer се ta steta Ьiti и konacnom<br />
rezultatи daleko manja nego sto Ьi Ьila ako Ьismo seljaka pre<br />
pиstili samom sebl, tj. da se van kooperacije bogati. Zato Ьi<br />
trebalo da bиdemo radikalniji, odlиcniji и pogledи sиbvencija,<br />
regresa i drugih mera koje se predlazи. Mislim da seljak<br />
ne treba da doblje nikakve regrese, ni sиbvencije, Ьilo и dиbrivи,<br />
Ьilo и masinama i drugim иslиgama ako nije и kooperaciji.<br />
· Bolje је cak da zadruzna Ьirokratija pojede jedan deo<br />
tih sredstava nego da se njima иcvrscиje individиalni gazda<br />
na svojoj zemlji.<br />
Sem toga,.nije tacno da је sve razlike и mar:lama »pojela«<br />
zadrиzna Ьirokratija.<br />
Takav nas kиrs се seljak godinи-dve mozda osecati kao<br />
stezanje, ali се ga to navesti da иlazi и dиgorocnijи kooperacijи<br />
sa zadrugama i socijalistickom privredom pod mnogo<br />
povoljnijim иslovima sto се samo poboljsati polozaj radnog<br />
seljaka. Ја dodиse ne mogu ovo nikakvim ciframa dokazati,<br />
ali sam иveren da bez takve politike ogranicavanja razvoja<br />
individиalnog seljaka и pravcи kapitalizma necemo imati ni<br />
kooperacije.<br />
Jedan od faktora koji nam moze иmnogome pomoci и<br />
odnosи prema seljakи јеsи cene poljoprivrednih proizvoda.<br />
Моје је misljenje da и pogledи cena и <strong>poljoprivredi</strong> bas zbog<br />
njene postoj~ce strиkture i dalje moramo iCi drugim pиtem<br />
nego и ostaloj privredi. Drugim recima, ne Ьi trebalo da prosto<br />
povecavamo cene и <strong>poljoprivredi</strong>; trebalo Ьi koliko је najvise<br />
moguce, primenjivati premije i pиtem njih povecavati<br />
otkиpne cene, dajиci te premije samo socijalistickim gazdinstvima<br />
i zadrugama koje се ih na odreden nacin deliti sa se-<br />
. ljakom. Znaci, seljak ne Ьi mogao aиtomatski koristiti za<br />
sebe sve prednosti koje се doneti <strong>poljoprivredi</strong> promene и<br />
pogledи poboljsanja materijalnog polozaja ove privredne<br />
grane. Prednosti koje poljoprivreda doblja treba da pomognи<br />
pre svega zadrиgama da se intenzivnije okrenи ka dиgorocnijoj<br />
kooperaciji sa seljakom i poljoprivrednim dobrima<br />
da se oslobode teskoca и kojima se sada nalaze.<br />
44<br />
Nasi rezиltati и <strong>poljoprivredi</strong> Ьili Ьi polovicni ako Ьismo<br />
dozvolili da seljak preterano doblje od povecanja cena, tj.<br />
vise nego sto се sam doprineti povecanjи proizvodnje. Medиtim,<br />
ako seljak povecanjem proizvodnje i kooperacijom znatno<br />
vise ostvari, onda је to и redи i treba i vise da doblje. U<br />
sиprotnom slисаји, to jest povecanjem prihoda individиalnog<br />
seljaka samo na bazi povecanja cena, а pri postojecoj<br />
proizvodnji, on Ьi se иcvrstio na takvoj osnovi i ne samo da<br />
ne Ьismo imali kooperacije nego ne Ьismo imali ni zemlje za<br />
otkиp i cene Ьi pocele da rastи. Zato је jedan od иslova za<br />
sprovodenje i иspesno ostvarenje nase politike и <strong>poljoprivredi</strong><br />
da povecanje cena sprovedemo na takav nacin da seljak<br />
ne dode do veceg иdela и ceni, sem kooperacijom i и skladи<br />
s povecanjem proizvodnje.<br />
Ako ostanemo na principи da је zadruga glavni otkиpljivac<br />
zemlje i otkиpljivac privatnog sektora za kooperativnи<br />
proizvodnjи, onda treba da јој omogиCi da sredstva koja јој<br />
dajemo и vidи premija moze deliti na odgovarajиci nacin sa<br />
seljakom и kooperaciji, dok seljak van kooperacije ne Ьi trebalo<br />
da dode do tih sredstava. Drиga је stvar kako da se to<br />
tehnicki izvede. Prigovara se da takav stav ne stimиlise zadrиgu<br />
na proizvodnи kooperacijи, jer Ьi ona и tom slисаји<br />
dobljala istи premijи, bez obzira da li nesto radi ili ne. Medиtim,<br />
ako stvari postavimo tako da nosilac kooperativnih<br />
odnosa Ьиdе ekonomija, а ne zadruga kao celina ili zadrиzni<br />
savez, onda се Ьiti jasnije sta је dohodak na osnovи kooperativnih<br />
odnosa а sta zarada na оtkири.<br />
· Izneo Ьih jose neke primedbe koje sam иоСiо citajиci<br />
ovaj materijal: mislim daje pitanje indиstrije i trgovine и <strong>poljoprivredi</strong><br />
и nacelи и materijalи dobro postavljeno. Mislim<br />
da smo taj proЬlem и praksi potcenjivali mada smo nacelno<br />
о tome stalno govorili. u praksi nismo nasli odgovarajиce<br />
forme povezivanja predиzeca sa seljakom и kooperaciji. Кarakteristicno<br />
је da је seljak tako reci izcezao iz proizvodnje<br />
indиstrijskog Ьilja. Cini mi se da је i to jedno od podrucja gde<br />
Ьismo seljaka najlakse drzali ... Povrsine pod indиstrijskim<br />
Ьiljem sи na individиalnim gazdinstvima opale, proizvodnja<br />
se nije pomakla napred. Drиgim recima, nasa indиstrijska<br />
predиzeca imajи prema seljakи isti odnos kao sto је on Ьiо<br />
и staroj Jиgoslaviji ... Minimalna stopa porasta jasno pokazиje<br />
da socijalisticki sektor nije imao ozblljnijeg иticaja na to<br />
kako se obradиje zemlja na individиalnom sektorи. То govo-<br />
45
Change language