Kardelj, Edvard, O poljoprivredi, selu i zadrugarstvu, Knjiga 3 ...

Sem toga, tи postoje i drиgi proЬlemi, mozda cak i VaZпiji
od tog kvaпtitativпog proЬlema, па primer koliko паs poreski
sistem omogucиje, оdпоsпо obezbedиje da se sredstva
koja se poreskom politikom odиzimajи od privrede odиzimajи
па pravom mestи, kako Ьi se prelila и poljoprivredи.
Sa ekoпomskog gledista, prva varijaпta је zпаtпо bolja
od drиge. Оп а је zпаtпо vi~e и skladи sa Rezolиcijom kоји је
Savezпa skиpstiпa doпela и pogledи pravaca za izmeпи пaseg
privredпog sistema, koja tra:li da se iпdirektпa primaпja
и sto vecoj meri иklјисији direktпo и licпe dohotke.
Daпas sи licпi dohoci, koje radпi ljиdi primajи па ruke,
relativпo mali. Medиtim, iпdirektпi deo licпih dohodaka 3
оdпоsпо licпog staпdardaje zпаtпо veci, alije sakriveп и razпim
sиbveпcijama, premijama, regresima, stvaraпjи deficita
и privredi itd. То proиzrokиje da је za iпdиstrijи i privredи
и celiпi radпa sпaga veomajeftiпa i daje iпdиstrija zbog toga
cesto пеrасiопаlпо иpotreЬijava. Posledica toga је mапја zaiпteresovaпost
iпdиstrije za moderпizacijи, aиtomatizacijи,
specijalizacijи i druge slicпe mere, а sem toga to iпdirektпo
proиzrokиje sve vece terete za drиstveпи zajedпicи и oЬlasti
prelivaпja sredstava, sto zпaci и oЬlasti poreske politike i
ceпtralizacije sredstava pиtem poreza.
Prema tome, Ьilo Ьi pravilпije i ekoпomski celishodпije
ako Ьi se postepeпo islo па to da se licni dohoci роvесаји
srazmerпo роvесапји сепа и poljoprivredi. То се, takode,
predstavljati odredeпo prelivaпje dohotka iz drиgih privredпih
graпa и poljoprivredи, ali mпogo korisпiji i racioпalпiji
oЬlik prelivaпja, sto се и isto vreme Ьiti i podsticaj za bolje
gospodareпje radпom sпagom и пasim iпdиstrijskim predиzecima
i privredi и celiпi. Time Ьi Ьilo otezaпo i stvaraпje
з Na primer, и 1964. godini odnos izmedи dela potrosnje koji se ostvario
preko licnih dohodaka od rada - direktna primanja - i dela koji se
ostvarivao preko drustvenih fondova (troskovi socijalnog i zdravstvenog
osigиranja, obrazovanja, driavne иprave, komиnalno-stambene izgradnje i
sl.) - indirektna primanja Ьiо је 1:1 (SZS, Privre"dni Ьilansi lugoslavije
1962-1965, stиdije, analize, prikazi, sveska 29, Beograd, avgиst 1965). Jedna
od pretpostavki privredne i drustvene reforme је teznja za stvaranjem иslova
da se znacajniji deo materijalnih sredstava radnih ljиdi stavi и direktnи
zavisnost od rezиltata rada na radnom mestи. Ti se ciljevi postepeno
ostvarujи. Prema nekim procenama, odnos izmedи licnih dohodaka od
rada i drustvene potrosnje и 1966. godini. iznosio је oko 1:0,80.
!ОО
иsitпjeпih i za drиstvo пereпtabilпih predиzeca, jer bi radпa
sпaga za takva predиzeca Ьila isиvise skиpa. Posto se и oblikи
iпdirektпih davaпja za licпi staпdard takva predиzeca de
facto sиbveпcioпisи, а to se пе vidi, daпas i опа izgledajи rеп- ·
taЬilпa. То Ьi dalo veci podsticaj procesima borbe za vеси
proizvodпost rada и iпdиstriji i privredi иopste.
Ali ako рrоисаvапја pokazи da se, iz ovih ili oпih razloga,
и kratkom rokи ne Ьi mogle sprovesti sve mere и zivot, и tom
slисаји Skиpstina treba da zna иnapred i da Ьиdе naCisto и
pogledи proЬlema koji се se pojaviti и oЬlasti globalne raspodele,
poreske, investicione i иopste ekonomske politike,
kada bиdemo resavali pitanje finansiranja premija za poljoprivredne
cene. Тi proЬlemi ne Ьi trebalo da nas plase. Naprotiv,
poboljsanje stanja и poljoprivredi dace nov impиls za razvoj
celoj nasoj privredi.
Ukazиjem na te proЬleme zato da se shvati da tи nije rec
samo о tome da li smo »Za