Usaglasavanje programa.indd - ERI SEE

Međutim, kao i sve akademske diskusije, trenutna međunardna
diskusija o kompetencijama daleko je od diskusije
sa „potpunom saglasnošću“. Postoji nekoliko suprotstavljanja
i kritika kojih bi trebalo da budemo svesni,
npr. kritika da je paradigma kompetencija eksplicitno ili
implicitno u domenu biheviorizma (često u pežorativnom
smislu) ili da se pojam kompetencija može koristiti isključivo
kao instrumentalni koncept uspostavljen u doba
ekonomske globalizacije, te da je opasan za unutrašnje
vrednosti koje postoje u tradicionalnom znanju, obrazovanju,
itd. Kada se diskusija odvija na manje ili više čistom
psihološkom nivou neke od ovih – posebno filozofske
– kritikâ mogu biti opravdane; međutim, ove kritike
nisu dovoljne da bi se pojam kompetencija odbacio.
Biheviorizam definitivno nije jedina opcija za zasnivanje
pojma kompetencija; one mogu biti interpretirane i
sasvim drugačije, na osnovu potpuno različitih (filozofskih)
stanovišta. Nije ovo prikladno mesto da se diskutuje
detaljno, zato ukratko: pojam kompetencija može se
povezati sa starom dihotomijom znanja i delovanja. U
obrazovanju je izuzetno važno da se omogući da studenti
steknu „znanje kao da deluju“; ne samo u instrumentalno-stručnom
smislu (kao budući stručnjaci) već i u društveno-političkom
smislu (kao građani, itd). Argumentovanje
protiv biheviorizma i odbacivanje pojma kompetencija
kao „korisnog koncepta“ može biti akademski zanimljiv
poduhvat (o, tako mnogo zanimljivih poduhvata u akademskom
svetu!), ali je to konzervativan pokušaj ako se
posmatra iz perspektive filozofije obrazovanja.
Vratimo se našoj temi. Glavni fokus autora nije teorijska
diskusija o kompetencijama; očigledno to nije svrha ovog
istraživanja, ali ipak eho ove diskusije može se pronaći,
npr. kada se spominje „usko shvatanje komepetencija
kao vrste veština ‘bez teorije’“ (str. 34). Osnovni fokus
publikacije pojašnjen je u naslovu i šest studija oslanjaju
17