Usaglasavanje programa.indd - ERI SEE

32
one mogle prevazići. Ove studije, bez razlike, sugerišu
da, iako su predmetna i pedagoška akademska znanja
o problemima i temama solidno pokrivena, obrazovanju
nastavnika u regiji nedostaju znanja o tome kako identifikovati
i rešavati probleme u konkretnom okruženju.
Takva ekspertiza podrazumeva kombinaciju kognitivnog
i praktičnog znanja i veština, kao i vrednosti, motivacije
i stavova – kombinaciju koja se u literaturi označava kao
‘kompetencija’. Prema tome, sugeriše se da rešenja treba
tražiti u orijentaciji obrazovanja nastavnika ka razvoju
ključnih kompetencija vezanih za predmet i vaspitanje i
obezbeđivanje praktičnih iskustava (Rajović & Radulović,
2007, str. 431–432; Vizek-Vidović, str. 122–123; Zgaga,
2006, str. 27).
Mobilnost i uključivanje interesnih grupa
Istovremeno, pomenuta studija (Zgaga, 2006) nalazi da
većina ispitanika sa visokoškolskih ustanova koje obrazuju
prosvetne radnike veruje da je vreme da se pripremi
temeljna reforma njihovih programa kako bi se doprinelo
unapređivanju nacionalnih sistema obrazovanja i njihove
kompatibilnosti sa evropskim i međunarodnim trendovima
(Ibid., str. 12). Povoljno je da ovakvi stavovi dolaze u
vreme kada su se zemlje učesnice obavezale na primenu
Bolonjskog procesa. Iako samaa
Bolonjska deklaraci-
ja ne postavlja decidne zahteve u pogledu kurikuluma,
ona uvodi novo shvatanje ciljeva visokog obrazovanja i
zasnivanje programa na ‘ishodima učenja’ zasnovanim
na ‘kompetencijama’ potrebnim u praksi. Svrha ovakvih
reformi orijentisanih ka kompetencijama je dvostruka. S
jedne strane, one su osmišljene da omoguće uporedivost
kvalifikacija i, u tom smislu, mobilnosti studenata i radne
snage. S druge strane, one jasno podrazumevaju da
ciljeve visokog obrazovanja sada treba definisati sa širim
učešćem interesnih grupa, pre svega u saradnji sa poslodavcima.