Usaglasavanje programa.indd - ERI SEE

nego da odgovore na jedan od četiri domena nastavničkih
kompetencija. U „obimu“ projekta ova odluka je opravdana
– a i praktična. Potencijalna „masa“ od 39 kompetencija
je izbegnuta grupisanjem u četiri domena; svaki od
njih je upoređen sa reformisanim kurikulumima (uglavnom)
dva različita departmana ili fakulteta.
Cilj projekta očigledno nije bio da se dođe do „celokupne
slike“ (još jednom treba naglasiti da je ovo pionirska
studija u regionu, koja bi – ponavljam i iskreno se
nadam – trebalo da dobije nastavak koji bi omogućio da
se ide dalje u detalje), koja bi predstavljala „prosek nastavničkog
korpusa“ u celini. Pre je reč o „sondiranju“
uzimanjem u obzir „uzoraka“. Ipak, izbor psihologa za
jedan „uzorak“ previše se udaljava od „proseka nastavničkog
korpusa“. Studija slučaja je svakako zanimljiva
i zaključci mogu doprineti poboljšanju kurikuluma univerzitetskih
departmana za psihologiju, ali, kada je reč o
nastavničkim kompetencijama, izbor drugih grupa „tipičnije“
nastavničke prirode (npr. nastavnici matematike ili
maternjeg jezika) bio bi mnogo produktivniji.
Poseban problem nastao je iz činjenice da je reforma visokog
obrazovanja i, posebno, njena implementacija na
većini mesta i dalje u toku. Uvod jasno stavlja do znanja
da će pojedinačna poglavlja analizirati pojedine kurikulume
na osnovu rezultata istraživanja. Autori poglavlja
(studija slučaja) očigledno su imali problema u radu jer
su kurikulumi (vrlo) nedavno reformisani, ponekad nisu
mogli da dođu do svih neophodnih informacija (npr. silabusi
koji još nisu bili gotovi); u drugim slučajevima čini
se da je jednostavno bilo prerano istraživati određena pitanja
pošto su novi kurikulumi u inicijalnoj fazi implementacije.
Ipak, ove smetnje su „normalne“ u ovakvim
okolnostima; rezultati projekta su i dalje relevantni i korisni
za dalji razvoj kurikuluma i za poboljšanja uopšte.
S druge strane, to je razlog da se započne drugi projekat
i da se analiza kurikuluma sprovede i dalje od deklara-
21